Радар: Паника власти због транскрипта - докази са Скај апликације у којима се недвосмислено открива идентитет особе иза надимка „Оскар“ главни мотив напада режима на судије и тужиоце

Од доношења прве и засад једине правоснажне пресуде по основу доказа добијених преко СКY ЕЦЦ платформе, интензивиран је рат власти против правосуђа. Поуздане информације указују да већ достављени транскрипти разговора имају наставак, у коме се недвосмислено открива идентитет особе иза надимка Оскар.

Прва правоснажна пресуда српских судова заснована на информацијама прибављеним декодирањем СКY ЕЦЦ комуникационе платформе, донета је 11. јула, четири године пошто су у Јавно тужилаштво за организовани криминал ови докази стигли по замолници, из француског министарства правде.

Та пресуда остала је до данас и једина: свега три месеца по њеном доношењу, нелегално је смењен судија Милимир Лукић, председник Посебног одељења за организовани криминал Апелационог суда, председавајући већа које је првостепену пресуду Специјалног суда потврдило и учинило правоснажном. Уједно, од јула се интензивирају притисци и претње Јавном тужилаштву за организовани криминал, које је од 11. априла 2021. у поседу информација са СКY ЕЦЦ, које, према сазнањима Радара, позитивно идентификују идентитет особе иза оминозног скај-надимка: Оскар.

Још када је почеком марта 2021 године, по објави Еуропола о декодирању Енцхро Цхат и СКY ЕЦЦ платформи, Александар Вулин, тадашњи министар унутрашњих послова, апеловао да се само њихово поседовање прогласи за кривично дело, било је јасно да би власт у Србији са том чињеницом могла имати озбиљне главобоље. Вулинова реакција није наравно указивала ни на какву намеру да се истражи овај канал комуникације, већ је звучала као упозорење да се сви власници истог хитно ослободе, да га не користе, нити чувају. Наравно, то није ништа чудно, у земљи у којој је смрт под државним мерама надзора и пресретања комуникација, од скандала довољног за пад владе, постала нешто узгредно.

Замолница Тужилаштва за организовани криминал послата је 7. априла 2021. године на Министарство правде Републике Француске, које је 5. јула исте године доставило ЈТОК транскрипте разговора, односно размењених порука.

Четири године касније, петочлано веће Апелационог суда у Београду потврдило је осуђујућу пресуду за полицијског инспектора Божидара Столића из Београда, и Филипа Голубовића, повезаног са кланом Вељка Беливука. Столић је осуђен за одавање информација из истраге злоупотребом службеног положаја, а Голубовић за подстрекивање. Посебно одељење Апелационог суда у Београду уважило је жалбу тужилаштва и казну затвора за бившег полицајца повећало на четири године затвора.

Како би пресуда Апелационог суда захватила ткиво организованог криминала у Србији, биће неопходно до краја распетљати односе између криминалних група и безбедносних служби односно власти, у чему је улога Јавног тужилаштва за организовани криминал одлучујућа

„Та одлука већа петоро судија професионалца, који суде у посебном одељењу за предмете организованог криминала има озбиљан правни, као и друге значајне ефекте“, написао је судија Милимир Лукић у одговору на молбу магазина Радар за коментар.

„Саме реакције на пресуду сведоче о великом узнемирењу разних слојева из државе и света криминала, ако уопште могу данас да се по нечему разликују. Домашај ове пресуде није само у тој чињеници. Суд је значајним подизањем казне службеном лицу које би требало да се бори против највећег зла, организованог криминала, послао поруку свим полицајцима Србије и народу да још постоје казна, закон и суд.“

У образложењу пресуде Апелационог суда, а по жалбама адвоката одбране којима се тражи одбијање доказа прибављених са СКY ЕЦЦ апликације, судско веће указује да су ти докази прибављени законито, односно да се ослањају на традицију међусобног поверења у правне системе суверених демократских држава:

„Насупрот ставу одбране, првостепени суд је правилно одбио као неоснован предлог бранилаца окривљених да се из списа предмета издвоји доказ прибављен замолним путем из Републике Француске – исправе о комуникацији преко апликације СКY ЕЦЦ, налазећи да је достављен надлежним органима Републике Србије путем међународне правне помоћи – као јединим могућим начином достављања доказа између две суверене државе а узимајући у обзир да између суверених држава постоји однос поверења у међусобној комуникацији, па тако и у достављању доказа. Приликом доношења одлуке узето је у обзир и да је на главном претресу дата могућност расправљања о овом доказу, као и његовом оспоравању, те да се у конкретном случају не ради о једном кључном доказу, већ доказу који је посматран и цењен у међусобној повезаности са другим изведеним доказима којима је суд поклонио веру, заједно указују на чињенично стање утврђено и описано у ставу 1. изреке првостепене пресуде.“

