Нова.рс: Вучић у Охриду „ништа није потписао“, али споразум са Приштином постао део поглавља 35 у преговорима са ЕУ

Обавезе из Споразума о путу ка нормализацији односа Београда и Приштине, које је у марту прошле године у Охриду прихватио председник Србије Александар Вучић, постале су део поглавља 35 у преговорима наше земље са Европском унијом. Дакле, ако не испунимо све на шта се Вучић тад обавезао нема напретка на путу ка ЕУ, а према речима саговорника Нове под знаком питања су и новчана средства из европских претприступних фондова. Теза председника Србије “нисам ништа потписао, па ништа није обавезујуће” пала је у воду…

Пре свега, требало би подсетити на речи Александра Вучића из марта прошле године, након што је у Охриду потписао Споразум о нормализацији односа с Приштином.

Председник Србије је тада стално понављао само једно – да ништа није потписао, јер Косово није међународно правно призната држава са којом би могао да потпише међународни споразум.

Према његовим тадашњим речима, у формално-правном смислу тешко се може доказати да споразум постоји без потписа, без јасно изражене сагасности.

 “Ја стално говорим о црвеним линијама, признању Косова и пријему Косова у Уједињене нације. Зато не могу да наметну нешто Србији што Србија није прихватила. Зато нисам потписао ни Споразум ни Анекс, али смо спремни да радимо на имплементацији“. Члан 7 Бечке конвенције каже да вербална сагласност шефа државе има обавезност. Наравно, увек мање него потпис, али има вредност. Зато сам одбијао да прихватам и глаголске именице попут прихватање, ни адоптион, ни аццептанце, ни ацкноwлегмент. Ја не понављам ствари зато што сам глуп или не знам шта радим, већ зато што добро знам шта радим”, навео је Вучић.

Да ли је Вучић знао шта ради то је познато само њему, али је чињеница да последице тога стижу.

Наиме, амбасадори држава чланица ЕУ управо су усвојили ажурирани текст заједничке позиције за поглавље 35, који подразумева да ће Србија у потпуности спроводити своје обавезе које произлазе из Споразума о путу ка нормализацији односа између Београда и Приштине. У складу са Анексом о његовој имплементацији, договореног 18. марта 2023. године.

Према предлогу, од Београда се очекује потпуна примена Споразума на путу нормализације односа са Приштином, укључујући Анекс о његовој примени, а у поглављу 35. тачка три под називом „Даљи споразуми и напредак у нормализацији односа“, постаје тачка четири.

Овим поводом координатор Радне групе Националног конвента о Европској унији за поглавље 35 Драгиша Мијачић за Нову каже да је самим прихватањем споразума у Охриду, а пре тога у Бриселу, Вучић прихватио и обавезу да ће се променити поглавље 35.

 “Односно да ће се допунити обавезама из Споразума које је Вучић прихватио. Он није потписан, али то није битно европским посредницима. Они су и сами најавили након Охрида, и Жозеп Борељ и Мирослав Лајчак, да ће доћи до измене поглавља 35 и то се сад само операционизовало кроз ову одлуку. Њу треба да потврди Европски савет у понедељак или уторак”, наводи Мијачић.

Амин и на Косово у Савету Европе

Интересантно је да је баш јуче Парламентарна скупштина Савета Европе на пленарној седници у Стразбуру гласала о извештају о чланству Косова у овој организацији. Данима се у Србији води полемика на ову тему, али власт не спомиње да у оквиру Споразума из Охрида стоји ставка у којој се наводи да се наша држава неће противити пријему Косова у међународне организације.

 “Ту Србија само може да се сагласи или да се не сагласи. Чланство Косова у Савету Европе улази у једну завршну процедуру. Ту се поставља питање да ли ће Косово бити прихваћено безусловно или ће постојати неки услови који ће се накнадно пратити или ће се одложити примена, али свакако ће у некој догледној будућности Косово постати члан СЕ и то је једна од директних последица прихватања Охридског и Бриселског споразума. У том споразуму децидно стоји да се Србија неће противити чланству Косова у међународним организацијама”, наводи Мијачић за Нову.

На питање да ли то исто важи и за пријем Косова у Уједињене нације, Мијачић каже:

“У теорији да. Али ту се не питају само земље ЕУ, већ и на приер Русија и Кина које имају право вета. Верујем да ће ту бити посебни преговори и посебна динамика. Али кад је у питању противљење и неконструктивност Србије у тим процесима, свакако ће се то сматрати као неиспуњавање одредаба из Охрида”.

Кад је реч о последицама које би Србија могла да има уколико не буде поштовала Споразум и да ли би то значило да ће европски пут Србије у том случају постати и званично мртав, Мијачић каже:

“То је већ једно друго питање, имајући у виду да се поглавља и кластери не отварају и из неких других разлога. То се десило из недостатка неких других реформских процеса, наравно и због унутрашње динамике у Европској унији, али свакако може се одразити рецимо на коришћење средстава из Плана развоја или из даљег процеса проширења Европске уније. Ми знамо да ЕУ има за циљ да прими неке чланове које су у процесу преговора до 2030. Негде се очекује да Србија, уколико жели да иде ка ЕУ, испрати све одредбе из Споразуму о путу ка нормализацији односа с Приштином”, закључује Мијачић.

(Нова.рс)