Протест испред Уставног суда у Београду због усвајања "Мрдићевих закона": У Србији данас проблем није криминал, већ тужилац који се усуди да га истражује. Срђан Миливојевић: Правосуђе се брани од самовоље једног човека

Правници и грађани окуполи су се испред Уставног суда у Београду, на позив студената у блокади, како би исказали подршку запосленима у правосуђу, на протесту под називом "Смене уместо честитки".

Главни повод да се окупе испред Уставног суда, како су рекли, јесте притисак на људе у правосуђу који су свој посао обављали часно, у виду недавно усвојених "Мрдићевих закона".

Додали су да ће скуп бити организован и због сумње да власт покушава да смени тужитељку Ирену Њелош, начелника Службе за сузбијање дрога Рашу Поповића и његовог заменика Николу Ђоковића који су наложили акцију заплене дроге у селу Коњух код Крушевца.

Велики број грађана се окупи да искаже свој протест, како због измена правосудних закона, тако и да би подржали оне који само раде свој посао онако како треба.

Студенткиња: Ово окупљање је уставни скуп

Данас стојимо испред Уставног суда јер се у Србији више не води расправа о једној законској измени, већ о томе да ли Устав још увек важи као највиши правни акт или је постао препрека коју власт обилази када јој смета, рекла је студенткиња и говорница.

"Ово окупљање је уставни скуп. Скуп људи који траже одговор на једноставно питање ко штити устав када га они на власти крше кроз закон. Сет тзв. 'Мрдићевих закона' представљањен у јавности као техничка реформа,. У стварности, они су донети без јавне расправе, без озбиљног учешћа струке и уз отворено противљење тужилаца, судија и адвокатских комора. То није начин на који се у правној држави мења правосуђен. То је начин на који се право суђења ставља под контролу", рекла је она.

Рекла је да закон доноси неко за кога није познато да ли је заиста завшрио приватни Правни факултет.

"У Србији данас проблем више није криминал, већ тужилац који се усуди да га истражује", рекла је она.

Указала је да већ дуже време немамо адекватно обраћање врховне јавне тужитељке, те да у ситуацији у којој се земља и радници у правосуђу налазе ћутање није неуралност.

Када је реч о Уставном суду, подсетила је да је председник Уставног суда Владан Петров рекао је да не види суштинске недостатке у овим изменама, нити то што је струка била искључена.

"Угљеша Мрдић, предлагач закона, рекао је у јавном наступу да су ови закони донети како би се спречило да поједини тужиоци хапсе министре и да дођу до самог врха власти. То није лапсус, то је признање. Када је циљ закона да се ограничи кривично гоњење носиоца власти, тада више не говоримо о реформи, већ о законодавном штиту од одговорности. Таква изјава сама по себи представља доказ политичке позадине закона", истакла је.

Тужилачки сарадник: Од случаја "Генералштаб" више неће бити предмета који ће "морати да сачекају своје време"

Тужилачки сарадник Раде Бајић из Јавног тужилаштва за организовани криминал, рекао је да су крајем 2024. године примили анонимну кривичну пријаву у вези сумње да су највиши представници извршне власти, који су од 2022. до 2024. године били на челним позицијама укупно четири министарства и неколико других органа државне управе, извршили бројне злоупотребе и фалсификовања у циљу противуставног и протузаконитог укидања својства културног добра зградама Генералштаба у Београду.

Кривични поступак је у току, иако је Бајић у међувремену искључен из поступања и премештен из свог одељења, те стога и може да говори.

"Међутим, желим да нагласим и истакнем да је од почетка поступка против одговорних лица у предмету Генералштаб једном за увек прекинута наопака пракса српске јавно-тужилачке организације. Од тог 12. маја 2025. године, када је по захтеву ТОК и наредби суда извршен претрес службених просторија в.д. директора Републичког завода за заштиту споменика културе, више неће бити такозваних предмета који морају да сачекају своје време. Јер време за одбрану Устава и правног поретка је увек, одмах и сад", казао је он.

Миливојевић: Седам векова после Душановг Законика, бранимо правосуђе од самовоље једног човека

Уочи протест председник Демократске странке Срђан Миливојевић казао је да се правосуђе брани од самовоље једног човека.

"Прошло је 680 година од доношења Душановог Законика у коме се каже 'судије да суде по законику, а не по страху од царства'. Ми данас морамо да бранимо суд и правосудне институције од самовоље једног човека. Како смо као друштво дошли у ситуацију да шест, седам векова прошло и ми поново се враћамо да бранимо институције ове земље, законик и право људи да живе слободно од самовоље и свевлашћа једног човека?", питао је Миливојевић.

Људи, истиче, не дају своје достојанство и право на правду.

Миливијевић сматра да одлучност грађана, храброст, решеност, солидарност и масовног побуне гарантују да ли ће успети да одбране државу.

Миливојевић: Након 680 година од Душановог законика, ми бранимо правосуђе од самовоље једног човека

"Ми имамо угрожен правосудни систем, али нама се овога тренутка не разара само правосудни систем. Овде се нама друштво пред очима разара. Имате људе који шверцују пет тона дроге и који кажу, ево ми сада показујемо, кад ухапсимо човека у чијем магацину је нађено пет тона дроге, да никога не штити партијска књижица. И то нам говори у тренутку када се министар културе руга правосудним институцијама уместо да одговара, када се укида притвор Горану Весићу и Томи Мони, када правосуђе још увек није одговорило на кључно питање ко је тај Оскар који се помиње у прислушкиваним разговорима. Ако имамо државу коју је узурпирала мафија, ако имамо спрегу организованог криминала и врха режима, само грађанска храброст и непослушност могу да доведе до тога да имамо правосудне институције које раде свој посао", додао је.

Ђурић: Грађани препознали да је правосуђе једна од последњих грана која нам је преостала

Шта је предвиђено тзв. "Мрдићевим законима" је компликовано чак и за правнике, јер се на тај начин закони у правосуђу никада нису доносили, рекао је Немања Ђурић из Синдиката судске власти.

"Ипак ми је драго да су грађани препознали заиста да је правосуђе једно од последњих грана које су нам преостале. Студенти су позвали да се пружи подршка запосленима, али ту су мислили и на судије, и на тужиоце, и на запослене, да кажем, администрацију, помоћнике, намештенике. Сви који су устајали у прошлом периоду против неких штетних ствари", рекао је он.

Како су студенти казали, протест ће трајати око сата, обратиће се двоје говорника и неће бити шетње.

(Н1)