Хроника | |||
"Политико": У Србији у току највидљивији и најраспрострањенији протести у модерној историји Србије. Вучић у шкрипцу, али његов пад је још на дугом штапу |
![]() |
![]() |
![]() |
понедељак, 17. март 2025. | |
Председник Србије Александар Вучић је у шкрипцу, оцењује данас бриселски портал Политико, постављајући питање да ли ће бити у стању да се измигољи, и дајући неке детаље са огромног протестног скупа у Београду од 15. марта, укључујући звучни удар који је поцепао густу масу демонстраната, а за који се спекулише да је изведен "звучним топом". Политико пише да су у Србији у току највидљивији и најраспрострањенији протести у модерној историји Србије, подстакнути падом надстрешнице железничке станице у Новом Саду који је 1. новембра усмртио 15 људи, а после које се, напомиње портал, „свако осетио као да је могао бити испод те надстрешнице“. Портал напомиње да су студенти на челу протестног покрета и да је њихова способност да протестују свакодневно, за разлику од других, такође гневних грађана, помогла да се протести одрже, као и да су физички спремни студенти раширили глас о протесту на све стране својим маршевима од града до града – доспевши тако и до најзабаченијих крајева Србије. То је био кључни фактор у расту протеста, оцењује Политико, указујући да је тиме заобиђен наратив под контролом владе а који намећу националне ТВ станице и „вирулетно провучићеви таблоиди и дневни листови“. Политико указује и да су сви провладини медији „испочетка потпуно игнорисали протесте“. Талас протеста „ексалирао је у суботу када је најмање 100.000 људи преплавило Београд, дошавши тамо из свих крајева земље да затражи од владе да се озбиљније позабави корупцијом“, пише Политико, подсећајући да су пре тога влада и парламент на челу са Српском напредном странком „покушали да комбинују ниподаштавање значаја протеста са чињењем уступака“, али да „ништа од тога није успорило њихов замах, и да су многи владини лојалисти почели да се приклањају протестном покрету“. Зног свега тога је „толико много људи осетило портебу да дође у Београд прошле суботе“, оцењује Политико. Портал упоређује званичну полицијску процену да је на протесту у главном граду Србије било 107.000 људи са другим изворима који говоре о око 300.000 учесника, и оцењује да је прецизније пребројавање тешко „јер су људи испунили главне булеваре, споредне улице и просторе испред главних институција и стамбених зграда“, то јест да је стари метод броја глава по квадратном километру овде непоуздан. „Али свако ко је тамо био могао би да вам каже да су људи били збијени једни уз друге, раме уз раме, готово три сата, због чега је кретање кроз два километара дуг потез најстрожег центра Београда било готово немогуће. Маса је носила слогане, певала протестне песме, а неки од креативнијих студената направили су од картона лутке политичара чија су уста набијена новчаницама“, пише Политико. Затим овај портал помиње да је током 15-минутног одавања почасти жртвама пада надстрешнице, негде око седам сати увече, масу демонстраната у Краља Милана „поцепао изненадни шуштав звук који је растурао бубне опне“, и да се маса „растурила на све стране“ и да су „многи људи пали једни преко других и повредили се“. Локални медији, пише Политико, спекулишту да се „радило о звучном топу, контроверзном уређају за контролу маса такође познатом као далекометно акустичнио средство или ЛРАД, које емитује високофреквентне звуке способне да нанесу бол, изазову дезоријентисаност и дуготрајна оштећења слуха“. Одмах потом Вучић је порекао употребу ЛРАД-а и рекао да се ради о антидрон пушки или неком електронском оруђу које онеспособљава дронове тиме што им омета ГПС систем и радио сигнале, принуђујући их или да слете или да остану без контроле, пише бриселски портал, указујући да је „хитна истрага у току“. Политико поставља питање да ли набујали протестни покрет у Србији може да обори Вучића, и оцењује да је то – још на дугом штапу. Исто тако, показује да су Вучићева разна настојања да ублажи притисак на власт имала тек ограниченог успеха, укључујући приморавање три министра, градоначелника Новог Сада па чак и премијера Милоша Вучевића да дају оставке, као и објављивање докумената у вези са плановима реконструкције железничке станице у Новом Саду. Људи нису импресионирани тиме што Вучић приморава своје најближе сараднике да дају оставке, јер ако ништа друго, председник показује да су људи око њега па и његови најближи сарадници – потрошна роба, докле год он остаје главни, пише Политико и додаје да ни објављивање документације није уверило народ да се слични превиди неће десити поново, иако је то објављивање један од главних захтева протеста. Политико сугерише да Вучићу не помаже ни позивање на „обојену револуцију“, пошто за истом том реториком посежу „Виктор Орбан, Владимир Путин, Роберт Фицо и други недемократски оријентисани лидери“. Портал подсећа да је Вучић данас изјавио на Инстаграму да „неће дозволити да се у Србији догоди копија Мајдана“, и да он упорно тврди – а последњи пут у интервјуу са Доналдом Трампом Млађим прошле седмице у Београду – да међународне фондације па чак и стране владе финансирају протесте у Србији, чиме се „нада да ће обесхрабрити људе да учествују у њима“. До сада, тај приступ имао је врло мало успеха, јер протести само расту, пише Политико. Портал се осврће и на став Европске уније према оном што се дешава у Србији и наглашава да је данас најављен састанак Вучића са председницом Европске комисије Урсулом фон Дер Лаје где ће „ово питање (протеста) вероватно доћи на ред“. Међутим, указује Политико, демонстранти нису нарочито загрејани за вести о некаквој подршци ЕУ за протесте, а и комесарка за проширење Марта Кос је своја штура саопштења углавном сконцентрисала на – осуду насиља против демонстраната. Политико наглашава да застава Европске уније уопште нема на протестима, јер народ у Србији гледа на Вучића као „човека Брисела у Београду који изиграва посвећеност европским вредностима кад долази у Брисел или кад у његову земљу у посету долазе фигуре попут Фон Дер Лајен – све док га они не критикују превише оштро“. Политико као негативно по имиџ ЕУ нарочито истиче њену „подршку за контроверзни литијумски рудник у Србији – дубоко непопуларан потез (Брисела) – као средство да се Унији обезбеде стабилне испоруке минерала неопходног за тржишно надметање са Кином у производњи електричних возила“. То је „готово зацементирало гледиште (у Србији) да је Брисел непријатељ, и да европских застава не треба да буде на улицама“, закључује Политико. Овај портал указује и на изузетну важност тога што је тениска легенда Новак Ђоковић „неколико пута у последњих неколико месеци изразио подршку протестима“. То „значи много људима и земљи која се угледа на можда најпознатијег Србина на свету, нарочито узимајући у обзир то што се он углавном клонио давања политичких коментара у вези са Србијом и повремено се сликао са Вучићем“, и тај Ђоковићев потез „указује на слабљене подршке (Вучићу) чак и међу најзагриженијим присталицама“, оцењује Политико. (Бета) |