Pentagon o novoj američkoj Strategiji nacionalne odbrane: Značaj Evrope u padu, odvraćanje Kine prioritet, Grenland ključna strateška teritorija, Rusija „umerena bezbednosna pretnja“

Nova američka Strategija nacionalne odbrane signalizira zaokret Vašingtona ka "praktičnim interesima" – od zaštite američke otadžbine do kontrole ključnih tačaka u zapadnoj hemisferi, uz zadržavanje Kine kao centralnog izazova. Dokument istovremeno relativizuje značaj Evrope, identifikuje Rusiju, Iran i Severnu Koreju kao trajne i umerene bezbednosne pretnje i naglašava geostratešku težinu Panamskog kanala, Meksičkog zaliva i Grenlanda za SAD.

Pentagon je objavio novu Strategiju nacionalne odbrane, u kojoj prioritet daje Sjedinjenim Američkim Državama i zapadnoj hemisferi, prenosi američki portal Politiko.

Prema dokumentu objavljenom u petak uveče prethodne administracije se okrivljuju za ignorisanje američkih interesa i ugrožavanje pristupa vojske SAD Panamskom kanalu i Grenlandu.

Strategija poziva da se obrati pažnja na "praktične interese" američke javnosti

Strategija poziva da se obrati pažnja na "praktične interese" američke javnosti i napuštanje "grandioznih strategija".

Pentagonov plan, za razliku od Strategije nacionalne bezbednosti koja je objavljena prošlog meseca, ne fokusira se pretežno na Evropu niti naziva evropski kontinent mestom "u civilizacijskom slabljenju", već ističe ono što administracija smatra opadajućim značajem Evrope.

"Iako Evropa ostaje važna, ona ima manji i sve manji udeo u globalnoj ekonomskoj moći. Iako jesmo i ostaćemo angažovani u Evropi, moramo – i hoćemo – da damo prioritet odbrani američke otadžbine i odvraćanju Kine", navodi se u strategiji.

Dokument, koji obično usledi ubrzo nakon objavljivanja Strategije nacionalne odbrane, objavljen je posle višemesečnog odlaganja.

List Politiko je u septembru izvestio da je nacrt dokument stigao do ministra odbrane Pita Hegseta, ali da je tamo mesecima ostao dok su zvaničnici administracije s mukom pokušavali da opišu pretnju koju Kina predstavlja za SAD, usred trgovinskig pregovora sa tom zemljom.

Odbrana Amerike

U novoj strategiji se, takođe, navodi da SAD "ne bi više trebalo da ustupaju pristup niti uticaj nad ključnim terenom na zapadnoj hemisferi", uključujući Meksički zaliv, ali ne pruža mnogo detalja o tome kako će Pentagon ostvariti taj cilj.

Prva Trampova administracija je prioritet stavila na Kinu u svojoj odbrambenoj strategiji za 2018. godinu, kao na najveću pretnju po američku bezbednost, što se ponovilo i u strategiji administracije DŽozefa Bajdena 2022. Međutim, strategija za 2026. godinu ističe kontinuirani fokus SAD na diplomatiju sa Kinom – što je odjek nedavno objavljenog godišnjeg izveštaja o vojnom jačanju Pekinga – dok naglašava snažnu odbranu u oblasti Pacifika, u cilju odvraćanja potencijalnog rata, bez detalja o sredstvima koja bi Pentagon mogao da pošalje u taj region.

U dokumentu, koji predstavlja vojne i bezbednosne prioritete SAD u globalnom smislu, navodi se da Rusija ostaje "u doglednoj budućnosti stalna pretnja po istočne članice NATO-a, ali ona kojom se može upravljati".

Evropa, Rusija, Iran i Korejsko poluostrvo

U Strategiji stoji i da su evropske saveznice SAD u NATO-u "snažno pozicionirane" da preuzmu odgovornost za svoju bezbednost "sa ključnom, ali ograničenijom podrškom SAD".

U dokumentu se pominju i pretnje po SAD iz Rusije, Irana i Severne Koreje, ali one nisu istaknute, navodi Politiko.

Moskva nije u poziciji da postane hegemonska sila u Evropi 

Pentagon u dokumentu izražava uverenje da Moskva nije u poziciji da postane hegemonska sila u Evropi i smatra da Evropa zadržava veću "latentnu vojnu moć" zahvaljujući većim ekonomijama i stanovništvu u poređenju s Rusijom.

Moskva, s druge strane, kako se navodi, ima rezerve "vojne i industrije moći" koja se ne može potceniti, a takođe se ukazuje da je Rusija pokazala svoju "nacionalnu rešenost" da održi spoljni i produženi rat.

Navodi se i da je Moskva demonstrirala svoju značajnu vojnu moć tokom rata u Ukrajini.

"Tekući sukob u Ukrajini pokazuje da Rusija i dalje poseduje značajne rezerve vojne i industrijske moći", ocenjuje se u dokumentu.

Ministarstvo rata SAD podsetilo je da Rusija poseduje najveći nuklearni arsenal na svetu, koji nastavlja da modernizuje i diverzifikuje.

Kad je reč o Iranu, u dokumentu Pentagona se navodi da bi ta zemlja, koja teži da obnovi svoje snage, mogla da pokuša da se snabde nuklearnim oružjem.

Ističe se da, iako je Iran pretrpeo nazadovanja proteklih meseci, nastoji da ponovo izgradi svoju vojsku, dok Teheran ostavlja otvorenom mogućnost da "ponovo pokuša da stekne nuklearno oružje".

U dokumentu se pominje i Izrael, gde se kaže da je ta zemlja "uzorni saveznik" i da bi njena samoodbrana mogla dalje da se osnažuje.

Ključne tačke – Panamski kanal, Meksički zaliv i Grenland

Pentagon je u svojoj novoj odbrambenoj strategiji prepoznao Grenland kao ključnu stratešku teritoriju kojoj mora biti garantovan američki vojni pristup.

Garantovaćemo američkoj vojsci i komercijalnom pristupu ključnim strateškim oblastima, pre svega Panamskom kanalu, Američkom (Meksičkom) zalivu i Grenlandu

"Garantovaćemo američkoj vojsci i komercijalnom pristupu ključnim strateškim oblastima, pre svega Panamskom kanalu, Američkom (Meksičkom) zalivu i Grenlandu", navodi se u dokumentu.

Strategija, takođe, kritikuje politike prethodnih administracija o ovom i drugim pitanjima

"Narkoteroristi i drugi protivnici su ojačali širom zapadne hemisfere, a pristup SAD ključnim strateškim oblastima kao što su Panamski kanal i Grenland postao je sve neizvesniji", naglašava se u dokumentu.

Pentagon, takođe, predviđa svoju "ograničenu" ulogu u odvraćanju Severne Koreje, pri čemu Južna Koreja preuzima primarnu odgovornost za taj zadatak.

Nova strategija Pentagona poziva sve američke saveznike i partnere da povećaju troškove odbrane na pet odsto BDP-a i da budu odgovornije prema sopstvenoj nacionalnoj bezbednosti.

U svojoj novoj odbrambenoj strategiji, Pentagon je predložio da potencijalni protivnici SAD poštuju interese Vašingtona, obećavajući da će u suprotnom američke oružane snage biti spremne da se bore i pobede u ratovima svoje nacije.

"Zahtevamo samo poštovanje naših legitimnih interesa i interesa naših saveznika i partnera koji nepokolebljivo stoje uz nas. Ako svi to prepoznamo, možemo postići fleksibilan i održiv balans snaga među nama, kao i mir", zaključuje se u dokumentu.

(RTS)