"Политико": Трећи светски рат је већ у току

 Ако сте у првим недељама рата у Украјини ходали дуж борбене линије, могли сте да чујете повике на украјинском и руском језику, можда помешане с гласовима регионалних језика попут бурјатског и чеченског.

Данас се војници на обе стране сукоба споразумевају на шпанском, непалском, хиндију, сомалском, српском и корејском језику. Страни језици у рововима само су један од знакова да сукоб поприма све више међународне димензије, пише Политико.

На небу ирански дрон Схахед може пресрести амерички систем противваздушне одбране, док на тлу немачка артиљерија надмашује севернокорејске гранате. Готово три године касније, тешко је сукоб назвати “регионалним” између Русије и Украјине. Оно што је у фебруару 2022. започело као највећи копнени рат у Европи од Другог светског рата, сада конкурише за наслов најглобалнијег сукоба од Хладног рата, с десетинама земаља које су директно или индиректно укључене.

Овај аспект сукоба могао би одредити његов исход, јер Украјина рискира губитак највећег савезника доласком Доналда Трампа на чело САД, док Русија привлачи подршку америчких непријатеља попут Северне Кореје.

“Последњи пут када смо видели нешто слично био је вероватно совјетски напад на Авганистан”, рекао је истакнути историчар Хладног рата за Политико, Сергеј Радченко. “Тада је Запад, заједно с Пакистаном, подржавао муџахедине, а сви су се укључили.”

Обе стране зависе од спољне помоћи

Кад је Москва покренула инвазију, Кремљ ју је правдао као одбрамбени потез против НАТО-а. Широка је сагласност да је Путин очекивао краткотрајан сукоб, ослањајући се на досадашњу западну пасивност према његовим акцијама у Украјини, Молдавији и Грузији. Међутим, Украјинци су пружили неочекиван отпор, а Запад је брзо реаговао, шаљући оружје и обавештајне податке који су зауставили руско напредовање и интернационализовали сукоб, преноси Индеx.хр.

“То би био локални сукоб да је брзо завршио”, рекао је Радченко. “Али није.”

С временом је међународна димензија постала кључна. Данас обе стране зависе од спољне помоћи: Украјина за опстанак, Русија за одржавање доминације док настоји да минимализира учинке рата на своје становништво. Док Украјина тврди да се бори за “демократију”, Русија свој рат оправдава борбом против “америчке хегемоније”.

Русија је придобила савезнике попут Ирана, који испоручује дронове, и Северне Кореје, која шаље пројектиле и војнике. БРИЦС земље, незадовољне западним финансијским институцијама, често показују склоност Русији. Кинеска подршка, која укључује куповину руске нафте и технологије, кључна је за руску економију.

“Индија и други могу трговати с Русијом, што је значајно. Али ништа се не може упоредити с оним што Кина доноси”, рекао је Александер Габујев, директор Карнеги центра за Русију и Евроазију.

С друге стране, Русија користи хибридне методе за изазивање проблема и подела, укључујући мешање у изборе и подршку проруских група попут Хута у Јемену. Али, за разлику од Хладног рата, Москва нема сукобе преко посредника где може директно напасти НАТО.

Западна помоћ и ограничења

Западна помоћ, предвођена САД и НАТО, обезбедила је Украјини опстанак и војни отпор. Од почетних хаубица до Ф-16 авиона и АТАЦМС ракета, помоћ се поступно повећавала. ЕУ је такође напредовала у процесима придруживања Украјине и Молдавије.

“Без западне помоћи рат не би преживео прву годину и завршио би тешким поразом Украјине”, рекао је Габујев.

Упркос томе, Запад се држао одређених ограничења како би спречио ескалацију. Украјински захтеви за нападе унутар Русије дуго су се игнорисали, а Москва, иако прети нуклеарним нападима, избегава директне сукобе с НАТО-ом.

С друге стране, Русија користи савезнике попут Северне Кореје за обезбеђење ресурса и трупа, док Украјина нуди финансијске и историјске мотиве страним борцима. Међутим, како рат улази у четврту годину, ниједна страна не добија сву помоћ коју жели.

Замрзавање сукоба и политички утицај

Идеја замрзавања сукоба, која укључује територијалне уступке Украјине, више није табу-тема већ се озбиљно разматра.

“Било је јасно од почетка да ће Америка одустати ако Украјина не победи довољно брзо”, рекла је Нина Хрушчова, професорка међународних односа на Тхе Неw Сцхоол у Њујорку и праунука совјетског вође Никите Хрушчова.

“Од почетка се на све гледало као на холивудску серију”, рекла је. У почетку су савезници мислили да ће завршити након једне сезоне. Али онда је уследила друга.

“И сада смо у трећој сезони, а наравно да је пажња ослабила”, рекла је. “Не желимо четврту сезону, али она ће се догодити.”

“За Америку, избегавање нуклеарног рата с Русијом увек је био приоритет број један. Други је био помоћи Украјини да победи. Та два циља морају се некако ускладити”, говори Радченко.

Крај рата

Како сукоб улази у четврту годину, ниједна страна не добија сву помоћ коју жели. Сукоб све више наликује рату исцрпљивања из Првог светског рата, а не високотехнолошком Трећем светском рату.

“Логично би било видети хиљаде Иранаца и компактне кинеске војске како се боре за Русију у Украјини управо сада”, написао је у октобру ултранационалистички руски мислилац Александер Дугин, који се сматра једним од идеолога рата у Украјини.

“Логично је да они који су против западне хегемоније и за мултиполарни свет подржавају Русију деловањем. А Русија ће тада подупрети њих у њиховим антиимперијалистичким ратовима.”

Украјина је у још тежем положају. Сумње у дубину западне подршке расту баш у тренутку када Украјинци улазе у још једну зиму, ослабљени ниским моралом и недостатком готово свега. Према проценама Пентагона, земља има довољно ресурса за још шест до дванаест месеци пре него што се суочи с озбиљним проблемима.

Обе стране све више користе стране борце, већином из сиромашних земаља. Уз војнике које осигурава Пјонгјанг, Москва је регрутовала борце из Кубе, Индије, Непала, Сирије, Србије, Средњоафричке Републике и Либије, обећавајући издашне плате и руско држављанство.

С друге стране, Украјина, осим финансијских подстицаја, нуди странцима прилику да буду на “правој страни историје”.

“Заједно смо победили Хитлера, победићемо и Путина”, написао је тадашњи украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба на платформи X 2022. године.

То је довело до ситуације у којој, више од три деценије након распада СССР-а и наводног “краја историје”, се Колумбијци боре против Кубанаца.

Крај сукоба вероватно ће зависити од одлуке кључних подржавалаца. Ако НАТО повуче подршку, Украјина неће преживети. Слично, ако Кина повуче подршку Русији, Москва би била присиљена ограничити своје апетите.

За сада, рат наставља обликовати глобалну политику, док ризик од ескалације и даље постоји. Сваки нови учесник или спољни фактор, попут сукоба у Индо-Пацифику или Блиском истоку, могао би променити смер сукоба. Док рат траје, опасност да се додатни актери укључе остаје велика, закључује Политико.

(Н1)