Radar: Kako se vlast pripremala za 15. mart - dan kada je Vučić pucao narodu u leđa

Sastanci predsednika Srbije i policijskog vrha koji su se odvijali tokom čitave sedmice, uoči protesta 15. marta, obilovali su Vučićevom histerijom i upozorenjima da će „biti krvoprolića“. Jedan od starešina policije koji je dobro shvatio predsednika bio je pukovnik Radoslav Repac koji je dobio neodređeno naređenje da se koriste sva sredstva. Očigledno i zvučni top.

„Petnaestog marta, država će odsvirati kraj“, rekao je samouvereno predsednik Republike u danima pred prošlogodišnji veliki martovski miting u Beogradu, kada je u desetak minuta posle devetnaest časova, u Ulici kralja Milana izvršen faktički teroristički napad na mirne građane. Prethodno je, svedoče izvori Radara, onog istog Ivicu Dačića, za čije se zdravlje danas veoma brine, pred zaprepašćenim kolegijumom policije sa sve direktorom na čelu, u ovalnom salonu ministra unutrašnjih poslova, vređao i ponižavao najprimitivnijim rečnikom, optužujući ga da je zbog „greške u karakteru“ previše mlak u svojim reakcijama:

„Biće krvoproliće!“ vikao je Aleksandar Vučić na svog saborca iz ratnih 90-ih, pred postiđenim starešinama policije. „Biće krvoproliće, i svako ko misli drugačije, nije dobro obavešten!“ Prethodno je predsednik svih građana Srbije izribao Bezbednosno-informativnu agenciju, prisutnog direktora Vladimira Orlića i sada već smenjenog načelnika Marka Parezanovića, da znaju dobro šta se događa u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i regionu, ali ne i šta se događa u Srbiji.

Dragan Vasiljević i Aleksandar Vučić

Kada je sa Dačićeve strane došao razložan predlog da iskustvo uči da represija nije rešenje za skup od više stotina hiljada građana koji se spremao, što je inače bila konzervativna procena MUP, to je samo postala prilika za novu salvu uvreda, uz demonstrativno napuštanje sastanka:

„Nikada ništa nisi uspeo da uradiš u politici, jer si se uvek sakrivao iza drugih ljudi, koji su donosili odluke“, odbrusio je Vučić svom koalicionom partneru koji je istrčao za njim iz sale pokušavajući da ga odobrovolji.

Sastanci su se odvijali svakog dana tokom čitave sedmice pred subotu 15. marta 2025. Jedan od starešina policije koji je dobro shvatio predsednika koji je na mirnim demonstracijama uporno prizivao krvoproliće, bio je pukovnik Radoslav Repac, inače lični prijatelj predsednikovog brata, Andreja Vučića.

Nikada ništa nisi uspeo da uradiš u politici, jer si se uvek sakrivao iza drugih ljudi koji su donosili odluke, odbrusio je Vučić Dačiću koji je istrčao za njim iz sale pokušavajući da ga odobrovolji

Upravo će pukovnika Repca predsednik Republike nekoliko meseci kasnije, posle novog talasa nasilja prema demonstrantima u junu mesecu, nazvati „legendarnim“ najavljujući njegovo unapređenje na mesto komandanta Žandarmerije i nove, besomučne čistke u policiji. Bilo je primećeno i da je upravo Repac na jednom od pomenutih sastanaka u Palati Srbija pred miting, direktno upitao direktora policije šta da se radi sa tehničkim sredstvima za razbijanje demonstracija (LRAD) koja su nabavljena i raspoređena u policijskim jedinicama.

Naime, tri ovakva uređaja, jedan veći LRAD 450 i dva manja LRAD 100 su pored jedinicama žandarmerije stavljena na raspolaganje i policijskoj brigadi. Prema dobro obaveštenim izvorima Radara, Repac je od nadređenog u prisustvu drugih starešina dobio pomalo neodređen odgovor: „da se koriste sva sredstva koja su dozvoljena zakonom“. Ova rečenica ostala je u vazduhu pre svega zbog činjenice da je foto-reporterka Vesna Lalić dokumentovala da je 15. marta jedinica Žandarmerije koja je obezbeđivala parlament imala montiran LRAD 450 uređaj na jednom od džipova parkiranim pored Skupštine Srbije.

