Радар: У касу три СНС адвоката за четири године легло скоро 40 милиона евра

 Само три адвокатске канцеларије, Немање Алексића, Игора Исаиловића и Владимира Ђукановића за четири године оствариле су приходе од скоро 40 милиона евра, док су финансије њиховог колеге Драгана Палибрка скривене, јер као паушалац није у обавези да објављује финансијске извештаје. Заједничко им је што су несумњиво блиски или директно раде за СНС, а тренутно су ангажовани на два највећа случаја – „Генералштаб“ и „надстрешница“ и заступају садашњег и бивше министре Николу Селаковића, Горана Весића и Томислава Момировића, који су под истрагом Тужилаштва за организовани криминал.

 Само три адвокатске канцеларије, Немање Алексића, Игора Исаиловића и Владимира Ђукановића за четири године оствариле су приходе од скоро 40 милиона евра

Истраживање Радара је показало да готово сви до новца долазе уз помоћ власти, јер их плаћају државне компаније, банке и институције, попут Електромеже Србије, Поштанске штедионице, Експа или Дунав осигурања, а неке директно плаћају председник Александар Вучић и његова Српска напредна странка.

Готово сваког истакнутог оптуженика у Србији, члана СНС-а, бизнисмена блиског власти или „послушног“ државног функционера брани бар један од четири поменута адвоката. Заправо, чини се да највише посла има Ђукановић, иначе посланик, који за себе воли да каже да није политичар и да је новинар. 

ВИП клијенти Владимира Ђукановића

И заиста, редовно га виђамо на уласку у судове или тужилаштва. Сада са министром културе Селаковићем, оптуженим за злоупотребу службеног положаја и фалсификовање у случају „Генералштаб“, као и са још двоје оптужених, Славицом Јелачом, секретарком у Министарству културе и Гораном Васићем, директором Републичког завода за заштиту споменика културе. 

Ђукановић брани и Дијану Хркаловић, бившу државну секретарку МУП-а, којој се суди за трговину утицајем, Александра Папића и Милорада Грчића, због малверзација у ЕПС-у, као и Предрага Колувију, првооптуженог у афери „Јовањица“, која је један од највећих случајева трговине наркотицима у последњим деценијама.

Иако би се на први поглед могло закључити да је то можда превелики залогај за не баш искусног адвоката, који је правосудни испит положио тек 2018, Ђукановићу финансијски баш добро иде. За само четири године у касу његове адвокатске канцеларије, у којој према подацима из 2024, ради само он, легло је око 915.000 евра, а остварио је чисту добит од око 651.000 евра. 

У међувремену је број његових некретнина драстично порастао и није да се све то може објаснити новцем од адвокатуре. У првој имовинској карти, коју је пријавио 2010, није имао ниједну, да би тек у фебруару 2020. пријавио Агенцији за спречавање корупције власништво над станом од 35 квадрата. Тако је било све до 2023, када је, како је објављено на сајту Агенције, постао власник три пентхауса у луксузном вождовачком насељу Парк Вилла Ресиденце и три гаражна места. Купио је и два апартмана на Златибору, од 27 и 29 квадратних метара и то, како је рекао, преко своје адвокатске канцеларије.

Незванично се може чути да Ђукановић даје и „правне савете“ државним предузећима или бизнисменима који су под притиском власти. Такви уговори не могу да се виде на порталу јавних набавки, али је један, ипак, објављен. Како је писао Данас, Ђукановић је закључио уговор о заступању специјалне болнице за рехабилитацију Гамзиград. За те услуге добијао је око 90.000 динара месечно плус ПДВ. Уговор је раскинут, након што је та информација изашла у медије.

„Пошто видим да је многима засметало то што имам најрегуларнији уговор који има готово сваки адвокат у држави и на који плаћам уредно порез, али је страшан проблем што је то државна институција, одмах све да вас обавестим да сам од данас прекинуо тај уговор“, објавио је Ђукановић на Твитеру, а остало је непознато да ли и колико таквих уговора још има. Радар је тим поводом покушао да с њим контактира на познати број телефона, али је био недоступан.

