Професор Хемијског факултета Александар Поповић: Универзитет је био мета ове власти и пре пада надстрешнице

 Сутра ће студенти одговорити на иницијативу Београдског универзитета, у међувремену део њих не одустаје од блокада, део бојкотује уведену онлине наставу - а део из Пионирског парка најављује штрајк глађу, ако не почне настава. Власт квалитет наставе изгледа не занима, она ревносно наставља са притисцима на аутономију и опстанак универзитета. Гост Разговора о вести је председник савета универзитета, бивши министар науке, а редован је професор Хемијског факултета у Београду и тврди да ова власт одавно жели да уништи универзитет. Александар Поповић је у студију Дневника на ТВ Нова.

Он је у својим јавним наступима тврдио да је универзитет мета и пре пада надстрешнице. Сада делује да је свима јасно да јесте мета, али за пре новембра власт би могла да каже: добили су професори пре овог умањења 16 одсто повећања плате, председник је рекао када је реч о Рио Тинту неће ништа радити док не чује мишљење домаћих стручњака.

„Што се тиче Рио Тинта у праву сте, то је тврђено и прошле године су факултети, односно институти који би могли да имају неке везе са експлоатацијом и прерадом јадарита добили позив да се укључе у радне групе, да дају људе за те радне групе које би се бавииле заштитом ваздуха, воде, живог света, земјишта у овкиру евентуалног пројекта, дакле да се добије неку заједнички став или да се макар о томе и разговара, те групе никада нису оформљене. Мој матични Хемијски факултет је дао чланове и заменике чланова зато што смо били спремни да озбиљно на томе радимо и да коначно помогнемо држави. Дакле нема држава Србија већи тхинк танк него што су универзитети и институти, а међу њима је највећи Београдски универзитет у нормално је да га ангажује за оваква питања и овакве потребе. Дакле, немојте убијати гласника али ово је просто истина, дакле нико од нас чланова није добио никакво решење о именовању нити су икад радне групе одржале састанак за ево готово годину дана. Сада се надам само да ово неће бити мотив да се хитно организују ти састанци само да би се неко рекао да су организовани. Хајде да причамо о суштини, да не причамо о форми“, каже Поповић.

Он наводи и да што се тича критика како се пре пада надстрешнице са универзитетом поступало, да ли говори истини или не, ако каже да цена рада на универзитету била 16 одсто нижа него у основним и средњим школама.

„Како је до тога дошло? Од 2015. године, а највише у време госпође Брнабић свима су расле плате више него људима на универзитету и онда смо дошли у парадоксалну ситуацију да чак и ако од онога што држава да за плате и исплати те плате помоћним радницима оне ће бити испод минималца, а држава вам забрањује да плаћате нешто више од сопствених прихода ако их имате“ подсећа Поповић.

Професор Хемијског факултеа истиче и да ли је држава исплаћивала оно што је по закону обавезна.

„Не! Дакле, трећи аргумент је, а превише је овде случаности да би све било случајно, је чињеница да од 2018. и 2019, године, понављам у време владе госпође Брнабић, а поготову 2021. године, држава оно што је била обавезна као оснивач да уплаћује за материјалне трошкове, трошкове наставе, струје, воде, грејања, све могуће поправке, а има зграда које су компликоване и тешке за одржавање, уплаћивала је у износу који је два до три пута мањи него што је по сопственим правилима, по законима ове државе и по сопственој уредби била обавезна да то ради.“, каже Поповић који додаје да је то довело до финансијског исцрпљивања факултета.

Онда је дошла ситуација каква је данас Универзитет предлаже иницијативу- чека се изјашњавање студената. Поповић истиче јесу ли се студенти Хемијског факултета на којем предаје изјаснили о предлогу. Он додаје и шта у иницијативи разуме да је добро, а шта није.

(ТВ Нова)