Vladimir Putin: Iran nije tražio vojnu pomoć od Rusije. Moskva je predložila mogući izlaz iz situacije oko Irana, ali je odluka na Teheranu i Tel Avivu. Želimo da što pre okončamo sukob u Ukrajini, po mogućnosti mirnim putem

Rusija želi da što pre okonča sukob u Ukrajini, po mogućstvu mirnim putem, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin.

Pregovaračke grupe Rusije i Ukrajine dogovorile su se da održe sledeću rundu razgovora posle 22. juna, objavio je Putin na sastanku sa urednicima međunarodnih novinskih agencija i domaćim i inostranim novinarima na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u ​​Sankt Peterburgu (SPIEF).

O pregovorima s Kijevom

Pregovaračke grupe su u kontaktu, Medinski je danas razgovarao sa svojim kolegom iz Kijeva, rekao je Putin.

"Spreman sam da se sastanem sa svima, uključujući i Zelenskog, ali pitanje je njegovog pravnog legitimiteta i ko će potpisati dokumenta. Sutra može da dođe drugi predsednik i da kaže: 'Ovo nema legitimnost', i da sve propadne", izjavio je ruski predsednik govoreći o pregovorima Rusije i Ukrajine.

Putin je dodao i da je njegov sastanak sa Zelenskim moguć u završnoj fazi pregovora kako bi se "stavila tačka na to".

Rusija je spremna da preda još 3.000 tela ukrajinskih vojnika Ukrajini, rekao je Putin i dodao da je u prethodnoj razmeni predato 6.000 tela ukrajinskih vojnika, dok je Rusija od Kijeva u razmeni dobila 57 tela ruskih vojnika.

"Tramp je u pravu kada kaže da se sukob u Ukrajini ne bi dogodio da je on bio predsednik", rekao je Putin komentarišući izjavu američkog predsednika o sukobu u Ukrajini koju je on ponovio više puta.

Oružani sukob nije započela Rusija

Ruski predsednik je istakao da RF nije započela vojne akcije u Ukrajini, ali želi da ih završi. On je podsetio da je ukrajinsko rukovodstvo samo započelo sukob koristeći oružane snage protiv civilnog stanovništva Donbasa.

Izrazio je i uverenost da će Rusija postići svoje ciljeve.

"Ako ne postignemo dogovor mirnim putem, ostvarićemo naše ciljeve vojnim", rekao je ruski lider.

Ukrajinski gubici premašili su broj mobilisanih, dodao je on.

"Veliki broj ukrajinskih vojnika dezertira. Kijev je čak odlučio da na front šalje i mladiće od 18 godina. Ne treba razvlačiti ovaj sukob, treba da se dogovara. Da li će biti poslati 'taurusi' ili ne besmisleno je pitanje. Jedino pitanje je, da li je vredno da Nemačka zbog toga zauvek uništi odnose sa Rusijom", naveo je Putin.

On je posavetovao Ukrajinu da ne odlaže pregovore i da je Rusija spremna da postigne sporazum po principima dogovorenim u Istanbulu.

On je objasnio i da demilitarizacija Ukrajine ima za cilj da je liši oružanih snaga koje bi u budućnosti mogle da ugroze Ruski federaciju i narod Rusije.

Putin je govorio i o novim ruskim regionima, Donbasu i Novorusiji i istakao da su oni sada statavni deo Ruske federacije.

"Mi smo, kao odgovor na zahteve građana koji žive na ovoj teritoriji, održali referendum. I to je to. Oni su sada sastavni deo Ruske Federacije", rekao je Putin tokom sastanka sa rukovodiocima međunarodnih novinskih agencija.

O krizi na Bliskom istoku

Moskva je predložila mogući izlaz iz situacije oko Irana, ali je odluka na Teheranu i Tel Avivu, rekao je na sastanku s novinarima Putin.

Ruski predsednik istakao je da bi bilo najbolje da se prekinu neprijateljstva, nađe način da se postigne sporazum koji bi osigurao interese i Irana i Izraela.

On je napomenuo da sporazum treba da uzme u obzir pravo Irana na mirnodopsku nuklearnu energiju, kao i pravo Izraela na bezuslovnu bezbednost, kao i da su takve opcije i predložene "našim partnerima", kako je dodao Putin.

"Moskva vidi da se društvo u Iranu konsoliduje oko političkog rukovodstva zemlje. Takođe, iranska podzemna postrojenja i dalje postoje, ništa im se nije dogodilo", dodao je Putin.

Rusija bi mogla da nastavi saradnju sa Iranom u sektoru nuklearne energije i osigura interese u ovoj oblasti, rekao je Putin.

On je napomenuo da se više od 200 ruskih stručnjaka nalazi u Iranu gde grade još dva bloka nuklearne elektrane. Rusija je postigla sporazum sa izraelskim rukovodstvom kako bi se osigurala njihova bezbednost.

Ruski predsednik istakao je i da Iran nije tražio vojnu pomoć od Moskve.

"Ne, naši iranski prijatelji nam to nisu tražili", precizirao je ruski lider.

Pojasnio je i da sporazum o strateškom partnerstvu između Rusije i Irana ne sadrži nijedan član koji se odnosi na sferu odbrane.

On je istakao da ne želi čak ni da razmatra mogućnost da Izrael ubije iranskog vrhovnog vođu Alija Hamenija.

O Trampu

Putin je govorio i o odnosima Rusije i SAD i istakao da bi njegov sastanak sa Trampom bio vrlo koristan, ali da on mora da se pripremi.

"Rusija veoma poštuje Trampovu želju da obnovi rusko-američke odnose", dodao je Putin i istakao da Moskva održava kontakte sa državnim sekretarom Markom Rubiom i potpredsednikom SAD DŽej Di Vensom.

"Tramp je biznismen, i to je veliki plus: on 'sve razmatra' i to se odnosi i na odluke u vezi sa Rusijom", dodao je ruski lider.

Stvaraju se uslovi za obnavljanje odnosa između Rusije i Sjedinjenih Država, Moskva je spremna da održi ovaj trend, izjavio je ruski predsednik.

Pravičan svetski poredak

Predstavnici novinskih agencija iz SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Kine i Turske prisustvovali su ovom tradicionalnom sastanku na marginama foruma, a u razgovoru s ruskim predsednikom učestvovali su novinari iz 14 međunarodnih novinskih agencija.

Putin je u razgovoru s predstavnicima medija istakao da se Rusija protivi trgovinskim ratovima i ograničenjima. On je istakao da se Moskva zalaže za pravičan svetski poredak.

Komentarišući prognoze o usporavanju svetske privrede, ruski predsednik je dodao da takve najave imaju osnova.

Ruski predsednik osvrnuo se na saradnju Rusije s Jugoistočnom Azijom i istakao da se ona sve više razvija iz godine u godinu, kao i da obim trgovine raste. Govorio je i o odnosima Rusije i Kine ističući da Moskva postaje značajan partner Pekingu na polju ekonomije.

On je dodao da se razvija i vojno-tehnička saradnja dve zemlje, da se redovno održavaju vojne vežbe koje će biti održane i ove godine.

Dve zemlje treba više da sarađuju na polju visokih tehnologija, smatra ruski predsednik.

O Mercu i NATO-u

Putin je govorio i o odnosima sa evropskim liderima, konkretno naveo je da ukoliko nemački kancelar Fridrih Merc želi da razgovara, Moskva neće odbiti takve kontakte.

"Sami evropski lideri su prekinuli kontakte s ruskom stranom, nakon što su izjavili da žele da nanesu strateški poraz Ruskoj federaciji", podsetio je Putin.

Putin je, međutim, izrazio sumnju da Nemačka može biti bolji posrednik u vezi sa Ukrajinom od SAD, jer posrednik mora biti neutralan, kako je obrazložio.

"Isporuka nemačkih raketa Kijevu neće uticati na tok sukoba u Ukrajini, ali će se odnosi između Nemačke i Rusije veoma pogoršati", rekao je Putin.

Osvrnuo se i na još jedno pitanje u vezi s Berlinom: odbijanje ruskog gasa. Kako je istakao, nema racionalnog objašnjenja za to što Nemačka odbija ruski gas.

Putin je istakao i da ne smatra naoružavanje NATO-a pretnjom jer Rusija stalno unapređuje svoje oružane snage.

Kako je objasnio ona je sama sebi dovoljna kada je reč o odbrani.

Planove NATO-a za povećanje vojnog budžeta nazvao je neracionalnim i besmislenim.

"Šta god da NATO radi, naravno, stvara određene pretnje, ali mi ćemo suzbiti sve te pretnje koje će se pojaviti. U to nema sumnje", rekao je Putin.

Takođe, Putin je naveo i da zapadne elite koriste tezu o navodnoj ruskoj pretnji za svoje unutrašnje političke potrebe.

Kako je ranije saopštio Kremlj, razgovor se održava u formatu pitanja i odgovora i posvećen je aktuelnim aspektima ruske unutrašnje i spoljne politike, kao i ključnim svetskim događajima.

Putin: Nova razvojna banka BRIKS-a finansirala 120 projekata u svetu

Nova banka razvoja (NBR), koju su osnovale zemlje BRIKS-a, u poslednje vreme je odobrila i finansirala oko 120 projekata u ukupnoj vrednosti od 39 milijardi dolara, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

Ruski predsednik se na marginama Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma (SPIEF) sastao sa predsednicom NBR-a Dilmom Rusef i istakao da sve zemlje članice visoko ocenjuju njen rad.

"U poslednje vreme je odobreno i finansirano oko 120 projekata u vrednosti od 39 milijardi dolara", dodao je ruski lider.

Putin je ukazao na značaj proširenja obračuna u nacionalnim valutama i razvoja digitalne platforme za obračune i investicije i izrazio nadu da će, s tim u vezi, partnerstvo sa NBR biti nastavljeno.

Ruski predsednik je čestitao Dilmi Rusef na ponovnom izboru za predsednicu NBR-a, a ona mu se zauzvrat zahvalila na podršci i obećala da će dati sve od sebe kako bi što bolje obavljala svoje dužnosti.

(RT Balkan)