Исаиловић: „Хвала вам, али немојте више да ме зовете“

Са Ђукановићем, Николу Селаковића бране још двојица адвоката, а један од њих је Игор Исаиловић, за кога се прича да је близак министру финансија Синиши Малом. Он се, на изненађење многих, појавио првог дана суђења министру културе. Према подацима из финансијских извештаја, његова канцеларија је у периоду од четири године имала између осморо и 10 запослених, а за то време приходовала је око 6,7 милиона евра. Исаиловић је у том временском року остварио чисту зараду од око 2,3 милиона евра. 

У два наврата добио је посао правног саветовања од фирме Експо 2027, самостално и са још неколико адвоката, а истраживање је показало да је заступао и Електромрежу Србије. Подаци о томе нису јавни, а самим тим ни вредности уговора. Будући да се овакви послови најчешће не додељују преко тендера, Радар га је питао са којим још државним предузећима и институцијама има овакве уговоре.

„Вама то да кажем? Хвала вам на позиву, али молим вас немојте више да ме зовете“, одговорио је Исаиловић. 

О његовим везама са Синишом Малим говорила је бивша супруга министра финансија за КРИК. Она је причала о притисцима да Агенцији за борбу против корупције достави изјаву којом би се оправдало порекло 95.000 евра у готовини. „Синиша и његов адвокат Игор Исаиловић дошли су на идеју да прикажу да сам после смрти оца пронашла новац који сам потом користила за свакодневне потребе. Стигла ми је порука од Исаиловића: ‘Марија, треба да потпишеш изјаву за Агенцију’. Одбила сам“, испричала је тада Марија Мали и Исаиловића описала као најближег сарадника њеног бившег супруга. 

Исаиловић је, према писању КРИК-а, водио послове офшор компанија иза којих су стајали Мали и његова тадашња супруга. И сам је имао офшор фирму Неw Моментс Цонсултинг, регистровану на Британским Девичанским Острвима, што је откривено у оквиру међународног истраживања „Пандорини папири“. Заступао је или пословно сарађивао са бројним личностима блиским власти. Био је пословни партнер Ане Брнабић у фирми Енергy & Инноватион.

На листи његових клијената били су и Бобан Рајић, купац Вечерњих новости, кум председника Србије Никола Петровић, као и контроверзни бизнисмен са Косова Звонко Веселиновић. Исаиловић је, према писању БИРН-а, помагао и при оснивању фирми повезаних са Веселиновићем и Миланом Радоичићем, укључујући промене власничке структуре у АПР-у за фирму Инкоп. Заступа готово све режимске таблоиде, попут Алоа, Новости, Политике… 

Палибрк: „Није битно колико зарађујем“

Овом двојцу на суђењу у случају „Генералштаб“ придружио се и Драган Палибрк, адвокат најпознатији по заступању председника Вучића. Он је водио његов случај по тужби лидера ССП-а Драгана Ђиласа, а затим узвратио и контратужбом. Био је ангажован и у случају Вука Јеремића са Вучићем, а Палибрк је адвокат и СНС-а. Он заступа и компанију Сербиа Зиђин, чији је сувласник држава Србија. Није познато колико по том основу зарађује, али може се претпоставити да је у питању велика сума, будући да је та компанија само у 2024. остварила приход већи од 1,7 милијарди евра.

Палибрк за Радар каже да не заступа ниједно државно предузеће, као и да је целог живота приватник и није био ни на једној државној функцији.

„Да вам кажем једну ствар, је л то нека истрага против мене? Не заступам ниједно државно предузеће. Приватник сам цео живот. Знате ли колико тих стручњака који гостују код вас има на државним јаслама“, наводи Палибрк.

