недеља, 03. април 2016. | |
На данашњи дан 2008. године Хашки трибунал ослободио је бившег вођу ОВК Рамуша Харадинаја, потом "премијера Косова" и саоптуженог Идриза Баљаја кривице за ратне злочине над Србима, Ромима и Албанцима у околини Дечана 1998, а трећеоптужени Љах Брахимај осуђен је на 6 година затвора због окрутног поступања и мучења затвореника. 1512 - Турски султан Бајазит Други абдицирао је у корист сина Селима Првог. 1682 - Умро је шпански сликар Бартоломео Естебан Муриљо, један од најзначајнијих представника високог барока у сликарству. 1807 - У селу Вогањ код Руме почела је Тицанова буна у којој је учествовало 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Аустријска војска је за 10 дана угушила побуну, а вођа Теодор Аврамовић Тицан ухваћен је и крајем године стрељан. 1897 - У Бечу је умро чувени немачки композитор и пијаниста Јоханес Брамс, аутор бројних симфонија, клавирских концерата, хорских и соло песама. Светску славу донело му је дело "Немачки реквијем" написано 1868. године. Родио се у Хамбургу, 7. маја 1833. у породици музичара. 1915 - У Ваљеву је умрла српска сликарка Надежда Петровић. Сматра се зачетником модерног српског сликарства, а њене слике "Ресник", Нотр Дам", "Аутопортрет", "Булоњска шума" сврставају се међу најбоља дела у српској ликовној уметности. 1922 - Јосиф Висарионович Стаљин изабран је за генералног секретара Комунистичке партије Русије. 1930 - Рас Тафари је постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија). 1930 - Рођен је немачки државник Хелмут Кол, канцелар Западне Немачке од 1982. и први канцелар Немачке после уједињења Западне и Источне Немачке 1990. На том положају је остао 16 година, до изборног пораза 1998. 1936 - Погубљен је Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетео Атлантски океан. Овај догађај је био повод да САД донесу Закон о отмици којим је за киднаповање уведена смртна казна. 1941 - Мађарски премијер Пал Телеки извршио је самоубиство један дан након што је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију. Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Мађарска је заједно с Немачком 6. априла 1941. напала Југославију. 1948 - Премијером драме Ивана Цанкара "Краљ Бетајнове" у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а уметнички руководилац Бојан Ступица. 1948 - Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи. 1975 - Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао је светски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер одбио да брани титулу. 1979 - У Пакистану је погубљен бивши председник владе Зулфикар Али Буто, који је збачен са власти војним ударом 1977. 1991 - Савет безбедности УН је изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размештање мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање. 1991 - У Швајцарској је умро енглески писац Грејем Грин - "Трећи човек", "Суштина ствари", "Министарство страха", "Моћ и слава", "Крај љубави", "Наш човек у Хавани". 1992 - Комунистички лидер и председник Албаније Рамиз Алија поднео је оставку две недеље након парламентарних избора, на којима су комунисти изгубили већину у скупштини. 1995 - Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и деце, масакрирано је у једном селу на североистоку Бурундија. 1996 - У авионској несрећи код дубровачког аеродрома Чилипи погинули су министар трговине САД Роналд Браун, сви путници, углавном чланови његове пратње и чланови посаде. 1999 - Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка ваздушних напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на Дунаву. 2000 - Припадници Сфора ухапсили су на Палама једног од ратних лидера и високог функционера босанских Срба Момчила Крајишника и предали га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Правоснажно је осуђен 17. марта 2009. на 20 година затвора. 2003 - У Стразбуру је државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савет Европе, као 45-та земља чланица те најстарије паневропске организације. (Бета) |