Хроника | |||
Немачка штампа: Ситуација у Србији се заоштрава. Аутократија се љуља. Полиција потпуно преоптерећена |
![]() |
![]() |
![]() |
четвртак, 03. јул 2025. | |
Ситуација у Србији се заоштрава, оцењује немачка новинска агенција КНА. „Оно што је почело као протест против корупције све више постаје тест за владу. У Србији се студенти сада све више окрећу грађанској непослушности, а полиција на то одговара таласом хапшења.“ „Седећим протестима, постављајући контејнере за смеће и друге барикаде, демонстранти привремено паралишу саобраћај у Београду, Новом Саду и другим градовима“, преноси агенција. „Акције су уследиле након великих демонстрација у суботу на којима је више од 100.000 људи у престоници захтевало превремене парламентарне изборе.“ „У Београду већ данима није могуће ништа планирати“, пише берлински Тагесцајтунг, а преноси Дојче веле. „Где год да кренете, наилазите на барикаде које су подигли побуњени грађани. И људи срећу специјалне полицијске јединице у пуној борбеној опреми с претећим црним маскама преко лица.“ „Јавни превоз је у застоју. Само ове среде у Београду отказано је тридесетак линија. Сваког дана се хапсе десетине ’терориста’ – то јест, грађана који мирно демонстрирају на улицама. Грађански протести које су покренули студенти и који широм земље трају вец́ више од пола године, као блокаде факултета, ушли су у нову фазу – грађанску непослушност.“ Немачки лист оцењује да се прекретница догодила након протеста 28. јуна и сукоба полиције и демонстраната који су уследили након тога. „Ствари су 29. јуна, након бурне ноћи, у почетку остале мирне. Аутократа Вучиц́ прогласио је победу, а студенти су пребројавали крваве главе и ухапшене. Али онда увече, у року од сат времена, цео Београд био је блокиран, што је погодило најважније раскрснице и мостове преко Саве. Те блокаде су се од тада наставиле.“ „Метода је мирна и иновативна, и излуђује потпуно немоћну полицију“, пише лист. „Групе грађана блокирају улице и подижу барикаде у својим насељима. Када стигне полицијска јединица, они послушају наређење да се склоне, препуштају чишћење барикада полицији и чекају док они не оду. Кад се то деси, све почиње изнова. Полиција је потпуно преоптерећена. Запаљиво је вруће. Полицајци у шлемовима и опреми нису само исцрпљени, вец́ се осећају и понижено због те игре мачке и миша.“ Тагесцајтунг закључује: „Аутократија се љуља. Један двадесетогодишњи студент то је сумирао овако: ’Нема ништа опасније за ауторитарни режим него када га се грађани више не плаше и када исмевају аутократе’.“ (Дојче веле-Н1) |