Он потврђује да је Вучићев адвокат и да заступа СНС. Упитан да ли то његово ангажовање има везе са тим што му је председник Србије пријатељ са факултета, Палибрк каже да са Вучићем није пријатељ, већ најбољи пријатељ: „Заступам и СНС, али тек од 2018. Вучић ми је најбољи друг и мислим да је то обострано. Он је неупоредиво више улагао у наше пријатељство.“

Питали смо Палибрка и колики су му годишњи приходи, будући да његови финансијски извештаји нису објављени.

„Е, то је сад већ мало безобразно. Колико зарађујем, то има на мом рачуну. Онај ко треба да зна то зна. То ме ниједан новинар није питао. Мислим да то није битно, апсолутно је сувишно за наш разговор. Никад се нисам гребао од државе. Размислите о томе зашто мене сви ангажују. Мој клијент од данас је и Дејан Вук Станковић, а ја сам бранио и Отпор“, рекао је Палибрк за Радар.

Немања Алексић, рекордер по приходима и профиту

Читајући финансијске извештаје јасно је да највећу зараду има Немања Алексић, адвокат Горана Весића, бившег министра грађевинарства, против којег се води истрага у ТОК. Алексић је и раније био близак Весићу и у изборној кампањи му је уступио возило које је тадашњи заменик градоначелника користио као покретну канцеларију.

Адвокатска канцеларија Алексића има 91 запосленог и за четири године приходовала је чак 30,3 милиона, уз нето добит од око 6,7 милиона евра. Њега су, између осталих, ангажовали Фонд за развој, Дунав осигурање, Поштанска штедионица и ЈП Војводинашуме. На тендеру је, према доступним подацима, добио два посла – од кабинета министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој Ненада Поповића и ЈКП „Милош Митровић“ из Велике Плане.

Имајући у виду да је добијао бројне послове од државе, Алексића смо питали како се они добијају, ако не преко тендера. „Прва ствар – не дајем изјаве за штампу, друга ствар – ви нисте штампа, ви сте обична пропаганда. И то је крај разговора.“

Ако их бране приватни адвокати, чему служи јавно правобранилаштво

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, каже да постоји неколико могућих проблема када је реч о ангажовању адвоката од стране јавних институција. За оно што је класичан адвокатски посао попут заступања пред судом, Ненадић наводи да не постоји обавеза спровођења јавне набавке, још од измена Закона о јавним набавкама из 2015. 

„Једна од последица је да исплате адвокатима за те послове нису видљиве на Порталу јавних набавки. Део тих података се може видети једино из судских одлука о додели трошкова поступка, у случају да се спор оконча повољно по орган власти. То омогућава руководиоцима органа да одаберу адвоката за кога су уверени да ће их најбоље заступати, али отвара уједно огроман простор за дискреционо одлучивање и привилеговано ангажовање по основу личних веза или партијске блискости“, сматра Ненадић.

Он истиче и да би у неким случајевима могло бити спорно да ли је постојао правни основ да државни орган или друга јавна институција ангажује адвоката за заступање у спору, имајући у виду надлежности јавног правобранилаштва.

„Подаци о другим видовима ангажовања адвокатских канцеларија, на пример за консултантске услуге, јесу видљиви на Порталу јавних набавки. Међутим, ту неретко постоји проблем друге врсте, а то је питање да ли су те услуге уопште биле потребне или се плаћа нешто што су органи власти могли и сами да ураде и да је реч о неком измишљеном послу“, упозорава Ненадић.

Сада је лако поверовати у то да консултантске услуге адвоката блиских власти државним институцијама најчешће нису потребне и питање је зашто их уопште ангажују предузећа која имају своје правнике. И није необично што мало ко верује да Ђукановић нема још неки уговор сличан оном са специјалном болницом за рехабилитацију Гамзиград. Јер, живимо у Србији, о коју се „гребу“ сви. Пардон, сви који то могу.

(Радар)