Sastanci su se odvijali svakog dana tokom čitave sedmice pred subotu 15. mart 2025. Jedan od starešina policije koji je dobro shvatio predsednika koji je na mirnim demonstracijama uporno prizivao krvoproliće, bio je pukovnik Radoslav Repac, inače lični prijatelj predsednikovog brata, Andreja Vučića

Policijska brigada bila je raspoređena u Dvorskom parku ispred zgrada Starog i Novog dvora. Ostalo je zabeleženo da je tokom okupljanja demonstranata, u nekoliko navrata pukovnik Repac, Avali 1 (komandni centar policije) javljao alarmantnim izveštajima da trpi žestoke napade kamenicama i flašama, zahtevajući intervenciju.

Intervenciju u formaciji „vulkan“ trebalo je da izvede Policijska brigada u sadejstvu sa novosadskim odredom Žandarmerije koji je obezbeđivao Skupštinu. Ova akcija podrazumevala je kupastu formaciju policajaca koja se sužava pri vrhu u pravcu dejstva i trebalo je da visokom koncentracijom ljudstva u jurišu preseče masu demonstranata pred Skupštinom napola i da se odatle krene u potiskivanje. Ono što je takođe ostalo zabeleženo tog dana je da se na jednu od takvih urgencija pukovnika Repca javio Veselin Milić, komandant Policijske uprave za grad Beograd i rekao mu „da se smiri, i da nema potrebe za intervencijom“. Miliću to nerazumevanje informacije da se „sprema krvoproliće“ nikako nije zaboravljeno.

Ono što je takođe ostalo zabeleženo tog dana jeste da se na jednu od takvih urgencija pukovnika Repca javio Veselin Milić, komandant Policijske uprave za grad Beograd i rekao mu da se smiri, i da nema potrebe za intervencijom. Miliću to nerazumevanje informacije da se „sprema krvoproliće“ nikako nije zaboravljeno

Ivica Dačić, Dragan Vasiljević i Veselin Milić

Očigledno da se od ekstremnog plana direktnog napada policije na demonstrante zbog broja okupljenih građana odustalo, ali ne i od namere da se kukavički, pucnjem u leđa, ipak nekako, „odsvira kraj“.” Pravac dejstva soničnog oružja svi akteri događaja 15. marta sa kojima je reporter Radara razgovarao, lociraju iz pravca Starog dvora i ugla ulica Dragoslava Jovanovića i Kralja Milana, ka Slaviji. Indikativno je takođe da se u Starom dvoru nalazila veća grupa naoružanih ljudi kojom je rukovodio bivši rukometaš, sada režimski batinaš, Vladimir Mandić, takođe jedan od ključnih operativaca Andreja Vučića.

Prema specifikaciji uređaj LRAD 450 ima domet do 500 metara kada se koristi u pojačanoj buci od oko 90 decibela, ali kada se koristi u tišini njegovo dejstvo dostiže i 1.700 metara na pravcu usmerenog snopa zvuka. Njegovo dejstvo u Beogradu osetili su građani kod hotela Hilton, pa čak i oni na Slaviji, nekih 1.000 metara od Starog dvora, što može biti interpretirano inicijalnim dejstvom u skoro potpunoj tišini, da bi se buka kasnije povećala pošto su ljudi počeli da viču i beže.

SNS sistem vlasti davno je prepoznao vrednost saradnika koji uviđaju urgenciju situacije i spremni su na sve kako bi obezbedili održanje postojećeg poretka. Jedan od takvih je Aleksandar Vulin, koji je 2022. godine nabavio ovo nelegalno oružje. Taj vatreni revolucionar još od Miloševićevog kontramitinga u Beogradu 1997. godine (kada se sa automatskim oružjem pod kaputom pojavio na bini iza Miloševića) mašta o tehničkim sredstvima kojima bi mogao da se bori sa protestima građana protiv bilo kog represivnog režima na kome trenutno parazitira. To je učinio ilegalno. Srbija ni tada, ni danas nema zakon prema kome bi takva vrsta oružja smela biti primenjivana prema građanima Srbije.

Intervenciju u formaciji „vulkan“ trebalo je da izvede Policijska brigada u sadejstvu sa novosadskim odredom Žandarmerije koji je obezbeđivao Skupštinu. Podrazumevala je kupastu formaciju policajaca koja se sužava pri vrhu u pravcu dejstva i trebalo je da visokom koncentracijom ljudstva u jurišu preseče masu demonstranata pred Skupštinom napola i da se odatle krene u potiskivanje

Gde smo, godinu dana od kada je vlast objavila da je spremna na kreiranje najmračnijih scenarija koji bi trebalo da uguše potrebu društva za vladavinom zakona – njegovim brutalnim, sistematskim i bestidnim kršenjem, sa nesagledivim rizikom po ljudske živote:

