Проширени ректорски колегијум Универзитета у Београду: Стојимо уз своје колеге и студенте Филозофског факултета у Нишу. Одлучно дижемо глас против нелегитимне одлуке Владе Србије о оснивању „Факултета српских студија у Нишу“

Академска заједница Универзитета у Београду стоји уз своје колеге и студенте Филозофског факултета у Нишу у борби за очување достојанства, аутономије и функционалности система високог образовања у Србији, саопштио је Проширени ректорски колегијум УБ.

Они су навели да са дубоком забринутошћу прате дешавања на Филозофском факултету у Нишу након одлуке Владе Србије којом је основан Факултет српских студија.

“Нови факултет је формиран цепањем Филозофског факултета, упркос јасно израженом противљењу Савета Универзитета у Нишу, Наставно-научног већа и Савета Филозофског факултета – као јединих органа надлежних да одлучују о студијским програмима и унутрашњој организацији ове високошколске установе. Такав поступак представља опасан преседан и огледно кршење аутономије универзитета, јер извршна власт, мимо струке и надлежних академских тела, интервенише у унутрашњу структуру једне чланице Универзитета”, истиче се у саопштењу.

Проширени ректорски колегијум УБ напомиње да филозофски факултети у Србији баштине традицију дугу скоро два века, која почиње 1838. године оснивањем Филозофског факултета у Београду.

“Они су замишљени као интердисциплинарне установе које обједињују хуманистичке, друштвене и историјске науке, са задатком да формирају интелектуалну елиту и унапређују фундаментална знања у тим дубоко повезаним областима. Растурање тог концепта после 190 година његовог успешног постојања доживљавамо као грубо нарушавање традиције универзитетског образовања у Србији, али и као антицивилизацијски чин усмерен против саме идеје образовања”, истиче се у саопштењу.

Додаје се да се савремено проучавање историје не може издвојити из оквира сродних научних дисциплина, као што се ни изучавање једног језика и књижевности не може одвојити од ширих филолошких и компаративних студија.

“Та знања су по својој природи универзална, па се ни национална историја, језик и култура не могу разумети без ширег контекста у којем су настајали и са којим су се стално прожимали. Зато издвајање ових студијских програма из целине Филозофског факултета нужно води осиромашењу студентских знања, сужавању образовних хоризоната и искључивању интердисциплинарних и трансдисциплинарних научних приступа”, наводи Проширени ректорски колегијум УБ.

Кажу и да је посебно проблематично отцепљење програма који су већ акредитовани на Филозофском факултету и интегрисани у јединствени академски систем кроз мрежу обавезних и изборних предмета. Такво преношење департмана из једне установе у другу, која у тренутку оснивања нема акредитацију, ни по слову ни по духу закона није прихватљиво и супротно је основним принципима на којима почива систем високог образовања у Републици Србији.

Проширени ректорски колегијум подсећа да члан 72 Устава Србије прокламује аутономију универзитета, високошколских и научних установа, гарантујући им право да самостално уређују свој рад и организацију у складу са законом.

Подсећају и да Закон о високом образовању утврђује да се делатност високог образовања заснива, између осталог, на академским слободама, аутономији, јединству наставе и научноистраживачког рада, уважавању хуманистичких и демократских вредности националне и европске традиције, вредновању културног наслеђа и забрани свих видова дискриминације.

“Полазећи од ових начела, одлучно дижемо глас против одлуке Владе Србије о оснивању Факултета српских студија у Нишу, јер је она донета на нелегитиман и правно упитан начин, без увида у ставове и мишљења матичне високошколске установе и шире академске заједнице”, додаје се.

Са УБ истичу да је извршна власт дужна да поступа у складу са законом, сврхом прописа и јавним интересом, а не да интервенише супротно утврђеним процедурама и принципима аутономије универзитета.

“Одлуке које се тичу кључних компоненти образовног система не смеју се доносити без консултовања релевантних актера, а посебно не насупрот јасно исказаном ставу образовне и научне заједнице. Усвајање очигледно нелегитимних одлука, притом без јасног и убедљивог образложења, представља директан удар на принцип владавине права у демократском друштву”, наводи Проширени ректорски колегијум Универзитета у Београду.

(Данас)