Nenad Nikolić, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu o osnivanju „Fakulteta za srpske studije“: Lažna briga režima o nacionalnim interesima

 „Namera Vlade Srbije da u okviru Univerziteta u Nišu izdvajanjem iz Filozofskog fakulteta departmana za istoriju, srbistiku, ruski jezik i književnost osnuje Fakultet za srpske studije – da bi 'Srbija dobila državno podržanu naučnu ustanovu od nacionalnog značaja namenjenu očuvanju, unapređenju i institucionalnom razvoju nacionalne kulture, jezika i identiteta', što se smatra 'odgovorom na duboku i kompleksnu potrebu srpskog društva' – pre svega je licemerna“.

To za Danas kaže Nenad Nikolić, redovni profesor na Katedri za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta u Beogradu, podsećajući da u Srbiji odavno postoje naučne ustanove koje se upravo time bave, kao što to uostalom čine i pomenuti departmani.

Nikolić navodi da sam postupak osnivanja Fakulteta takođe pokazuje da Vlada nije vođena akademskim nego nekim drugim razlozima.

Podseća da je najpre rečeno da je osnivanje inicirao Univerzitet u Nišu, ali se potom ispostavilo da Univerzitet o tome ništa ne zna, već da je inicijativa potekla od Grada Niša, za univerzitetska pitanja sasvim nenadležnog.

– Na sajtu Grada izraženo je očekivanje da će Fakultet omogućiti stvaranje „Naučnoistraživačkog centra za srpske studije, koji će se postepeno razviti u tri specijalizovana instituta“, što bi značilo da ni sam Fakultet koji se osniva nije cilj nego nekakvo prelazno rešenje. Takođe, ako on treba da okupi „vrhunske stručnjake iz oblasti srpskog jezika i književnosti, istorije, slavistike, kulturologije, nacionalne bezbednosti i arheologije“, odakle će doći stručnjaci za kulturologiju, nacionalnu bezbednost i arheologiju, pošto njih nema na departmanima koji treba da budu izdvojeni u Fakultet? Postoji li neki dogovor sa fakultetima akreditovanim za te naučne oblasti da njihovi nastavnici učestvuju u izborima profesora novoosnovanog Fakulteta? Svako ko poznaje univerzitetske procedure zna da za to nije dovoljno manje od mesec dana, za koliko je predviđeno da počne rad Fakulteta. Njegovim osnivanjem suprotno svim akademskim uzusima, režim po ko zna koji put potvrđuje da uništava baš ono o čemu tvrdi da brine – kaže profesor Nikolić.

Nezvanično se pominje da je pre namere o osnivanju novog fakulteta u Nišu ideja bila da se osnuje Fakultet za srpsku istoriju Univerziteta u Beogradu. I sam predsednik Vučić je o tome govorio. Od toga se, za sada, odustalo. Da li iza toga vidite nameru da se “razbije” fakultet, pa i univerzitet sa kojeg dolaze najveći otpori i kritike režimu?

– Teško je komentarisati nezvanična saznanja, ali s obzirom da je predsednik Vučić o tome govorio početkom leta, ne bi me začudilo ni da je Vlada, koja je puki servis njegove lične vlasti, i preduzimala neke korake u tom pravcu. Moguće je da se od toga odustalo zbog očekivanog otpora Univerziteta u Beogradu, jer bilo kakva promena unutrašnje organizacije univerziteta koja ne bi potekla sa samog univerziteta nego bi bila nametnuta spolja, predstavljala bi izuzetno grubo kršenje autonomije univerziteta kakvog nije bilo ni za vreme komunizma. Za ideju o „razbijanju“ fakulteta, univerziteta… ne sumnjam da bi bila draga predsedniku Vučiću čija se metoda vladanja umnogome zasniva na deljenju građana po različitim osnovama i njihovom međusobnom sukobljavanju. Usitnjen univerzitet olakšao bi zastrašivanje jednih, potkupljivanje drugih, marginalizovanje trećih…, mogao bi postati u sebi zavađen. Tako bi jednu od retkih ustanova koja je i dalje za ponos (što pokazuje i Šangajska lista) režim sveo na svoju meru.

Da li je realan scenario da u nekom narednom koraku zaista bude izdvojeno Odeljenje za istoriju ili njegov deo u novu visokoškolsku ustanovu UB? I da se isto desi sa katedrama srbistike na Vašem Filološkom fakultetu?

– Danas je u Srbiji mnogo toga nadrealno, pa nije teško zamisliti ni to. Kada je Velika škola 1905. godine prerasla u Univerzitet, uspostavljen je u okviru Filozofskog fakulteta Srpski seminar koji je obuhvatao srpsku i slovensku filologiju, istoriju srpskog naroda i ostalih južnih Slovena, istoriju srpske s južnoslovenskim književnostima. Razvojem ovih naučnih disciplina došlo je posle Prvog svetskog rata do potrebe njihovog razdvajanja, a 1960. godine je iz Filozofskog fakulteta izdvojen Filološki fakultet. Sve to činjeno je da bi struktura univerziteta, fakulteta, odeljenja i katedara bila što usklađenija sa epistemološkim i metodološkim posebnostima proučavanja istorije, jezika i književnosti. Zato bi ponovno objedinjavanje ovih katedara moralo da bude opravdano savremenim naučnim razlozima, a ne situacijom od pre sto dvadeset godina.

