Нова.рс: Власт СНС-а ће 2026. издвојити из буџета Србије 8,7 милиона евра за акваријум на Ушћу, посао без тендера добила турска фирма. Укупна сума за посао тајна

Београђани ће добити акваријум и то на једној од ретких нетакнутих зелених површина у Београду - у парку Ушће. Посао вредан близу девет милиона евра власт СНС-а доделила је турској компанији Ронесанс холдинг, а извођач радова биће њена ћерка фирма из Холандије Баласт Недам. И једна и друга компанија дошле су до посла без тендера, а уговори, по већ уобичајеној српској пракси, нису јавно доступни. Директор компаније из Турске Жељко Чабаркапа у изјави за Нова.рс открива да је вредност уговора и сам документ тајна.

Да део парка Ушће није ограђен, питање када би грађани сазнали да само што није почела градња акваријума, или како је раније најављено, делфинаријума. Иако су и председник Александар Вучић и министар финансија Синиша Мали раније то најављивали, мало ко је те најаве схватио озбиљно.

Власт напредњака као идеалну локацију за акваријум видела је београдско Ушће, једно од ретких делова града које још није забетонирано. Почетак припремних радова наишао је на отпор грађана, а трећи дан прошао је уз протесте и рушење ограда око на парцеле на којој је планирана градња. Након тога уследила су и привођења.

Нешто раније пред грађанима се појавио и директор београдског огранка компаније Ронесанс холдинг Жељко Чабаркапа, који је рекао да се све ради по прописима. Он је навео да будући акваријум неће бити само туристичка атракција, већ ће бити намењен за младе, студенте и све оне који се баве биодиверзитетом.

Фирма Ронесанс холдинг под тим именом није регистрована у АПР-у. Ипак, јесу два њена огранка, на чијем је челу Чабаркапа. Једна под називом Ronesans endustri tesisleri insaat sanayi ve ticaret anonim sirketi, а основана је у фербуару 2025. Нема података о броју запослених, док је као адреса уписана Улица краља Петра. Званично се као делатност наводи изградња стамбених и нестамбених зграда.

Осим ове фирме, Чабаркапа је директор још једне турске компаније у Србији - огранак Rec uluslararasi insaat yatirim sanayi ve ticaret и она постоји већ седам година, а налази се на истој адреси.

Он у кратком разговору за Нова.рс открива да ће акваријум градити фирма основана у фебруару прошле године. Наводи и да вредност уговора не може да открива, јер је тајна. Упитан да ли је у реду да грађани Србије не знају колико се и како троши њихов новац, Чабаркапа одговара да није адреса за то.

Чабаркапа: Посао уговорен у складу са Међудржавним споразумом између Србије и Турске из 2009.

“Не могу да откривам колика је вредност уговора. Али ћу вам рећи да је 95 одсто компаније приватно власништво, а пет одсто је у поседу Светске банке. Зар не мислите да је Светска банка проверила уговор”, наводи он и додаје да је посао уговорен у складу са Међудржавним споразумом између Србије и Турске из 2009.

Чабаркапа је рекао да фирма Ронесанс у Србији има 40 запослених, а да цела компанија има око 40.000 укупно у око 40 земаља. Он је открио и да да ће запослити подизвођаче из Србије, али не и које ће то српске компаније бити.

“Имамо потпуну слободу и можемо да изаберемо кога хоћемо. Подизвођачи ће морати да прођу контролу Грађевинске дирекције Србије”, наводи он.

Разговор са директором фирме која ће градити акваријум је међутим прекинут када је, након питања када је планиран почетак и крај радова, затражио и да му доставимо текст пре него што буде објављен. Тврди да смо то у обавези и да то показује његово искуство из Енглеске. На то нисмо пристали.

Иако је уговор тајна, бар један његов део је познат. У Закону о буџету наводи се да ће током 2026. за изградњу акваријума са пратећим садржајем бити издвојено 1.021.600.000 динара или око 8,7 милиона евра. Ипак, то је цифра предвиђена само за следећу годину, а укупна сума, како је рекао Чабаркапа, је тајна.

Организација Транспарентност Србија позвала је Министарство финансија и све друге државне органе и предузећа, која су укључена у реализацију програма ЕКСПО 2027. да без одлагања објаве потпуне информације о свим до сада уговореним пословима. Затражено је и образложење разлога који по њиховом виђењу оправдавају директно уговарање тих пројеката, као и уговоре и документе који су везани за њихову реализацију и надзор.

Влада Србије и Министарство финансија су имали могућност да за извођење радова спроведу јавну набавку, али су се определили да то не учине. Поред одсуства конкуренције, једна од последица јесте то да конкретни задаци и рокови и цена нису познати, те да уговор није објављен“, упозорила је Транспарентност.

(Нова.рс)