Нова.рс: Давор Мацура, власник приватне Алта банке преко које ћемо плаћати рачуне за струју - човек близак СНС. Алта група добила од државе подстицаје за изградњу за потребе ЕКСПО 2027, шалтери банке и у полицијским станицама

Рачуни за струју који нас сваког месеца изненаде све већом цифром, од сада, не само што ће нам празнити новчанике, него ће и пренос новца ићи преко приватне Алта банке, чији је власник Давор Мацура, према писању бројних медија, човек близак Српској напредној странци. Мацура, власник Алта Пеј Групе и председник Управног одбора Алта банке, поседује директно или путем других својих фирми, бројна предузећа регистрована у Агенцији за привредне регистре, чије је пословање, као и приходи, незаустављиво расло у последњих неколико година.

Наиме, Електропривреда Србије (ЕПС) је путем јунског рачуна за струју обавестила грађане, своје потрошаче, да се мења рачун за уплату. Струја ће се плаћати на рачун АЛТА банке, власника Давора Мацуре.

Наиме, Мацура, који је успео држави да наметне своју банку и потпише уговор са ЕПС-ом, деценијама је већ познат у свету бизниса и близак је властима. Мацура је у пословни свет ушао пре више деценија са мењачницама, а данас преко његове банке ЕПС наплаћује струју.

Овај власник Алта Пеј Групе и председник Управног одбора Алта банке, у Србији има чак 15 фирми, а његов бизнис, који се доводи у везу са режимом, је за време власти СНС вртоглаво напредовао. Најбољи пример је Алта Банка, која је, рецимо, у 2023. остварила чак 22 пута већи раст, него у 2022. години.

Најстарија, односно најраније основана фирма Давора Мацуре је Форум визија, која се на пословном тржишту појавила давне 1979. године. Ово предузеће се бави пројектовањем, производњом, транспортом и изградњом далековода и других електропривредних, саобраћајних и индустријских објеката и постројења.

Међутим, далеководи и постројења нису била довољна, па Мацура нешто озбиљнију каријеру започиње 2008. године, отварањем прве мењачнице под именом Алта, а убрзо је постао и председник Удружења мењача Србије. Затим отвара фирму Алта Голд, која се бави златом, а потом и више мањих предузећа везаних за кеш и промет робе.

Од ИМТ-а до наплате рачуна за струју

За сад већ чувеног Мацуру, део јавности први пут је чуо крајем 2021. године, када је за око 70 милиона евра или 8,3 милијарде динара, са својом фирмом АБЛ Солвент купио пословни комплекс ИМТ-а на Новом Београду. Према тадашњим подацима АПР-а, ова Мацурина фирма није имала ниједног запосленог и налазила се у стану на адреси – Угриновачка 212.

Подсећамо да је претходно читав пословни комплекс у Земунској улици у Новом Београду деценијама био у рукама бившег југословенског ИМТ-а, док није пао у руке фирме Мацурине фирме. Тиме је ова београдска компанија добила скоро 48 хектара, које су још тада биле планиране за стамбено-пословни комплекс.

Фирма АБЛ Солвент доо и даље је активна према подацима Агенције за привредне регистре, а основана је у новембру 2012. године. У АПР-у стоји да се баве „осталим непоменутим финансијским услугама, осим осигурања и пензијских фондова“, а као законски заступник води се Давор Мацура.

У власништву Мацуре, налази се и фирма Кампари интернешенал, која је регистрована за изградњу стамбених и нестамбених зграда.

Према подацима до којих је дошао Форбс Србија, Мацура у свом власништву има и предузеће Ал Стоне, који се бави изнајмљивањем властитих или изнајмљених некретнина и управљањем њима.

Ипак, Мацурина фирма миљеница Алта Гроуп доо Београд, протеклих дана је у жижи јавности јер ће грађани, потрошачи струје, убудуће преко приватне банке која је у склопу ове фирме, плаћати сваког месеца високе рачуне ЕПС-у.

И ово није први пут да компаније које послују у оквиру Алта групе учествују у неком пројекту повезаним са државом и јавним сектором. Ова фирма је, рецимо, у лето 2024. добила тендер за финансијске услуге наплате превоза у Београду.

Градња за ЕКСПО 2027

Према писању Форбеса, Алта група добила је од државе и подстицаје за изградњу, реконструкцију и проширење хотела у Београду за потребе изложбе ЕКСПО 2027. Такође, шалтери ове банке налазе се, што је крајње неуобичајено, и у полицијским станицама.

Експо 2027. градилиште

Што се тиче Мацуре, његове стручности и образовања, у званичној биографији стоји да је власник Алта Групе доктор наука из области менаџмента и бизниса, али се факултет, који је завршио не помиње ни у једном јавно доступном документу.

Његово пословање везује се и за парцеле на Дедињу, у крају где људи блиски владајућој странци граде луксузне виле.

Мацури, међутим, пословање у Европи, не иде тако глатко као на домаћем тржишту. Путем Алта Пеја, 2024. године, покушао је да прошири пословање у ЕУ и купи готово 20 одсто удела у аустријској Адико банци. Међутим, реакција Европске централне банке је била оштра и у августу исте године суспендован је глас Алта Пеја због сумње у непоштовање процедура, нетранспарентног порекла капитала и непријављеног преузимања контроле.

