| Хроника | |||
Немања Рујевић: Игра мунгоса и кобре - све иде по плану |
|
|
|
| уторак, 07. април 2026. | |
|
Данас, две године касније, све иде по мастер-плану који је одавно скован. Последња вест каже да је Брент Садлер, новинар-пензионер и српски зет ангажован као човек за специјалне операције, уписан као директор Н1, Нове и Данаса, све медија у власништву Јунајтед групе. И опет је званична порука иста – у уређивачкој политици се ништа неће мењати! Игра мунгоса и кобре Таква иста порука шаље се већ годинама, иако се полако све мења. Прво је из водеће улоге у компанији склоњен Драган Шолак (који је раније својевољно продао већинске уделе). Онда су продате кабловске операције и спортска права, те су информер, курири и блицеви метастазирали свуда. Онда је направљено ново „тело“ са „уредничким одбором“, па је сада Садлер постао и директор. Дакле, тобоже се ништа неће променити, а све је већ промењено – осим програма и тона извештавања. То је последњи корак за који још има времена, вероватно до ванредних парламентарних избора. Фото: Принтскрин / Н1Брент Садлер Јер, чему другоме служи цела ова ујдурма него томе да се ућуткају финансијски – а тиме и програмски – најпотентнији медији који још смеју да критикују власт? Варају се они који очекују гиљотину или неке отказе у таласима. Темпо досадашњих потеза показује да све иде полако, са повременим скоковима и трзајима, као игра мунгоса и кобре. Зна да буде узбудљиво, али мунгос на крају победи. Капитал увек бира паре Вапаји да се умеша „Европа“ нису и неће уродити плодом. „Европа“ поштује тзв. приватни капитал, иако је ово дибидус државни посао.
Јер, богате газде Јунајтед групе биће још богатије, а добар део тих пара долази из народне ћасе кроз државни Телеком. Заузврат народ ће добити лагано уподобљавање јединих преосталих критичких телевизија од националног значаја – дакле, дупло голо. Власт ће добити јалову наду да ће тако отупети побуну у Србији и ту ће се преварити – процес се не може зауставити. Публика је пак (ваљда!) већ добила важну лекцију – медији у склопу корпорација су, чак и кад раде поштено, изнимно рањиви на интересе капитала који их поседује. Крупни капитал увек бира паре испред јавног интереса. Једини начин да грађани имају медије збиља и до краја одане јавној ствари јесте да их сами финансирају. Да купују новине, да се претплате, да донирају. Ако тога нису свесни, остаће им информери, курири и слични, те хаос друштвених мрежа, без обзира ко је на власти. Право новинарство кошта, а ми нећемо да нас купе тајкуни и корпорације. Подржите нас једнократном или месечном донацијом. Време за то је сада! (Време) |