Радар: Како се власт припремала за 15. март - дан када је Вучић пуцао народу у леђа

Састанци председника Србије и полицијског врха који су се одвијали током читаве седмице, уочи протеста 15. марта, обиловали су Вучићевом хистеријом и упозорењима да ће „бити крвопролића“. Један од старешина полиције који је добро схватио председника био је пуковник Радослав Репац који је добио неодређено наређење да се користе сва средства. Очигледно и звучни топ.

„Петнаестог марта, држава ће одсвирати крај“, рекао је самоуверено председник Републике у данима пред прошлогодишњи велики мартовски митинг у Београду, када је у десетак минута после деветнаест часова, у Улици краља Милана извршен фактички терористички напад на мирне грађане. Претходно је, сведоче извори Радара, оног истог Ивицу Дачића, за чије се здравље данас веома брине, пред запрепашћеним колегијумом полиције са све директором на челу, у овалном салону министра унутрашњих послова, вређао и понижавао најпримитивнијим речником, оптужујући га да је због „грешке у карактеру“ превише млак у својим реакцијама:

„Биће крвопролиће!“ викао је Александар Вучић на свог саборца из ратних 90-их, пред постиђеним старешинама полиције. „Биће крвопролиће, и свако ко мисли другачије, није добро обавештен!“ Претходно је председник свих грађана Србије изрибао Безбедносно-информативну агенцију, присутног директора Владимира Орлића и сада већ смењеног начелника Марка Парезановића, да знају добро шта се догађа у Босни и Херцеговини, Црној Гори и региону, али не и шта се догађа у Србији.

Драган Васиљевић и Александар Вучић

Када је са Дачићеве стране дошао разложан предлог да искуство учи да репресија није решење за скуп од више стотина хиљада грађана који се спремао, што је иначе била конзервативна процена МУП, то је само постала прилика за нову салву увреда, уз демонстративно напуштање састанка:

„Никада ништа ниси успео да урадиш у политици, јер си се увек сакривао иза других људи, који су доносили одлуке“, одбрусио је Вучић свом коалиционом партнеру који је истрчао за њим из сале покушавајући да га одобровољи.

Састанци су се одвијали сваког дана током читаве седмице пред суботу 15. марта 2025. Један од старешина полиције који је добро схватио председника који је на мирним демонстрацијама упорно призивао крвопролиће, био је пуковник Радослав Репац, иначе лични пријатељ председниковог брата, Андреја Вучића.

Никада ништа ниси успео да урадиш у политици, јер си се увек сакривао иза других људи који су доносили одлуке, одбрусио је Вучић Дачићу који је истрчао за њим из сале покушавајући да га одобровољи

Управо ће пуковника Репца председник Републике неколико месеци касније, после новог таласа насиља према демонстрантима у јуну месецу, назвати „легендарним“ најављујући његово унапређење на место команданта Жандармерије и нове, бесомучне чистке у полицији. Било је примећено и да је управо Репац на једном од поменутих састанака у Палати Србија пред митинг, директно упитао директора полиције шта да се ради са техничким средствима за разбијање демонстрација (ЛРАД) која су набављена и распоређена у полицијским јединицама.

Наиме, три оваква уређаја, један већи ЛРАД 450 и два мања ЛРАД 100 су поред јединицама жандармерије стављена на располагање и полицијској бригади. Према добро обавештеним изворима Радара, Репац је од надређеног у присуству других старешина добио помало неодређен одговор: „да се користе сва средства која су дозвољена законом“. Ова реченица остала је у ваздуху пре свега због чињенице да је фото-репортерка Весна Лалић документовала да је 15. марта јединица Жандармерије која је обезбеђивала парламент имала монтиран ЛРАД 450 уређај на једном од џипова паркираним поред Скупштине Србије.

