Profesor Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Jugoslav Gašić: Po dogovoru Beograda i Prištine i agendi kojom se zatvaraju srpske institucije na KiM, odbrojavamo poslednje dane pre prelaska Univerziteta u kosovsku obrazovnu mrežu

"Kako smo svedoci svakodnevnih ataka na bilo kakvu ustanovu koja ima srpsku trobojku na površini većoj od par kvadratnih centimetara, stiče se utisak da je samo pitanje trenutka kada će mrzitelju svega srpskog iz Prištine pasti na um da zatvori i ovu instituciju", kaže u intervjuu za Novu profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici doc. dr Jugoslav Gašić.

Jugoslav Gašić jedan je od nekolicine profesora prištinskog Univerziteta koji je u prethodnom periodu javno podržao studentske blokade u centralnoj Srbiji.

Razgovarali smo sa njim o ugroženosti Univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, u svetlu zatvaranja preostalih srpskih institiucija na Kosovu, ali i opasnosti po autonomiju koja vreba iz Beograda i Prištine.

Šta sada predstavlja najveću opasnost za Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici?

Za više od pola veka trajanja, Univerzitet u Prištini je prošao kroz mnoge uspone, padove, iskušenja i nedaće. Među najtežim je bilo izmeštanje sa prostora pokrajine KiM nakon NATO agresije, ali se sada nalazi pred životnom odlukom, na koju ne utiče svojom voljom i koja može dovesti do njegove anihilacije. Univerzitet u Prištini nije samo najviša naučno obrazovna institucija Srba na KiM, nije ni stožer naprednih ideja, naučne sumnje, umetničkog savršenstva, nego i stub opstanka naroda na KiM, inkubator budućih intelektualaca i svetionik na koagulisanoj krvi srpskih junaka okružen tamnim strujama potiranja njihovog postojanja. On daje snagu i predstavlja nadu srpskom narodu da izdrži u 21. veku ono što su narodi Evrope proživljavali u srednjem veku. Često nesvesni njegovog značaja skloni smo minimalizujemo njegovo postojanje. Opasnost po univerzitet se može posmatrati kroz nekoliko ravni. Prva ravan je ona koja se tiče i svih ostalih Univerziteta u Republici Srbiji, a koja se odnosi na aktuelnu deautonomizaciju, nekonkurentnu kompeticiju sa privatnim stranim univerzitetima, favorizovanje konačnog proizvoda sa privatnih domaćih fakulteta. Druga ravan je budućnost univerziteta koju određuje dogovor Beograda i Prištine. Ova opasnost je mnogo veća i vreba u dva vremenska okvira. Kako smo svedoci svakodnevnih ataka na bilo kakvu ustanovu koja ima srpsku trobojku na površini većoj od par kvadratnih centimetara, stiče se utisak da je samo pitanje trenutka kada će mrzitelju svega srpskog iz Prištine, pasti na um da zatvori i ovu instituciju. U nadi da će biti dobre volje i da mu to neće pasti na pamet, bar dok ne dođe vreme po dogovoru BG-PR i agendi kojom se zatvaraju srpske institucije na KiM, odbrojavamo poslednje dane pre prelaska univerziteta u kosovsku obrazovnu mrežu. Univerzitet bi time izgubio sve vitalne uloge koje ima u održavanju života kosovskog Srbina u traumatskom šoku. Zajednica srpskih opština, ‘tvorevina svetog Petra’ predstavljena narodu na KiM kao rajski ambijent, nije ništa drugo do utopija čijim se kontinuiranim pozivanjem opravdavaju svi postupci koje Kurti sprovodi po agendi i služi nam kao džoker iako imamo slabe karte. To sprovođenje dogovorenog, Kurti čini ubrzanim korakom, i jedina je stvar koja izaziva iznenađenje međunarodne zajednice ali ne toliko iritantno da bi izazvalo njihovu reakciju. Univerzitet će biti pod ZSO čije su projektovane ingerencije ravne dobrovoljnom etnografskom društvu, ista će slavodobitno biti predstavljena kada neće ostati kamen na kamenu i kada neće imati značaja niti se pitati ni za organizaciju pletačkog skupa na kome će biti zabranjene crvena, plava i bela vunica.

