„Њујорк тајмс“: Европа хоће, али не може да помогне Украјини

 Откада је Доналд Трамп ступио на дужност обећавши да ће окончати америчку подршку Украјини, европски лидери су забринути да више неће моћи да снабдевају Украјину оружјем које јој је потребно.

Изгледа да се сада ти њихови страхови потврђују.

Трамп је јасно ставио до знања да Европа мора да преузме већи део терета обезбеђивања украјинске и европске безбедности. Такозвана „коалиција вољних“, која укључује европске земље које подржавају Украјину, морала је да учини све што је могуће да сама снабдева Украјинце на фронту војном опремом.

То је један од разлога зашто је украјински парламент у четвртак огромном већином одобрио споразум који Сједињеним Државама даје део будућих прихода од природних ресурса, укључујући минерале. Упркос недостатку безбедносних гаранција, то и даље оставља отворену могућност континуираног снабдевања америчким оружјем и другом војном помоћи.

„То нам даје наду“, рекао је Јегор Чернев, заменик председника одбора украјинског парламента за националну безбедност.

Чернев је додао да украјинским снагама понестаје ракетног и артиљеријског оружја дугог домета, посебно система противракетне одбране, од којих се већина производи у САД, наводи се у анализи Килског института за светску економију, преноси „Њујорк тајмс“.

До лета ће војна помоћ која је одобрена под Бајденовом администрацијом престати, а Трамп, очигледно, не жели да је настави.

„Рекао ми је да жели више оружја, али то говори већ три године“, рекао је Трамп након састанка са Зеленским у Риму прошлог месеца. Трампова администрација је дозволила Украјини да купи нешто оружја по ниској цени директно од америчких произвођача, али без подршке владе САД.

Европљани су обезбедили око половине од процењених 130 милијарди долара војне подршке која је усмерена Украјини од почетка руске специјалне операције 2022. године. Остатак су обезбедиле Сједињене Државе.

Званичник Конгреса је у петак изјавио да су Сједињене Државе дале Немачкој одобрење за испоруку 125 ракета дугог домета и 100 ракета „Патриот“ Украјини. Прилично потребно оружје се производи у САД и не може се извозити (чак и ако је у власништву друге земље) без одобрења америчке владе.

Европски лидери и инвеститори изгледају спремни да уложе још више новца у производњу оружја, али руководиоци и стручњаци у индустрији наоружања предвиђају да ће бити потребна још једна деценија да се оружје покрене и почне да функционише.

„Европа покушава да надокнади војну помоћ коју су нам Сједињене Државе одбиле дати. Међутим, нажалост, немају капацитете за то. Много времена ће проћи између одлуке о помоћи и саме помоћи.“ коментарише Чернев.

Трамп је недавно показао још већу солидарност са Украјином. То је демонстрирао у четвртак када је запретио Русији санкцијама ако не пристане на продужење примирја. Истовремено, Трамп је углавном занемарио заштиту коју Сједињене Државе пружају Европи осам деценија, што је навело Европу да преиспита своју безбедност.

Савезници се плаше да ће Трамп повући средства одвраћања Русији из Европе, као што су америчке трупе и амерички нуклеарни кишобран. Европа ће морати да се концентрише на обезбеђивање сопствене безбедности, што ће приморати њене земље да више троше на себе уместо да помажу Украјини.

„Суочени су са двоструким изазовом да морају истовремено да наоружавају и снабдевају Украјину, а немају индустријске капацитете да ураде и једно и друго“, каже Метју Савил, шеф одбрамбених наука у Краљевском институту уједињених служби који је повезан са британском војском.

Савил је рекао да би Европа могла да замени велики део онога што су САД испоручиле Украјини у оружју „на средњи и дуги рок ако би имала вољу, а нисам сигуран да је има“.

Да ли је ово сада могуће? „Не. Не у кратком року“, одговорио је Савил.

За украјинске војнике, оружје није само питање живота и смрти. Ако оружје не буде испоручено у потребним количинама, Украјина ће бити приморана на повлачење и може изгубити територију. Споразум о прекиду ватре који Трамп покушава да постигне замрзнуо би сукоб. И захваљујући томе, Русија ће моћи да задржи све територије које је окупирала током овог времена.

(Политика)