петак, 19. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Професор Хемијског факултета у Београду Бранислав Јованчићевић: Академска заједница би морала активније да се супротстави отварању рудника литијума
Хроника

Професор Хемијског факултета у Београду Бранислав Јованчићевић: Академска заједница би морала активније да се супротстави отварању рудника литијума

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 19. јул 2024.

Професор Хемијског факултета у Београду Бранимир Јованчићевић изјавио је да би академска заједница морала активније да се супротстави отварању рудника литијума у долини Јадра.

Јованчићевић је агенцији Бета казао да је својеврстан феномен то што огромна већина универзитетских професора и академика и даље ћути пред Пројектом „Јадар“ који би, како је рекао, потпуно девастирао један од најлепших и најбогатијих предела у Србији.

„Многи професори и академици уживају у свом конформизму и пројектима које им плаћа држава и зато не желе да се замере властима. Ако човек није спреман и на жртве, у оваквој борби не може ништа да уради. Опстанак Србије би требало свакоме да буде изнад ситних личних интереса“, рекао је он.

Према његовим речима, професори који су ставили потпис на „студију“ Рио Тинта требало би да се стиде свог звања.

„Власт је успела да обезбеди потписе појединих професора с Машинског, Рударско-геолошког и Пољопривредног факултета који нису ни учествовали у писању Рио Тинтове ‘студије’ о очувању животне средине. Зна се на који начин се ставља потпис на нешто што нисте урадили. То штиво од 2.000 страница нема никаквог значаја“, казао је Јованчићевић.

Професор је нагласио да би техничко-технолошки поступак који се за реализацију пројекта „Јадар“ планира са сумпорном киселином изузетно агресиван поступак, који би сугурно изазвао хемијске акциденте с огромним последицама по животну средину.

„У долини Јадра би се користила огромна количина сумпорне киселине и огромна количина квалитетне воде, а планирано је отварање и великог јаловишта које ће са собом носити разне отровне супстанце попут арсена и других тешких метала. Не сме се веровати Вучићу (Александар) и његовим сарадницима када кажу да неће бити штетног утицаја на животну средину. Слична обећања је давала компанија Рио Тинто у другим државама где је отварала руднике, али ништа од обећаног није испуњено. Они Србију доживљавају као банана државу у којој могу да раде све оно што раде у Азији, Африци и Латинској Америци“, нагласио је Јованчићевић.

Истакао је и да би долина Јадра била потпуно физички девастирана.

„Цео крај би био разорен и раскопан због инфраструктуре. Јадарска и Подрињска област су међу најлепшима у Србији. И управо те две области власт хоће да претвори у рударске колоније, као што је то већ учињено на истоку земље са Жагубицом, Бором и Мајданпеком. У Подрињу се налази највећа акумулација подземних квалитетних пијаћих вода, одакле може да се црпи вода за снабдевање целе Војводине. И сада неко жели да на том месту отвори рудник. То може само неко ко искрено не жели ништа добро одвој држави и народу“, закључио је Јованчићевић.

Меморандум о разумевању о стратешком партнерству Србије и Европске уније у области одрживих сировина, ланаца вредности батерија и електричних возила потписан је данас у Београду.

Потписивању су присуствовали председник Србије Александар Вучић и немачки канцелар Олаф Шолц.

„Ово је један важан европски пројекат и доказ томе да Европа може остати суверена у свету који се мења. Морамо открити нове изворе сировина широм света, али пре свега у нашим земљама. Признајем, ова одлука тражи храброст, али је донета у важном тренутку“, рекао је Шолц.

(Бета)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер