На данашњи дан: Рођен Ернесто Че Гевара, умрли Максим Горки и Јован Јовановић Змај, Влада СРЈ усвојила нацрт закона о сарадњи са Хагом

 На данашњи дан 1928. године рођен је аргентински политичар и револуционар Ернесто"Че" Гевара. Као бескомпромисни борац за правду стекао је велику популарност, посебно међу младима. Учествовао је у Кубанској револуцији и био министар у Кастровој влади (1961-65). У новембру 1966. постао је лидер герилаца у Боливији, а у октобру наредне године заробљен је и убијен.

1645. У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста подвођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса поразиле су код Нејзбија ројалисте под вођством принца Руперта од Палатинејта.

1789. Енглески капетан Вилијам Блај, са 18присталица, после драматичног путовања и више од 3.500 пређених миља, стигао је на острво Тимор близу Јаве. Блај је 48 дана раније остављен у водама Тахитија након што је побуњена посада брода "Баунти" преузела команду над бродом.

1798. Рођен је чешки историчар и политичар Франтишек Палацки, вођа чешког препорода у 19. веку. Као лидер Федералистичке странке залагао се, у складу са својом идејом аустрославизма, за федеративно преуређење Аустро-Угарске.

1800. Наполеон Бонапарта поразио је аустријске трупе у пресудној бици код Маренга у Италији.

1811. Рођена је америчка књижевница Херијет Елизабет БичерСтоу, борац за женска права и ослобађање црних робова, аутор романа "Чича Томина колиба".

1837. У Напуљу је умро италијански писац Ђакомо Леопарди, највећи лирски песник италијанског романтизма и један од најзначајнијих песника европске поезије 19. века ("Силвији", "Дијалози и есеји" "Зибалдон", дневник "Мисли").

1894. Рођена је Љубица Јанковић, етномузиколог, сарадникЕтнографског института Српске академије наука и уметности и члан више међународних установа за изучавање народне културе. Са сестром Даницом издала је књигу "Народне игре" у седам томова.

1904. Умро је српски писац и лекар Јован Јовановић Змај, једна од најмаркантнијих личности српског друштва у другој половини 19. века. Борац за национално и политичко ослобођење, члан Српске краљевске академије и драматург Народног позоришта у Београду (1890-98), најпознатији је као дечији песник и аутор елегичних личних исповести ("Ђулићи" и "Ђулићи увеоци").

1924. Рођен је руски писац Владимир Алексејевич Солоухин, којије у руску књижевност увео нефабуларну прозу слободне композиције ("Како испити сунце", "Живети на земљи").

1928. Умрла је Емелин Панкхерст, британскасуфражеткиња, оснивач Социјално-политичке уније жена (1903). Организовала је бројне митинге и демонстрације за женско право гласа због чега је осам пута била у затвору.

1936. Умро је руски писац Максим Горки. Имао је значајну улогу уполитичком и културном животу совјетске Русије и сматра се оснивачем социјалистичког реализма у руској књижевности ("Макар Чудра", "Мати", "На дну").

1940. Застава са кукастим крстом подигнута је на Ајфеловој кули док су трупе нацистичке Немачке у Другом светском рату улазиле у центар Париза.

1941. Председник САД Френклин Рузвелт наредио је замрзавање имовине Немачке и Италије у Америци.

1943. У бици на Сутјесци у Другом светском рату погинуо је српски публициста, новинар и преводилац Веселин Маслеша.

1946. Умро је шкотски проналазач Џон Логи Берд, који је 1923. извео први пренос ТВ слике, а 1928. први прекоокеански ТВ пренос између Лондона и Хортсдејла у САД.

1962. У Паризу је основана Европска организација за истраживањесвемира.

1966. Ватикан је објавио аболицију на Индекс забрањених књига (Index librorum prohibitorum). Попис дела које католички верници по црквеној забрани нису смели читати објавио је 1559. папа Павле IV.

1968. Умро је италијански песник Салваторе Квазимодо,добитник Нобелове награде за књижевност 1959 ("Воде и земље", "А вече је ту", "Живот није сан" "Утопљена обоа").

1986. Умро је аргентински писац Хорхе Луис Борхес, један од највећих и најутицајнијих књижевника 20. века. Пресудно је обележио хиспаноамеричку литературу и значајно утицао на светске књижевне токове ("Универзална историја бешчашћа", "Маштарије", "Алеф", "Извештај о Бродију", "Пешчана књига").

1990. У Букурешту је 10.000 рудара, уз подршку власти како јетврдила опозиција, растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали против власти у центру града и демолирало редакције појединих листова и седишта опозиционих странака.

1992. У Београду је први пут после 45 година одржана литија запразник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом; у организацији Грађанског савеза Србије неколико хиљада Београђана учествовало је на манифестацији "Последње звоно" са поруком режиму Слободана Милошевића да је његово време истекло.

1993. Тансу Чилер је постала прва жена премијер уисторији Турске.

1995. Чеченски побуњеници извршили су напад на град Буђоновск на југу Русије, узели 1.500 таоца и заузели владине зграде. У нападу је погинуло око 100 људи, а таоци су враћени након преговора са руским премијером Виктором Черномирдином.

2000. Италијанске власти испоручиле су Турској Мехмеда АлиАгџу након што га је председник Италије помиловао. Агџа је због покушаја атентата 1981. на папу Јована Павла II, провео 19 година у италијанском затвору.

2001. Влада СР Југославије усвојила је нацрт закона о сарадњи са Међународним судом за ратне злочине у Хагу. Након неуспешних преговора с коалиционим партнером Социјалистичком народном партијом Црне Горе, нацрт закона повучен је из процедуре Савезне скупштине 21. јуна.

2003. На референдуму у Чешкој, 81 одсто грађана је гласало заприступање ЕУ.

2005. Умро је Карло Мариа Ђулини, славни италијански маестро и један од највећих диригената 20-ог века.

2007. Умро је бивши председник Аустрије и некадашњи генералнисекретар УН, у два мандата, Курт Валдхајм.

(Бета)