Kakva atmosfera trenutno vlada na Univerzitetu u Prištini, imajući u vidu da ste se sa grupom profesora i drugih zaposlenih izdvojili podržavajući studentske blokade u centralnoj Srbiji?

Naše istupanje nije značajnije uticalo na atmosferu, pretpostavljam da je razlog tome mali broj potpisnika podrške studentima. Na univerzitetu nema blokade i nastava se izvodi uobičajeno, ispitni rokovi regularno, istarživački rad kontinuirano. Atmosfera na fakultetu je prividno mirna, ali suštinski ista kao i među narodom na KiM i vlada uplašenost, neizvesnost, apatija, depresija pa i defetizam. Svakodnevni podsetnik da nema spokoja je prisustvo velikog broj policajaca koji su u jednom momentu bili stacionarini sa dugim cevima i ispred fakulteta.

Da li zajedno sa drugim profesorima koji su digli glas na Kosovu trpite bilo kakve pritiske?

Od trenutka naše podrške studentima, početkom decembra prošle godine, bilo je poziva sa pitanjem: “Da li sam podršku dao ispred univerziteta.” Zamislite kakav nonsense! Pa ja nisam bilo koje ovlašćeno lice da bih mogao da istupam ispred univerziteta. Pretpostavljam da je to bio naivni pokušaj iznalaženja razloga za neki vid kažnjavanja. Direktnih pritisaka i pretnji nije bilo ali je veoma brzo, par dana nakon podrške, počela da kruži informacija od ljudi koji su bliski organima upravljanja, da je svo četvoro, jer nas je toliko bilo u prvom momentu, trebalo da dobijemo otkaz ili da nam se zabrani dalje istupanje. Zasedao je rektorski kolegijum i svojom izjavom o apsolutnoj podršci predsedniku Aleksandru Vučiću potvrdio princip ‘nemešanja’ politike u rad univerziteta, gurnuo prst u oko svakome ko ne misli kao oni i time isprovocirali jos koleginica i kolega da istupe javno.

Prištinski univerzitet broji više od 700 profesora, asistenata, saradnika…Zašto oni ćute kada je Univerzitet ugrožen?

Nesumnjivo je da ima nastavnog kadra koji se slaže sa politikom aktuelne vlasti, ali i za univerzitet u Prištini, takođe, važi Gausova krivulja. Analizirao sam i razmišljao o tome, uzimao u obzir i osobine kao što su trpeljivost, skromnost, poniznost, pokornost i uvek dolazio do istog krajnjeg zaključka – da u osnovi leži samo komformizam i strah. Treća mogućnost, nezainteresovanost za ovakav društveni problem, intelektualcu nije dozvoljena. Kosovski problem je balast svakoj vlasti i prošlim i trenutnoj, ali mi svojim ambivalentnim stavom činimo da taj balast neka buduća vlast lako odbaci pod izgovorom „a šta ste čekali, čemu se nadali i šta ste uradili da ne bude tako“.

Koliko je do sada vlast u Srbiji radila na očuvanju Univerziteta u Prištini, kao jedne od poslednjih srpskih institucija na Kosovu?

Ne mislim da se država do sada odnosila maćehinski prema našem univerzitetu ali je značajnije i ispravnije pitanje šta radi sada i sta će raditi u buduće. Trenutno zbog zaokupljenosti rešavanjem studentsko-građanskog bunta zanemaruje gotovo svakodnevne provokacije srpske zajednice i pokazuje apsolutnu nezainteresovanost za akutne probleme. U cirkulaciji su neka anemična saopštenja. Situacija je alarmantna, a država se ponaša kao da se sve to dešava u Sao Tome, a njenih principa nigde. Negde je zapela ona trasformacija zečeva u vukove iz kasarne.

Da li kao predavač na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici imate zabrinutost i za opstanak zdravstvenog sistema Srbije na Kosovu?

I prosveta i zdravstvo se kuvaju u istom loncu iz koga je izvučeno i servirano pravosuđe, lokalna administracija, elektroprivreda, telekom, platni promet, a kuvar više nije Ahtisari i čini mi se da i ne sledimo njegov recept. Iako je iste sudbine, zdravstvo ima pojedinih specifikuma koje zahtevaju poseban osvrt i mnogo više prostora. Izneću samo jedan momenat koji se uopšte ne pominje, a to je da svesno zatvaramo oči da funkcionišemo u sistemu u kome nas samo gest nečije dobre volje čuva na slobodi. Naime, kao lekari funkcionišemo u sistemu kvazi države Kosovo koju ne priznajemo i niko od nas nema licencu te kvazi države. Bilo kakva prijava, koja bi čak bila odbačena sa aspekta njene medicinske opravdanosti, nesumnjivo bi mogla da povuče našu krivičnu odgovornost, da pružamo usluge kao nestručna, neregistrovana, nelicencirana lica. Ne smem ni da pomislim šta bi se desilo da postoji neki veći propust u lečenju, što se inače u medicini zna desiti.

Na koji način Srpska lista, politička stranka u kosovskom sistemu, uspeva da dobije prostorije Univerziteta za svoje političke kampanje?

Trenutnoj vlasti u Srbiji je potrebna neprirodna, stopostotna podrška srpskog naroda sa KiM kao potvrda ispravnosti njene suštinski destruktivne politike od briselskih sporazuma do danas. Nema bolje potvrde da je amputacija bezbolna od potvrde pacijenta da ništa ne oseća, valjda on najbolje zna šta je dobro za njega iako ne zna da će na kraju ostati bez dela tela. Davanje njegove bezrezervne podrške komadanju srpskog korpuskula na Kosovu amnestira vlast u Beogradu, a Srpska lista predstavlja samo instrument kojim se to izvodi. Na mom fakultetu nije bilo ovakvih aktivnosti ali je Srpska lista deo svoje predizborne kampanje sprovodila u prostorijama pojedinih fakulteta, spotovi su snimani na Filozofskom fakultetu, skupovi i završne konvencije su se održavale u salama i amfiteatrima Pravnog i Tehničkog fakulteta. To je lako proveriva činjenica, na društvenim profilima političara SL postoje te fotografije. Zaista ne znam kako je moguće dobiti prostoriju za ovakvu aktivnost, pretpostavljam da mora postojati neki zahtev ili molba na koju rukovodstvo fakulteta ili univerziteta onda negativno odgovori i sačuva univerzitet od političkog delovanja.

Šta bi moglo da popravi situaciju u kojoj su se našli univerziteti širom Srbije čija je autonomija ugrožena?

Jedna odluka može sve dovesti u red. Raspisati izbore. Trenutna situacija u državi je kompleksna i neprirodna, a posledice toga se najviše osećaju na KiM. Iako brojno ne predstavljamo, kao srpska populacija, značajan faktor, iako je normalno da postoje podele u smislu političkih stavova prema vlasti u Beogradu, iako postoji izražena politička segregacija na terenu, mišljenja sam da to ne sme biti faktor koji nas razjedinjava jer jedino u simbiozi možemo da se odupremo namerama Prištine i spasimo šta se spasiti može, uz jedno veliko razočarenje kojega smo mi svesni da u ostatku Srbije u jednom dobrom delu populacije, akademske zajednice, opozicionih političkih stranaka postoji negativan stav prema narodu na KiM, razumevanju situacije u kojoj se nalazimo i podrške u borbi.

(Nova.rs)