Парламент Грчке ни у другом гласању није успео да изабере председника Републике

Како се и очекивало, Парламент Грчке није успео ни данас, у другом од четири круга гласања, да изабере новог председника Републике, а председници Катерини Сакеларопулу у марту истиче петогодишњи мандат.

Кандидат конзервативне владе, Констандинос Тасулас, добио је 160 гласова, 40 мање од 200 потребних за победу. Тасулас је исти број гласова добио и у првом кругу 25. јануара, готово све од посланика владајуће Нове демократије.

Лука Кацели, коју подржавају левичарска СИРИЗА и Нова левица, добила је 40 гласова, док је Тасос Јаницис, кандидат главне опозиционе странке ПАСОК-а, добио 34 гласа. Костас Киријаку, кандидат крајње десничарске странке Ники, добио је 14 гласова.

Трећи круг гласања, где ће победнику бити потребно 180 гласова да би победио, заказан је за четвртак, 6. фебруар. Ако ниједан кандидат то не достигне, услов ће спасти на 151 глас у четвртом и последњем кругу, пет дана касније.

Очекује се да ће Тасулас, донедавни председник Парламента и посланик Нове демократије, постати председник Републике у последњем кругу, с обзиром да већину од 156 места у парламенту од 300 места има владајућа Нова демократија.

Одлука премијера Киријакоса Мицотакиса да предложи Тасуласа за новог шефа државе изазвала је талас критике опозиционих партија.

Најављујући ту кандидатуру Мицотакис је рекао на телевизији да је Тасулас широко прихваћен политичар који је три пута биран за председника Парламента са најјачом већином у модерној грчкој историји: са 283, 270 и 249 гласова.

Тасулас је на функцији председника Парламента био од 18. јула 2019. Члан владајуће Нове демократије, посланик је који представља регион Јањине од 2000. године.

Портпарол ПАСОК-а Костас Цукалас је рекао на телевизији да је Мицотакис донео чисто партијску одлуку бирајући посланика своје странке Нова демократија за највишу функцију, „разоткрио своју дубоку политичку несигурност“ јер је „поступио једнострано, разбијајући политичке традиције“ да кандидат буде општеприхваћена личност, не нужно из света политике, која има подршку не само једне странке.

Цукалас је рекао да шеwф државе, као „арбитар политичког система“, не може бити „фигура која је у потпуности усклађена с владајућом странком“.

ПАСОК-ов кандидат за председника је Тасос Јианицис, политичар, академик и пословни руководилац. Био је министар рада и социјалног осигурања и министар спољних послова у влади ПАСОК-а почетком 2000-их. Професор је на Економском одсеку Атинског универзитета. Нова левица, странка отцепљених бивших дисидената партије СИРИЗА, осудила је номинацију Тасуласа и рекла да је смишљена да „овековечи“ конзервативну политику Нове демократије и да је стави у руке председника који би требало да буде неутралан.

(Н1)