Нова економија: Вучићева обећања о просечној плати се "срозала" са 1.400 у 2027. години, на 1.320 у 2030.

 Просечна плата ће 2030. године износити 1.320 евра – тако је најавио председник Србије Александар Вучић представљајући стратегију “Србија 2030”. Не тако давно, најављивала се већа плата, и то у краћем периоду – 1.400 евра до 2027. године, подсећа Нова економија. Пројекције су, како оцењује овај лист, очигледно смањене, а стручњаци сматрају да је разлог томе чињеница да никада није урађена одговарајућа анализа о расту просечне плате, већ су представници власти, из популистичких разлога, давали паушалне процене.

Просечна плата у 2030. години требало би да износи 1.320 евра. Тако је барем најавио Вучић приликом представљања стратегије „Србија 2030“, пише Нова економија.

С друге стране, када је, пре нешто више од годину дана представљао план “Србија 2027”, Вучић је рекао да ће тада просечна плата премашити 1.400 евра. Исто је, почетком ове године, поновио министар финансија Синиша Мали.

И мада Вучић предвиђа да ће у 2035. години просечна плата износити чак 1.700 евра, чињеница је да је ипак првобитни план промењен, те да до некада обећане плате од 1.400 евра ипак нећемо стићи у 2027, како је пре само два и по месеца поновио Мали, већ са пар година закашњења

И мада Вучић предвиђа да ће у 2035. години просечна плата износити чак 1.700 евра, чињеница је да је ипак првобитни план промењен, те да до некада обећане плате од 1.400 евра ипак нећемо стићи у 2027, како је пре само два и по месеца поновио Мали, већ са пар година закашњења.

У пројекцијама власти "нема логике"

Економиста Божо Драшковић објашњава да је до “промене плана” дошло јер у пројекцијама које износи власт “нема логике”. Према његовим речима, пројекције које износе представници власти замишљене су као “елементи оптимизма и пропаганде”.

“Те пројекције немају никакав смисао, јер ако желите да урадите озбиљну анализу, која би на нека питања дала утемељене одговоре, мора имати три стратегије – оптимистичну, песимистичну и један просек који је између та два екстрема. Дакле, морамо да знамо на основу чега се изводе неке пројекције, на основу којих показатеља. Ово што сада имамо јесте један увежбани игроказ, у којем власт тачно зна шта треба да каже, а поставља се као да продаје неки производ”, каже Драшковић за Нову економију.

Управо у томе је суштина, сматра саговорник овог листа – нема озбиљних истраживања о потенцијалним ризицима, нити јавност зна на чему се заснива предвиђен раст плата.

“Мора постојати неки раст, али он првенствено зависи од инвестиција, да ли су оне стране или домаће, у које гране се инвестира, које гране индустрије расту, које падају… Мени је јасно, политичари се тиме баве, али овим пројекцијама мора да се приступи озбиљније”, каже Драшковић.

Фиксни курс - илузија да сте богатији

Драшковић објашњава да је још једна замка то што се, када се говори о просечној плати, увек говори у еврима.

Ако имате цене у динарима и фиксни курс, добићете илузију да сте богатији када се тај износ приказује у еврима, да имате реалан раст БДП-а у еврима – а то није тако. Политичари на власт тим подацима жонглирају као на неком вашару, да би се публика одушевила

“Ако имате цене у динарима и фиксни курс, добићете илузију да сте богатији када се тај износ приказује у еврима, да имате реалан раст БДП-а у еврима – а то није тако. Политичари на власт тим подацима жонглирају као на неком вашару, да би се публика одушевила”, закључује Драшковић.

Професор економије у пензији Љубомир Маџар сматра да су се представници власти у Србији “освестили”, те да је зато пројекција просечне плате смањена.

“Они причају произвољне приче, на које не треба обраћати пажњу, поготово зато што заиста има пуно неиспуњених обећања. Тако и када се пројекција смањи, то није израз неких реалних фактора, него то што су ствари кренуле онако како власт није желела, то што се стварност удаљила од онога што су обећавали. Те пројекције нико не схвата озбиљно, она ништа не гарантују, па самим тим никога ни не обавезују. Њих треба посматрати само као ниво њиховог оптимизма – сада је он смањен, ваљда јер је и њих срамота када је разлика између обећања и стварности драматична”, каже Маџар за Нову економију.

Иначе, Нова економија покушала је од Министарства финансија да добије информацију због чега је измењена пројекција просечне плате. Одговоре на питања која смо им упутили, међутим, нисмо добили до објављивања овог текста.

Стара обећања у новој стратегији

Стратегију “Србија 2030” недавно је представио председник Вучић. Поред плата, било је речи и о хуманоидним роботима, здравству, школству, као и о једној од председникових омиљених тема – новим путевима.

И на том пољу дошло је до ревидирања претходно датих обећања, па су се рокови за неке пројекте који су најављивани у ранијим стратегијама само продужили.

Ту спадају пројекти као што су Осмех Војводине, ауто-пут Вожд Карађорђе и деоница Пожега – Дуга Пољана, али и изградња канализационе инфраструктуре.

Просечна плата и даље далеко од обећане

Иначе, просечна плата у Србији у децембру 2025, што су последњи подаци које је објавио Републички завод за статистику (РЗС), износила је 124.089 динара, односно 1.057 евра.

Дакле, да би достигла 1.320, што је последње обећање, просечна плата мора да порасте за четвртину, односно 25 одсто.

Иако плата од 1.057 евра на први поглед не делује мало, треба имати у виду да је медијална зарада у Србији у децембру износила 90.819 динара, илити 773 евра. То значи да је 50 одсто запослених у Србији примало плату до тог износа.

(Нова економија-Н1)