Pošto do sada na univerzitetu za tako nešto nije bilo nikakve ne inicijative nego ni pomisli o tome, nametanje takvog rešenja spolja značilo bi napad na autonomiju univerziteta i akademsku slobodu samostalnog odlučivanja o organizaciji nastave. Siguran sam da bi tome ubedljiva većina nastavnika pogođenih fakulteta, kao i Univerzitet u celini, pružili snažan otpor. Naravno, već načelno gledano ne bi trebalo u trenutku kada je društvo u previranju donositi dalekosežne odluke kada je reč o ustrojstvu ustanova, jer one, da bi bile ustanove, zahtevaju široku društvenu saglasnost, koje danas nema. Baš zato režim svakodnevno i zatrpava javnost nekim novim idejama da bi pažnju preusmerio sa glavne teme odsustva njegovog legitimiteta zbog sumnjivog načina dolaska na vlast koju je potom široko zloupotrebio radi ličnih interesa. Narodna skupština kakvu trenutno imamo može izglasati i da je Zemlja ravna ploča, i na neki način je to i dobro, jer čini sve očiglednijom prirodu režima. Ipak, to ne znači da ne treba ukazivati na sve manjkavosti nadrealnih odluka, naprotiv, treba o tome stalno govoriti, jer je to jedini način da se očuva predstava o tome šta je normalno.

Indikativno je da se u vremenima društvene i političke krize vlast poziva na zaštitu nacionalnih interesa, “zbijanje redova”, te da se “srbovanje” koristi za obračun sa neistomišljenicima, koji se proglašavaju neprijateljima Srbije, srpstva i države. Kako Vi kao profesor srbistike objašnjavate šta su to srpske studije? Znači li to da nacionalnih sadržaja nema dovoljno na državnim visokoškolskim ustanovama, pa je potrebno osnovati novu?

– Naravno da na državnim univerzitetima ima dovoljno nacionalnih sadržaja, kao i uvek što ih je bilo. Moderna znanja o srpskom jeziku, o našoj prošlosti, istoriji Srba i srpske književnosti, ne bi postojala bez državnih visokoškolskih ustanova. Od Liceja, preko Velike škole, do Univerziteta u Beogradu, a potom i ostalih državnih univerziteta, srpske studije uvek su podrazumevale naučno bavljenje nacionalnim temama – sa naglaskom na naučno. Naučnost je najbolja brana kako „srbovanju“ tako i autošovinizmu, pojavama kojima smo tradicionalno skloni, koje se međusobno hrane i osnažuju, i koje svojom isključivošću mogu da zatruju čitavo društvo. „Srbovanje“ radikala devedesetih godina prošlog veka kompromitovalo je svako opravdano zalaganje za srpske nacionalne interese i suštinski je predstavljalo čin izdaje. Slično je i danas. Nacionalni interes ne može se braniti kršenjem univerzalnih načela kao što je autonomija univerziteta koja omogućava da argumentovano razgovaramo o različitim pogledima na naše zajedničko nacionalno nasleđe i budućnost koju ćemo na osnovu njega graditi. Da je Vladi zaista stalo do svega onoga radi čega tvrdi da osniva Fakultet za srpske studije, bila bi najpre ukinuta nezakonita uredba kojom je univerzitetskim nastavnicima ostavljen samo jedan radni sat dnevno da se bave naukom (što će važiti i za nastavnike novoosnovanog Fakulteta za srpske studije).

Takođe ne bi postavljala v. d. direktore sa manirima prinudnih upravnika koji po školama otpuštaju neposlušne nastavnike koji su se usudili da se usprotive opštoj društvenoj nepravdi, a prethodno i dugogodišnjim rđavim uslovima rada – posledica toga je sve manji broj zainteresovanih za studiranje nacionalnih predmeta. To što niko više ne želi da bude nastavnik srpskog jezika i književnosti – to je pravi nacionalni poraz. Da zaključim: osnivanje Fakulteta za srpske studije – praktično preko noći i preko kolena, ne samo bez inicijative Univerziteta u Nišu nego i bez njegovog znanja, sa razlozima koji su samo niz svima prihvatljivih fraza koje ništa ne znače dok se ne pokaže šta je stvarni sadržaj tog navodno željenog staranja o nacionalnoj kulturi – ne može biti ništa više od još jednog demagoškog poteza režima koji svojom lažnom brigom o nacionalnim interesima prikriva sveobuhvatnu izdaju tih interesa koju sprovodi duže od decenije. Kao u Sterijinim „Rodoljupcima“.

(Danas)