понедељак, 10. новембар 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ројтерс: Компанија Мета зарадила у 2024. године око 16 милијарди евра од приказивања реклама које су повезана са преварама и продајом забарањене робе
Хроника

Ројтерс: Компанија Мета зарадила у 2024. године око 16 милијарди евра од приказивања реклама које су повезана са преварама и продајом забарањене робе

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 10. новембар 2025.

 Компанија Мета зарадила је у 2024. године око 16 милијарди евра од приказивања реклама које су повезана са преварама и продајом забарањене робе, објавила је агенција Ројтерс.

Како се наводи у истраживању, у питању је 10 одсто годишњег прихода Мете, која између осталог поседује друштсвене мреже Фејсбук, Инстаграм и Вотсап.

Према писању Ројтерса компаније није успела да идентификује и заустави "лавину реклама" које су изложиле милијарде корисника "преварним шемама електронске трговине и инвестиција, илегалним онлајн казинима и продаји забрањених медицинских производа".

Документ из 2024. године указује да је Мета корисницима у просеку свакодневно приказивала процењених 15 милијарди преварних реклама "вец́ег ризика".

У другом интерном документу из краја 2024. године наводно се наводи да компанија сваке године зарађује око седам милијарди долара годишњег прихода од таквих реклама.

Мета споро преузима потребне мере

Други документи сугеришу да је Мета споро предузимала мере чак и након што је постала свесна "најпреварнијих превараната", приметио је Ројтерс.

Неки велики потрошачи – интерно познати као "Рачуни високе вредности" – успели су да акумулирају више од 500 опомена, а да не буду затворени, наводно су показали документи.

Ројтерс је такође открио да су корисници који су кликнули на преварне огласе имали вец́у вероватноц́у да виде додатне због Метиног система за персонализацију огласа, који покушава да испоручује огласе на основу интересовања корисника.

Портпарол Мете је рекао за сајт Њуз нејшн (НеwсНатион) да је пројекција прихода од 10 одсто огласа који крше правила, наведена у извештају, "груба и превише инклузивна", а не "дефинитивна или коначна бројка".

У прошлом кварталу 50 милијарди долара прихода

Портпарол је рекао да се компанија агресивно бори против превара и обмана, напомињуц́и да су у последњих 15 месеци извештаји корисника о преварним огласима смањени за више од 50 одсто.

"Нажалост, процурели документи представљају селективан поглед који искривљује Метин приступ преварама и обманама фокусирајуц́и се на наше напоре да проценимо обим изазова, а не на цео низ мера које смо предузели да бисмо решили проблем", рекао је портпарол.

Мета је пријавила више од 50 милијарди долара прихода од огласа у прошлом кварталу - што је повец́ање од 26 одсто у односу на претходну годину - чиме је њен укупан износ до сада ове године достигао 138 милијарди долара.

Шпански медији потражују 551 милион

Ово нису једини проблеми са којима се Мета суочава. Прошлог месеца почело је суђење са више од 80 шпанских медијских кућа тужило је компанију због штете коју је проузроковао њен систем рекламирања.

Они траже 551 милион одштете од против ирског дела Мете где се налази европско седиште те америчке компаније због нелојалне конкуренције у продаји дигиталних реклама.

Истог месеца Европска комисија саопштила је да су амерички технолошки гигант Мета и кинеска платформа ТикТок према прелиминраним налазима прекршили своје обавезе да истраживачима омогуће адекватан приступ јавним подацима у складу с Законом о дигиталним услугама, док корисницима Инстаграма и Фејсбука није омогућен једноставан механизам за пријављивање нелегалног садржаја.

Комисија је навела да је омогућавање истраживачима да приступе подацима платформи кључна обавеза транспарентности у складу с Законом о дигиталним услугама (ДСА) јер се њиме осигурава јавни надзор над могућим утицајем платформи на физичко и ментално здравље.

(Н1)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер