Професор Грађевинског факултета Владан Кузмановић у „Утиску недеље“: Радови на надстрешници пријављени и 15 дана пре несреће, што значи да је Железничка станица у тренутку пада надстрешнице фактички била градилиште

Професор Грађевинског факултета Владан Кузмановић и професорка Правног факултета Вања Бајовић изјавили су у емисији "Утисак недеље" да је Железничка станица у Новом Саду првог новембра прошле године када је на њој пала надстрешница и убила 15 људи формано правно била градилиште и ништа више од тога, као и да је примопредаја и отварање тог објекта уствари било нелегално. Професори немају дилему да ниједан од четири студентска захтева није испуњен, па ни онај први о грађевинској документацији о реконструкцији станице у Новом Саду.

Професор Владан Кузмановић је објаснио да је пријава радова на реконструкцији извршена 16. октобра, односно 15 дана пре неког што се сама надстрешница срушила.

„То даље значи да су радови на самој реконструкцији две године извођени без пријаве радова, значи нелегално и да је јула прошле године извршена и примопредаја, која је опет била нелегална. Законски 15 људи погинуло је на градилишту, а не на званично отвореној станици коју је отворио свечано државни врх“, објаснио је Кузмановић.

Са том његовом оценом, а на питање ауторке емисије, сложила се и професорка Правног факултета Вања Бајовић.

У јулу је свечано отворено градилиште, а не станица

„Ми смо имали у јуну месецу свечано отварање, али чега? Градилишта? Правно гледано то се посматра као да је било градилиште и ништа више“, истакла је Вања Бајовић.

Она је истакла да ниједан захтев студената није испуњен. Нагласила је да смисао првог захтева није да се објави 16 хиљада станица разноразних документа, за које већина грађана који нису грађевински стручњаци не зна шта значе, већ да се на основу те докуементације утврди ко је одговоран зашто је надстрешница тек реконструисане зграде убила 15 људи.

„Тужилаштво за организовани криминал када је видело да је цена радова пет пута већа од договорене, требало да испита те сумње. Како им то није било сумљиво. Па ви кад реновирате стан, ако вам неко узме пет пута више него што сте договорили, наравно да ћете здраво разумски да помислите да хоће да вам покраде. Не може кривица да се пребаци на неколико инжењера јер су нешто потписивали нешто. Обавеза тужилаштва је да такве ствари да контролише без да им то неко тражи. Овде је више него јасно да је питању системска корупција, извлачење новца из буџета, која се на крају завршила смрћу 15 људи“, оценила је Вања Бајовић.

Зашто су потребни и кинески подизвођачи

Владан Кузмановић је истакао да је и документација објављивана тако да је јавност затрпана њоме јер је објављују три различите институције, врло често без јасних ознака шта је шта и неке систематизације и табеле где који документи могу да се нађу.

„Под једном грађевинском дозволом је 101 километар пруге, реконструцкија 12 станице и силних објекта и огроман број извођача и подизвођача, што је исто јако компликовано за контролу и разумевање. Имате кинеске извођачи, па кинески подизвођачи, па онда српске фирме, па њихови подизвоче. Једно питање је и зашто су, поред кинеских извођача, била потребна и два кинеска подизвођача, који су узели наводно по 15 одсто провизије“, упитао је Кузмановић.

Он је објаснио да физнансијска форензика, на којој треба да раде и стручњаци са Правног и Економског факултета, треба јасно да утврди колико је ту ко зарадио, као и каква је одговорност Владе Србије, надлежног министарства, али и државног предузећа „Инфраструктуре железница Србије, који су финансијери и инвеститори реконстуркције Железничке станице.

Комисија за финансијску форензику документације

„Извођач је био дужан да добије од инвеститора и финансијера, односно министарства и владе, добије сагласност за сваког подизвођача, а изгледа да постоји 50 фирми за које није добијена сагласност да буду подизвођачи, а појављују се у документацији, па је и ту прекршен уговор“, оценио је он.

Професор Грађевинског факултета је рекао да постоје најаве да ће бити формирана комисија на нивоу унивезитета, у коју сем факултета на ком он ради, треба да се укључе и Архитектонски, Правни, Економски, али и ФОН да би се кроз економску форензику испитају сви документи, шта значе, али и колико су аутентични.

„Кад имате тако велики број подизвођача, онда се изгуби одговорност за одређене радове, а добијете фирме које изводе радове за које нису стручне“, упозорио Кузмановић.

Навео је да у Министарству грађевине постоје два грађевинска инжењера и два саобраћајна, а све остало кључне послове обављају правници и економисти.

„Да ли је министар правде некада био неко ко није правник или здравља неко ко није лекар?“, упитао је он. 

„Доносимо законе да легализујемо корупцију“

Вања Бајовић је упозорила да међудржавни уговор који наша држава има са Кинезима отвара врата за коруопцију јер јавност немамо никакву контролу тих финасија и тих послова.

„Ако Кинезе са којима смо склапали тај уговор нисмо бирали, али да ли су бирани њихови подизвођачи на тендеру. Како су биране те фирме, основане два три месеца пре тога, чији приходи на основу тих послова енормно расу, све су то питања којима би требало да се бави тужилаштво. Па ми смо донели посебан закон за ЕXПО, да малтене може да се ради и мимо дозволе. Једноставно доносимо посебне законе како би легализовали корупцију и криминал“, оценила је професорка Бајовић.

Професор Медицинског факултета Владимир Дугалић, који је средином децембра смењен са места начелника хепато-билио-панкреатичне хирургије на Првог хируршкој клиници УКЦ Србије, рекао је да му ни дан данас није објашњено зашто је смењен, мада је више него јасно да је то учињено због његове подршке студентима и критике на начин на који се у нашој земљи врше трансплатације.

„Политички комесари код нас доносе одлуке у здравству. Ево рецимо у мом случају имамо декларативно залагање председника за друштво у ком ће да напредују најспособнији, а у пракси је на место министра човек најблаже речено сумњиве прошлости, који нема иза себе стручне достугућа која га препоручују“, оценио је Дугалић.

Он је упозорио на начин на који му је уручено то решење, када су га „у петом шестом сату операције звали два пута да хитно дође код директорка да подигнете решење, чиме показују да их није брига ни за тог човека што је на столу“.

(Нова.рс)