Састанци су се одвијали сваког дана током читаве седмице пред суботу 15. март 2025. Један од старешина полиције који је добро схватио председника који је на мирним демонстрацијама упорно призивао крвопролиће, био је пуковник Радослав Репац, иначе лични пријатељ председниковог брата, Андреја Вучића

Полицијска бригада била је распоређена у Дворском парку испред зграда Старог и Новог двора. Остало је забележено да је током окупљања демонстраната, у неколико наврата пуковник Репац, Авали 1 (командни центар полиције) јављао алармантним извештајима да трпи жестоке нападе каменицама и флашама, захтевајући интервенцију.

Интервенцију у формацији „вулкан“ требало је да изведе Полицијска бригада у садејству са новосадским одредом Жандармерије који је обезбеђивао Скупштину. Ова акција подразумевала је купасту формацију полицајаца која се сужава при врху у правцу дејства и требало је да високом концентрацијом људства у јуришу пресече масу демонстраната пред Скупштином напола и да се одатле крене у потискивање. Оно што је такође остало забележено тог дана је да се на једну од таквих ургенција пуковника Репца јавио Веселин Милић, командант Полицијске управе за град Београд и рекао му „да се смири, и да нема потребе за интервенцијом“. Милићу то неразумевање информације да се „спрема крвопролиће“ никако није заборављено.

Оно што је такође остало забележено тог дана јесте да се на једну од таквих ургенција пуковника Репца јавио Веселин Милић, командант Полицијске управе за град Београд и рекао му да се смири, и да нема потребе за интервенцијом. Милићу то неразумевање информације да се „спрема крвопролиће“ никако није заборављено

Ивица Дачић, Драган Васиљевић и Веселин Милић

Очигледно да се од екстремног плана директног напада полиције на демонстранте због броја окупљених грађана одустало, али не и од намере да се кукавички, пуцњем у леђа, ипак некако, „одсвира крај“.” Правац дејства соничног оружја сви актери догађаја 15. марта са којима је репортер Радара разговарао, лоцирају из правца Старог двора и угла улица Драгослава Јовановића и Краља Милана, ка Славији. Индикативно је такође да се у Старом двору налазила већа група наоружаних људи којом је руководио бивши рукометаш, сада режимски батинаш, Владимир Мандић, такође један од кључних оперативаца Андреја Вучића.

Према спецификацији уређај ЛРАД 450 има домет до 500 метара када се користи у појачаној буци од око 90 децибела, али када се користи у тишини његово дејство достиже и 1.700 метара на правцу усмереног снопа звука. Његово дејство у Београду осетили су грађани код хотела Хилтон, па чак и они на Славији, неких 1.000 метара од Старог двора, што може бити интерпретирано иницијалним дејством у скоро потпуној тишини, да би се бука касније повећала пошто су људи почели да вичу и беже.

СНС систем власти давно је препознао вредност сарадника који увиђају ургенцију ситуације и спремни су на све како би обезбедили одржање постојећег поретка. Један од таквих је Александар Вулин, који је 2022. године набавио ово нелегално оружје. Тај ватрени револуционар још од Милошевићевог контрамитинга у Београду 1997. године (када се са аутоматским оружјем под капутом појавио на бини иза Милошевића) машта о техничким средствима којима би могао да се бори са протестима грађана против било ког репресивног режима на коме тренутно паразитира. То је учинио илегално. Србија ни тада, ни данас нема закон према коме би таква врста оружја смела бити примењивана према грађанима Србије.

Интервенцију у формацији „вулкан“ требало је да изведе Полицијска бригада у садејству са новосадским одредом Жандармерије који је обезбеђивао Скупштину. Подразумевала је купасту формацију полицајаца која се сужава при врху у правцу дејства и требало је да високом концентрацијом људства у јуришу пресече масу демонстраната пред Скупштином напола и да се одатле крене у потискивање

Где смо, годину дана од када је власт објавила да је спремна на креирање најмрачнијих сценарија који би требало да угуше потребу друштва за владавином закона – његовим бруталним, систематским и бестидним кршењем, са несагледивим ризиком по људске животе:

„Тај дан и употреба соничног оружја били су прекретница за ову власт, у смислу агресивнијег одговора на изазов који је поставио пре свега студентски покрет, а потом и грађани“, говори за Радар Предраг Петровић, директор истраживања Београдског центра за безбедносну политику. „Власт је, а да ничим није била изазвана, употребила може се рећи једно супероружје које је у много погледа и даље експериментално, и изазива озбиљне последице. Употребила је то оружје према мирним грађанима, недискриминаторно, чиме је желела да покаже да ће се борити свим средствима да остане на власти. Показала је да јој ништа, бар када су грађани Србије у питању, није свето.“

Предраг Петровић

Петровић подсећа да смо 28. јуна у Београду имали такође неиспровоцирано насиље, потом у Ваљеву, као и употребу недозвољеног ЦН гаса у Новом Саду, што интерпретира као тактику у којој власт ескалира насиље, па онда попусти.

„Пракса је показала да они повремено употребљавају таква екстремна средства према мирним грађанима, како би демонстрирали своју свемоћ“, наставља саговорник Радара. „У том контексту не би ме изненадило да они сонично оружје употребе поново, иако је Европски суд за људска права издао и привремену меру. Али овде је у питању не само опстанак на власти, већ и останак на слободи људи који чине режим. Мислим да та безизлазност ситуације у којој се власт налази, ствара реалну могућност да се нешто слично и понови. Од тада, од 15. марта Вучић је уподобљавао и спремао безбедносни апарат за насилну одбрану, са било које стране долазила претња од губитка власти. Ту су сада постављени људи који су спремни да поступају незаконито.“

Било је примећено и да је управо Репац на једном од поменутих састанака у Палати Србија пред митинг, директно упитао директора полиције шта да се ради са техничким средствима за разбијање демонстрација (ЛРАД) која су набављена и распоређена у полицијским јединицама

На питање да ли ће икада моћи да се говори о конкретној одговорности, Петровић нема никакву дилему.

„Полиција је хијерархијски устројена институција и то кршење закона није изузетак већ правило и није се дешавало само у једној организационој јединици, имамо ЈЗО, полицијску бригаду, тако да верујем да постоји више него реална претпоставка да ће неко за то морати да одговара. Од извршилаца па све до самог врха полиције.“

Одисај нападнутог друштва и захтев за правду гушили су свесрдно министар Златибор Лончар и шеф Вишег тужилаштва у Београду Ненад Стефановић. Један је притискао особље здравствених центара да воде евиденцију о грађанима који пријављују симптоме напада. Други је ловио објаве по медијима и друштвеним мрежама и претио затвором свакоме коме падне на памет да ту ствар назове правим именом: Терористички акт одметнутих припадника извршне власти.

„Мислим да су и сами свесни да је и грађанима јасно да се десило нешто јако озбиљно и незаконито, и зато им је веома стало да сузбију ширење истине“, истиче Петровић. „Једини начин на који они то умеју да раде је пропаганда и претње. То је била сврха тога да се прети кривичним прогоном људи за кривично дело изазивање панике.“

Осим упозорења која су дошла од Алис Џил Едвардс, специјалне известитељке УН за борбу против тортуре, да је у Србији употребљено експериментално оружје, крајем априла Европски суд за људска права у Стразбуру донео је привремену меру којом се указује Влади Србије да треба да се уздржи од коришћења звучног оружја.

„Све је ипак на нама. Мислим да је то што смо видели неки максимум реакција међународне заједнице макар када је звучни топ у питању“, закључује Петровић. „Велики је ту проблем што међународне институције не могу самостално да воде истрагу у Србији, већ то искључиво зависи од земље домаћина и њихово је учешће само сарадничко и консултативно.“

Србија није имала независну истрагу догађаја од 15. марта, осим оне на коју је потпис ставио руски ФСБ. Ипак због будућности ове земље, која једном и заувек мора да се ослободи од „својих спасилаца“, морају се утврдити све чињенице о људима који су: набавили нелегално оружје, дали налог за његову употребу, о онима који су је извршили, а потом и о онима који су ометали сведочења оних који су тај зверски напад осетили на сопственом телу, о онима који су истину претворили у лаж.

(Радар)