Алта банка

Иначе, Дипломат пеј који је такође учествовао у куповини удела Адико банке је фирма регистрована на истој адреси као и преостале Мацурине фирме, а чији је власник непознати Стефан Родић.

Према истраживању БИРН-а, Мацура је преко своје фирме „Даница Парк“ био власник две парцеле које су сада у власништву Николе Петровића, кума Александра Вучића. Такође су писали и да је та иста фирма била инвеститор зграда које се и даље граде на земљишту супруге Звонка Веселиновића и на земљишту Милана Радојичића и његове супруге Еме.

Подсетимо, Давор Мацура је још почетком новембра 2023. године склопио споразум о стратешком партнерству са ЕПС-ом и тада постао посредник у електронском плаћању рачуна за струју на сајту јавног предузећа, као и у апликацији ,,Увид у рачун”. Овај посао склопљен је без икакве јавне набавке или тендера.

Историја Алта банке

Алта банка се првобитно звала Јубмес банка која је основана 1979. године. У октобру 2018. године министар финансија Синиша Мали најавио је да ће држава до краја године продати удео у Јубмес банци и да су ,,спремни на продају банака”.

Целокупна тржишна вредност Јубмес банке процењена је на приближно 25,7 милиона евра и почетком 2019. године Алта Пеј Група, у власништву Давора Мацуре, откупила је државне акције за око 5 милиона евра.

Након купопродаје, Јубмес се ребрендира и постаје Алта банка. Касније, Мацура докупљује још 36,1 одсто акција од мањинских акционара, а у септембру 2021. године још 12 одсто и тиме постаје власник 84,1 осто удела банке. На крају, Давор Мацура преузима пуну контролу путем своје компаније Алта Пеј Групе, купује преостале акције и постаје потпуни власник Алта банке.

Подсећамо, на јавном позиву за избор процесора плаћања у оквиру апликације и портала „ЕПС увид у рачун” од 6 банака које су доставиле понуду изабрана је Алта банка, јер је, како кажу, дала најнижу цену провизије и најповољније услове.

„Око 400.000 људи у Србији је до сада користило опцију бесплатног плаћања струје. Они ће сада морати да пређу на другачији начин плаћања. Ако би неко водио рачуна о интересима ЕПС-а и потрошача, али друштва у целини, онда би ЕПС морао да има рачуне код Управе трезора или у државној банци. Све друго показује да се не води рачуна ни о интересу ЕПС-а, ни грађана, јер овако приватна банка зарађује на народном новцу. Приватна банка има велики прилив новца на свој рачун и појачану ликвидност и може тај новац да врти и додатно зарађује. Тај новац треба да иде држави, а не у приватне џепове. Нема никаквог интереса да јавно комунално предузеће има рачуне у приватним банкама, јер је то све трошак, који на крају плаћамо ми“, објашњава за Нова.рс Дејан Гавриловић, из Удружења потрошача Ефектива.

Реакција ЕПС-а

Међутим из ЕПС-а демантују све наводе да ће нови начин плаћања имати последице по купце, односно потрошаче.

„Прелазак на наплату електричне енергије преко текућих рачуна пословних банака нема никакве последице по купце, нити има било какве штете за њих. Свака другачија интерпретација је лоша намера и погрешна с циљем да се унизи репутација највеће компаније у земљи. И раније смо били сведоци таквих намера које су имале политичку позадину, иако се често скривају иза заштите купаца или радника. То је очигледно и сада случај“, кажу у ЕПС-у.

Процес преласка на наплату електричне енергије преко рачуна пословних банака, уместо Управе за трезор, почео је 2018. године и реализован је фазно пратећи прелазак центара за подршку гарантованом снабдевању на јединствени САП билинг систем.

„Наплата преко текућег рачуна пословне банке најпре је 2018. године успостављена за подручје центра Крагујевац, потом је током наредних година промена извршена на подручјима центара Ниш, Нови Сад, Краљево и на крају процес је завршен ове године преласком последњег центра Београд. Алта банка је једна од банака са којом ЕПС АД има пословну сарадњу, а текући рачун у тој банци је уплатни рачун само за подручје Центра за подршку гарантованом снабдевању Београд“, објашњавају из ЕПС-а.

ЕПС, као највећа компанија у земљи, има развијену сарадњи са свим пословним банкама у Србији, како државним, тако и приватним.

„Још једном истичемо да прелазак на наплату преко текућих рачуна пословних банака нема апсолутно никаквих последица по купце електричне енергије“, наглашавају у ЕПС-у.

ЕПС – рачуни

Иначе, Алта пеј од новембра 2023. остварује профит захваљујући сарадњи са ЕПС-ом, када је постала посредик у електронском плаћању рачуна, као и на апликацији „Увид у рачун“. Број корисника апликације почетком ове године достигао је 720.000, а да само половина њих плати струју преко апликације, Алта банка би од провизије имала приход већи од 10 милиона динара.

На наша питања о уговору између ЕПС-а и Алта банке, сарадњи, провизији и наплатама рачуна за струју, нису одговорили из Управе банке до објављивања овог текста.

(Нова.рс)