„Taj dan i upotreba soničnog oružja bili su prekretnica za ovu vlast, u smislu agresivnijeg odgovora na izazov koji je postavio pre svega studentski pokret, a potom i građani“, govori za Radar Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. „Vlast je, a da ničim nije bila izazvana, upotrebila može se reći jedno superoružje koje je u mnogo pogleda i dalje eksperimentalno, i izaziva ozbiljne posledice. Upotrebila je to oružje prema mirnim građanima, nediskriminatorno, čime je želela da pokaže da će se boriti svim sredstvima da ostane na vlasti. Pokazala je da joj ništa, bar kada su građani Srbije u pitanju, nije sveto.“

Predrag Petrović

Petrović podseća da smo 28. juna u Beogradu imali takođe neisprovocirano nasilje, potom u Valjevu, kao i upotrebu nedozvoljenog CN gasa u Novom Sadu, što interpretira kao taktiku u kojoj vlast eskalira nasilje, pa onda popusti.

„Praksa je pokazala da oni povremeno upotrebljavaju takva ekstremna sredstva prema mirnim građanima, kako bi demonstrirali svoju svemoć“, nastavlja sagovornik Radara. „U tom kontekstu ne bi me iznenadilo da oni sonično oružje upotrebe ponovo, iako je Evropski sud za ljudska prava izdao i privremenu meru. Ali ovde je u pitanju ne samo opstanak na vlasti, već i ostanak na slobodi ljudi koji čine režim. Mislim da ta bezizlaznost situacije u kojoj se vlast nalazi, stvara realnu mogućnost da se nešto slično i ponovi. Od tada, od 15. marta Vučić je upodobljavao i spremao bezbednosni aparat za nasilnu odbranu, sa bilo koje strane dolazila pretnja od gubitka vlasti. Tu su sada postavljeni ljudi koji su spremni da postupaju nezakonito.“

Bilo je primećeno i da je upravo Repac na jednom od pomenutih sastanaka u Palati Srbija pred miting, direktno upitao direktora policije šta da se radi sa tehničkim sredstvima za razbijanje demonstracija (LRAD) koja su nabavljena i raspoređena u policijskim jedinicama

Na pitanje da li će ikada moći da se govori o konkretnoj odgovornosti, Petrović nema nikakvu dilemu.

„Policija je hijerarhijski ustrojena institucija i to kršenje zakona nije izuzetak već pravilo i nije se dešavalo samo u jednoj organizacionoj jedinici, imamo JZO, policijsku brigadu, tako da verujem da postoji više nego realna pretpostavka da će neko za to morati da odgovara. Od izvršilaca pa sve do samog vrha policije.“

Odisaj napadnutog društva i zahtev za pravdu gušili su svesrdno ministar Zlatibor Lončar i šef Višeg tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović. Jedan je pritiskao osoblje zdravstvenih centara da vode evidenciju o građanima koji prijavljuju simptome napada. Drugi je lovio objave po medijima i društvenim mrežama i pretio zatvorom svakome kome padne na pamet da tu stvar nazove pravim imenom: Teroristički akt odmetnutih pripadnika izvršne vlasti.

„Mislim da su i sami svesni da je i građanima jasno da se desilo nešto jako ozbiljno i nezakonito, i zato im je veoma stalo da suzbiju širenje istine“, ističe Petrović. „Jedini način na koji oni to umeju da rade je propaganda i pretnje. To je bila svrha toga da se preti krivičnim progonom ljudi za krivično delo izazivanje panike.“

Osim upozorenja koja su došla od Alis DŽil Edvards, specijalne izvestiteljke UN za borbu protiv torture, da je u Srbiji upotrebljeno eksperimentalno oružje, krajem aprila Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je privremenu meru kojom se ukazuje Vladi Srbije da treba da se uzdrži od korišćenja zvučnog oružja.

„Sve je ipak na nama. Mislim da je to što smo videli neki maksimum reakcija međunarodne zajednice makar kada je zvučni top u pitanju“, zaključuje Petrović. „Veliki je tu problem što međunarodne institucije ne mogu samostalno da vode istragu u Srbiji, već to isključivo zavisi od zemlje domaćina i njihovo je učešće samo saradničko i konsultativno.“

Srbija nije imala nezavisnu istragu događaja od 15. marta, osim one na koju je potpis stavio ruski FSB. Ipak zbog budućnosti ove zemlje, koja jednom i zauvek mora da se oslobodi od „svojih spasilaca“, moraju se utvrditi sve činjenice o ljudima koji su: nabavili nelegalno oružje, dali nalog za njegovu upotrebu, o onima koji su je izvršili, a potom i o onima koji su ometali svedočenja onih koji su taj zverski napad osetili na sopstvenom telu, o onima koji su istinu pretvorili u laž.

(Radar)