Политика: Радници из Шри Ланке у Србији лако се прилагођавају пословима

 У Србију највише долазе нискоквалификовани радници, и то они који су ангажовани на грађевинским пословима. Радници из Шри Ланке су се показали као највреднији и најрентабилнији страни мајстори код нас, јер се лако прилагођавају различитим врстама послова, за разлику од Непалаца и радника из Бангладеша којима Србија уопште није крајње одредиште, већ Европа. Ипак, како открива Дејан Рајчевић, саветник за проналажење иностране радне снаге, сви који раде у нашој земљи, нису класични потрошачи, јер овде раде, а зарађени новац шаљу тамо одакле су дошли, у своје домовине.

– Код нас су углавном највише заступљени грађевинци, берачи сезонског воћа, радници у пољима, а одскоро је почело и интересовање за послове у угоститељству. Учестало нам долазе нискоквалификовани радници, мада у последње време долазе и висококвалификовани инжењери, често из Индије или Шри Ланке. Ипак, тамо одакле потичу довољно су плаћени, нашли су ухлебљење у својој бранши, па их зато нема превише код нас – истиче Рајчевић.

У Министарству за рад и запошљавање подсећају да су од 1. фебруара 2024. у примени одредбе Закона о изменама и допунама Закона о запошљавању странаца и Закона о изменама и допунама Закона о странцима којима је, поред осталих измена, уведена јединствена дозвола за боравак и рад странаца.

‒ У складу с тим, Национална служба за запошљавање не издаје више дозволе за рад странцима, осим изузетно у поступку по захтевима у којима је привремени боравак одобрен по прописима који су били на снази до 1. фебруара 2024. Страни радници најчешће долазе из Руске Федерације, НР Кине, Индије, Турске, Непала, Шри Ланке и Кубе – наводе у министарству и додају да су највише ангажовани у области грађевинарства као зидари, помоћни зидари, армирачи, други помоћни радници, али и у другим гранама привреде, пољопривреди, сточарству, различитим производним делатностима.

‒ Осим тога, странци су често ангажовани као радници у услужним делатностима: у угоститељству и хотелијерству као конобари, достављачи, собарице, спремачице, затим као возачи, вариоци. Такође, велики број странаца ради у ИТ делатности – набрајају у министарству.

Иначе, од почетка рада портала за странце, од 1. фебруара, закључно са 31. децембром прошле године, укупно су позитивно решена 37.934 захтева за јединствену дозволу за привремени боравак и рад страних држављана у Србији. Само прошлог децембра издато је 4.195 јединствених дозвола, подсетио је недавно Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и е-управу.

Кад је реч о сезонским радницима, укупан број пријављених радника на порталу за сезонске послове од почетка рада у јануару 2019, па све до краја августа 2025. био је 106.524 радника.

‒ Током прошле године послодавци су пријавили укупно 32.508 радника, док су у првих осам месеци ове године биле 23.732 пријаве, са тенденцијом да тај број порасте, с обзиром на то да сезона на пословима пољопривреде још није завршена. Током 2024. године ангажовано је 1.122 страна радника на сезонским пословима, док је у 2025. години до краја августа ангажовано 1.166 странаца сезонаца – истиче Јована Перић, специјалисткиња за регулаторну реформу у НАЛЕД-у.

Тренд раста броја страних сезонских радника на пословима у пољопривреди забележен је након пандемије ковида, а државе из којих најчешће долазе страни радници су Узбекистан, Индија, Киргистан, Египат и Гана.

‒ Статистика је слична у последње четири године, где нешто више од 1.000 страних радника буде годишње пријављено на пословима у пољопривреди. Послови на којима су радници најчешће ангажовани су брање јабучастог воћа, брање и вађење повртарских култура, као и припрема земљишта, садња, сетва и жетва – додаје Перићева.

(Политика)