Политико: Највећи обавештајни стручњаци Бундестага позивају на формирање европске шпијунске мреже „Очи Европе“

Највећи обавештајни стручњаци Бундестага позивају на формирање европске шпијунске мреже, упозоравајући да Европа не може да се ослони на обавештајне податке Сједињених Држава усред све неизвеснијих односа, преноси Политко.

Константин фон Ноц, председник немачког парламента за надзор обавештајних служби, позвао је Немачку и њене европске савезнике да успоставе сопствену мрежу за размену обавештајних података.

„Потребан нам је формат европске обавештајне сарадње — назовите га ‘Очи Европе’ — да бисмо осигурали да јаке државе могу брзо и безбедно да размењују информације на јасним правним основама. Не можемо избећи да у будућности повећамо сопствене обавештајне способности“, рекао је он за Политико.

Изненадна одлука ЦИА-е да суспендује размену обавештајних података са Украјином — коју је у среду потврдио директор Џон Ретклиф — повећала је забринутост да би се слична ограничења могла проширити и на Немачку.

„Ово је промена парадигме која би нас тешко погодила. Деценијама смо се ослањали на капацитете америчке обавештајне службе. Ако нам се ово одузме, морамо брзо развити алтернативне структуре“, рекао је за Политико Родерих Кизеветер, заменик председника одбора Бундестага за надзор обавештајних служби.

Немачке безбедносне агенције дуго су зависиле од америчких обавештајних служби да прате терористичке претње, сајбер нападе и шпијунске активности.

Кизеветер је упозорио да би Немачка без приступа америчким обавештајним подацима могла изгубити та важна рана упозорења.

ЦИА је 2007. пресрела мејлове од „групе Зауерланд“, исламистичке ћелије која је планирала бомбашке нападе у Немачкој.

Америчка обавештајна служба поделила је сазнања са немачким безбедносним званичницима, омогућавајући власти да осујети напад.

Америчке агенције су 2023. године обавестиле немачке власти о двојици мушкараца, повезаних са Ираном, који су осумњичени да су у западном граду Кастроп-Рауксел припремали хемијски напад.

Фон Ноц је нагласио да је обавештајна сарадња обострано корисна.

„То никада није била једносмерна улица – Немачка, заједно са другим партнерима, такође доприноси обавештајним напорима за САД“, казао је.

Али због онога што Кизеветер описује као „непредвидивост“ америчког председника Доналда Трампа, немачки законодавци истражују начине за јачање алтернативних савеза.

Фон Ноц је предложио продубљивање веза са такозваним савезом Фајф ајс (Фиве Еyес, пет очију) – дугогодишњим партнерством за размену обавештајних података између Уједињеног Краљевства, Канаде, Аустралије, Новог Зеланда и САД – али је упозорио да Европа не сме да зависи искључиво од ове мреже.

Уместо тога, тврди он, европске земље треба да изграде сопствени систем за размену обавештајних података који одражава њихове специфичне безбедносне потребе и рањивости.

Предлог да се оснује Јуро ајз (Еуро Еyес) одражава шири притисак унутар Европске уније да се успостави домаћа обавештајна сарадња, наводи Политико.

У извештају бившег финског председника Саулија Ниинистеа, који је наручила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, а који је објављен крајем октобра прошле године, предложено је стварање „службе за обавештајну сарадњу“ на нивоу ЕУ, која би се супротставила шпијунажи и страном мешању.

У међувремену, украјински министар одбране Рустем Умеров наговестио је да Кијев већ тражи алтернативу обавештајној служби.

(Н1, Политико)