Три дана пре доношења пресуде 9. јула режимски парамедији започињу незабележену кампању дифамације главног тужиоца ЈТОК Младена Ненадића, која и даље траје и претворила се у отворени прогон који укључује нелегалне мере тајног надзора, али и друге форме притисака и застрашивања. Док власт таргетира Јавно тужилаштво за организовани криминал, називајући га корумпираним и инструираним из иностранства, у исто време покреће поступак смене судије Лукића који је, подсетимо, судио и пресудио убицама премијера Ђинђића, „земунском клану“, Дарку Шарићу, Сретену Јоцићу.

Априла 2024, на суђењу нарко-босу Дарку Шарићу за планирање убиства сведока-сарадника Небојше Јоксовића прочитане су „скај“ поруке у којима се помињу Шарићеви помагачи Едо и Маркус, које је полиција идентификовала као бившег министра полиције Небојшу Стефановића и начелника БИА Марка Парезановића. У тим разговорима судија Лукић помиње се као неко ко може представљати проблем, због чињенице да на њега није могуће утицати:

„Били смо на брду са Марком и председником апелације, он каже да је $ био са њим и да је покушао ђоном да га натера да се умеша, а Апелација је рекао да он неће да се меша и да веће ради по сопственом нахођењу и откачио је $. Такође рекао нам је да је чуо да је неко био са судијом Лукићем, али да не зна да ли је ишта успео јер је Лукић тежак за било коју врсту притиска осим институционалног.“

Институционални притисак растао је све до новембра прошле године када је Лукић, противно закону, смењен са места председника посебног одељења за борбу против организованог криминала Апелационог суда у Београду.

Притисак на ЈТОК је континуиран, прецизно усмерен и иде до границе кредибилних претњи физичком ликвидацијом. Према сазнањима Радара, оштрица те претње усмерена је директно према тројици водећих тужилаца

За разлику од Србије, прву правоснажну пресуду по доказима прикупљеним са СКY ЕЦЦ Црна Гора донела је фебруара 2024, којом је на укупно 20 година затвора осуђено пет чланова криминалне организације која је планирала убиство Будванина Марка Љубише Кана. Октобра прошле године, Високи казнени суд донео је правоснажну пресуду којом је СКY комуникација прихваћена као законити доказ у суђењу члановима међународне организације на челу са ухапшеним загребачким грађевинским предузетником Ненадом Петраком, који је блиско сарађивао са црногорским „кавачким кланом“.

Како би пресуда Апелационог суда изгубила одредницу „једнократне“ односно захватила ткиво организованог криминала у Србији, биће неопходно до краја распетљати односе између криминалних група и безбедносних служби односно власти, у чему је улога Јавног тужилаштва за организовани криминал одлучујућа. На то указују пре свега поуздане информације да већ достављени транскрипти разговора на СКY ЕЦЦ платформи имају наставак, у коме се недвосмислено открива идентитет особе иза надимка Оскар. Лакше рећи него урадити. Притисак на ЈТОК је континуиран, прецизно усмерен и иде до границе кредибилних претњи физичком ликвидацијом. Према сазнањима Радара, оштрица те претње усмерена је директно према тројици водећих тужилаца ЈТОК. Вишеструки извори Радара из полиције указују да се током последња два месеца интензивно и безуспешно радило на њеном отклањању. Све док се по том питању није огласио највећи светски борац против обојених револуција и рекао да је управо он био мета атентатора за којима се месецима трага.

И тек тако, оно што није било могуће решити месецима, већ неколико дана после те изјаве, бар према информацијама пласираним у режимским парамедијима – делимично јесте, јер је наводно ухапшен један од двојице „атентатора“. У чудесном свету режимске пропаганде стварност се повија пред речју и вољом вође. Али код оних чија извињења звуче као псовке, а понуде као претње, све је окренуто наопако и право значење њихових речи најчешће је супротно од изговореног.

(Радар)