Nova.rs: Vlast SNS-a će 2026. izdvojiti iz budžeta Srbije 8,7 miliona evra za akvarijum na Ušću, posao bez tendera dobila turska firma. Ukupna suma za posao tajna

Beograđani će dobiti akvarijum i to na jednoj od retkih netaknutih zelenih površina u Beogradu - u parku Ušće. Posao vredan blizu devet miliona evra vlast SNS-a dodelila je turskoj kompaniji Ronesans holding, a izvođač radova biće njena ćerka firma iz Holandije Balast Nedam. I jedna i druga kompanija došle su do posla bez tendera, a ugovori, po već uobičajenoj srpskoj praksi, nisu javno dostupni. Direktor kompanije iz Turske Željko Čabarkapa u izjavi za Nova.rs otkriva da je vrednost ugovora i sam dokument tajna.

Da deo parka Ušće nije ograđen, pitanje kada bi građani saznali da samo što nije počela gradnja akvarijuma, ili kako je ranije najavljeno, delfinarijuma. Iako su i predsednik Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali ranije to najavljivali, malo ko je te najave shvatio ozbiljno.

Vlast naprednjaka kao idealnu lokaciju za akvarijum videla je beogradsko Ušće, jedno od retkih delova grada koje još nije zabetonirano. Početak pripremnih radova naišao je na otpor građana, a treći dan prošao je uz proteste i rušenje ograda oko na parcele na kojoj je planirana gradnja. Nakon toga usledila su i privođenja.

Nešto ranije pred građanima se pojavio i direktor beogradskog ogranka kompanije Ronesans holding Željko Čabarkapa, koji je rekao da se sve radi po propisima. On je naveo da budući akvarijum neće biti samo turistička atrakcija, već će biti namenjen za mlade, studente i sve one koji se bave biodiverzitetom.

Firma Ronesans holding pod tim imenom nije registrovana u APR-u. Ipak, jesu dva njena ogranka, na čijem je čelu Čabarkapa. Jedna pod nazivom Ronesans endustri tesisleri insaat sanayi ve ticaret anonim sirketi, a osnovana je u ferbuaru 2025. Nema podataka o broju zaposlenih, dok je kao adresa upisana Ulica kralja Petra. Zvanično se kao delatnost navodi izgradnja stambenih i nestambenih zgrada.

Osim ove firme, Čabarkapa je direktor još jedne turske kompanije u Srbiji - ogranak Rec uluslararasi insaat yatirim sanayi ve ticaret i ona postoji već sedam godina, a nalazi se na istoj adresi.

On u kratkom razgovoru za Nova.rs otkriva da će akvarijum graditi firma osnovana u februaru prošle godine. Navodi i da vrednost ugovora ne može da otkriva, jer je tajna. Upitan da li je u redu da građani Srbije ne znaju koliko se i kako troši njihov novac, Čabarkapa odgovara da nije adresa za to.

Čabarkapa: Posao ugovoren u skladu sa Međudržavnim sporazumom između Srbije i Turske iz 2009.

“Ne mogu da otkrivam kolika je vrednost ugovora. Ali ću vam reći da je 95 odsto kompanije privatno vlasništvo, a pet odsto je u posedu Svetske banke. Zar ne mislite da je Svetska banka proverila ugovor”, navodi on i dodaje da je posao ugovoren u skladu sa Međudržavnim sporazumom između Srbije i Turske iz 2009.

Čabarkapa je rekao da firma Ronesans u Srbiji ima 40 zaposlenih, a da cela kompanija ima oko 40.000 ukupno u oko 40 zemalja. On je otkrio i da da će zaposliti podizvođače iz Srbije, ali ne i koje će to srpske kompanije biti.

“Imamo potpunu slobodu i možemo da izaberemo koga hoćemo. Podizvođači će morati da prođu kontrolu Građevinske direkcije Srbije”, navodi on.

Razgovor sa direktorom firme koja će graditi akvarijum je međutim prekinut kada je, nakon pitanja kada je planiran početak i kraj radova, zatražio i da mu dostavimo tekst pre nego što bude objavljen. Tvrdi da smo to u obavezi i da to pokazuje njegovo iskustvo iz Engleske. Na to nismo pristali.

Iako je ugovor tajna, bar jedan njegov deo je poznat. U Zakonu o budžetu navodi se da će tokom 2026. za izgradnju akvarijuma sa pratećim sadržajem biti izdvojeno 1.021.600.000 dinara ili oko 8,7 miliona evra. Ipak, to je cifra predviđena samo za sledeću godinu, a ukupna suma, kako je rekao Čabarkapa, je tajna.

Organizacija Transparentnost Srbija pozvala je Ministarstvo finansija i sve druge državne organe i preduzeća, koja su uključena u realizaciju programa EKSPO 2027. da bez odlaganja objave potpune informacije o svim do sada ugovorenim poslovima. Zatraženo je i obrazloženje razloga koji po njihovom viđenju opravdavaju direktno ugovaranje tih projekata, kao i ugovore i dokumente koji su vezani za njihovu realizaciju i nadzor.

Vlada Srbije i Ministarstvo finansija su imali mogućnost da za izvođenje radova sprovedu javnu nabavku, ali su se opredelili da to ne učine. Pored odsustva konkurencije, jedna od posledica jeste to da konkretni zadaci i rokovi i cena nisu poznati, te da ugovor nije objavljen“, upozorila je Transparentnost.

(Nova.rs)