Нови Сад: Одржана Свечана академија поводом 200 година од оснивања Матице српске. Патријарх Порфирије: Сабрали да обележимо велики национални јубилеј установе која је дубоко уткана у духовну и културну историју српског народа

Матица српска, најстарија књижевна, културна и научна установа нашег народа, слави 200 година од оснивања. Јубилеј се обележава током целе године, а централни догађај, свечана академија, одржана је у Новом Саду. На значај ове установе за Србе и српску културу указали су патријарх српски Порфирије, председник Матице српске Драган Станић и председник Српске напредне странке Милош Вучевић.

Извођењем химне Србије у Српском народном позоришту у Новом Саду почела је Свечана академија поводом обележавања два века Матице српске, најстарије институције српске културе, књижевности и науке.

Свечаној академији присуствовали су патријарх српски Порфирије, саветник председника Републике Србије Милош Вучевић, министар културе Никола Селаковић, министар просвете Дејан Вук Станковић, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, градоначелник Новог Сада Жарко Мићин и бројне друге угледне званице.

Председник Матице српске професор др Драган Станић истакао је да је током два века трајања, са Матицом српском и целом српском народу бар мало било лакше и лепше, паметније и мудрије него што би било да таква специфична и препознатљива установа није основана. 

Како је истакао, часопис Летопис почео је да излази у октобру 1824. Акција је успела па је Летопис од 4. по старом, то јест од 16. фебруара по новом календару, 1826. године почео да излази старањем тада основане књижевне, научне и културне установе Матице српске. Часопис који се од 1873. назива Летопис Матице српске, и заједно са америчким часописом The Yale Review, данас јесте књижевно-научни часопис који на читавом свету најдуже у континуитету траје до наших дана.

„Књижевно-културни образац Матице српске био је и остао од суштинског значаја не само за Летопис него и за целу Матицу српску. Стога је наша установа настојала да прибира и организује пре свега сазнајну димензију таквог погледа на свет, а то значи књижевно, уметничко, научно и културно стваралаштво у најширем смислу те речи. На таквом темељу Матица је деловала и делује као установа просветитељска по карактеру“, нагласио је Станић.

Патријарх Порфирије: Наши преци изабрали су реч „матица“ за своју идеју водиљу

Знајући за благотворне последице стицања знања и љубави и њиховог усклађивања у свакодневном животу, а онда и образовном, научно-истраживачком, културном, уметничком и сваком другом пољу стваралаштва, наши славни и честити преци који су основали Матицу српску, као да су баш ову новозаветну реч изабрали за своју идеју водиљу, истакао је патријарх Порфирије.

„Стицање знања није за њих било само себи циљ, нити привилегија појединца, већ подстакнути љубављу према свом поробљеном народу и држави, превасходно су се под окриљем вере православне и уз свесрдну подршку цркве светосавске старали за заједничко добро, за колективно добро. Отуд је наша радост данас велика јер смо се сабрали да обележимо велики национални јубилеј, 200. годишњицу Матице српске установе, која је дубоко уткана у духовну и културну историју српског народа“, рекао је патријарх.

Још од оснивања 1826. године, указује патријарх, Српска православна црква и Матица српска иду у корак, истим путем и руку под руку, али свака у свом призиву, у својој служби, у своме назначењу и у својим компетенцијама.

Милош Вучевић (СНС): Матица српска је бедем одбране онога што јесмо

Председник Српске напредне странке Милош Вучевић у обраћању у Српском народном позоришту нагласио је да данашњом Свечаном академијом наша генерација не обележава тек два столећа историјског трајања институције која нас је сабрала, већ два пуна века истрајности једног народа да сачува самог себе у свим околностима.

„Матица је зато српска, увек, и бедем одбране оног што јесмо и што својевољно бирамо да будемо. Бедем иза којег нема резервног положаја, иза којег не постоји друга линија одбране иза којег више нема ни Србије у духовном и идентитетском смислу, а ни српског народа као заједнице сећања и трајања, бедем који стоји између узвишене културе сећања и профане и аутошовинистичке некултуре заборава“, навео је Вучевић.

Двовековна одбрана наше културе, наше књижевности, нашег језика и наше речи, поручио је Вучевић, одбрана је нашег света и нашег постојања: „Савремена филозофија открива нам јасно да човек не мисли и не може да мисли изван језика. Човек свет не посматра, па га тек онда именује. Напротив, он свет разумева управо кроз појмове којима га именује. Језиком и речима га гради, као што гради своју свест о њему и о себи о њему“.

Два века Матице српске

Матица српска основана је у Пешти због јачања свести о потреби да се српски народ укључи у савремене европске токове, уз очување свог идентитета. Утемељили су је, сопственим донацијама, шест српских трговца и правник и књижевник Јован Хаџић, први председник Матице, а на оснивачком акту потписали су се у круг, као знак међусобне равноправности.

Пресељена је у Нови Сад 1864. године, од када је град познат и као „Српска Атина“. Током два века изазови у различитим политичким системима, нису утицали на суштину постојања Матице.

Данас ова установа има више од 3.000 сарадника у седам научних одељења, а њена Библиотека има више од три и по милиона публикација. Посебан понос је Летопис, који је основан две године пре Матице српске и најстарији је књижевни часопис у Европи.

И даље је симбол грађанског друштва, културе и просветитељства, али и доброчинства. Делује у 50 тачака у српском културном простору и окупља све узрасне и социјалне слојеве.

Модел је по коме су други словенски народи основали своје матице. Уз бригу о српском идентитету, изнедрила је и најстарију галерију код Срба, Музеј Војводине и Библиотеку.

Опстанак Матице српске кроз различите системе

У домену политичких и државно-правних односа Матица српска је постојала и обављала своју мисију у различитим системима, у Хабсбуршком царству од 1826. до 1918. У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевини Југославији од 1918. до 1941. У Социјалистичкој Републици Југославији од 1945. до 1991. У Савезној Републици Југославији, односно Државној Заједници Србије и Црне Горе, од 1992. до 2006. године, у Републици Србији од 2006.

(РТС)