Хроника | |||
На данашњи дан 1934. убијен краљ Александар I Карађорђевић; Рођени Иво Андрић (1892), Иво Војновић (1857); 1915. немачке и аустроугарске трупе окупирале Београд |
понедељак, 09. октобар 2023. | |
БЕОГРАД - На данашњи дан 1934. године убијен је краљ Александар I Карађорђевић, Ујединитељ. Од 1921. до 1929. владар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, од 1929. до 1934. Југославије. Атентат у Марсељу, у којем је убијен и шеф француске дипломатије Луј Барту, организовали су хрватски терористи - усташе, уз подршку Мусолинијеве Италије. Даља позадина није никада расветљена, постоји неколико опречних теза. Пасош пронађен код убице издат на име Петра Келемана, био је Чехословачки. Школовао се у Швајцарској, Русији, Француској. Постао је престолонаследник 1909. уместо старијег брата Ђорђа, а од 1914. као регент владао је Србијом у име болесног оца краља Петра И. Био је на челу Врховне команде српске војске у победоносним ратовима од 1912. до 1918. у којима је испољио изузетну храброст. Постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца 6. новембра 1921. након смрти краља Петра I. Данас је понедељак, 9. октобар, 282. дан 2023. До краја године има 83 дана. 1757 - Рођен је француски краљ Шарл X, који је на престо ступио 1824. али је оборен 1830. године у Јулској револуцији, после покушаја да обнови апсолутну монархију. Његов брат краљ Луј XVI погубљен је 1793. у Француској револуцији. 1789 - Аустријски фелдмаршал Гидеон Ернст Лаудон преотео је Београд од Турака. 1806 - Пруска је објавила рат Француској, у којем је поражена и изгубила је крајеве западно од Лабе и неке делове негдашње Пољске. 1831 - Убијен је први председник Грчке Јоанис Каподистријас, један од вођа борбе за независност од Турске. У службу руског цара ступио је 1809. и био је представник Русије на Бечком конгресу и шеф руске дипломатије од 1815. до 1822. По повратку у Грчку учествовао је у борбама за ослобођење, али је начином владавине, пошто је 1827. дошао на власт, изазвао незадовољство и убијен је у атентату. 1857 - Рођен је српски писац из Дубровника Иво Војновић, драмски писац с веома живим осећањем за сцену. Дела: драме "Дубровачка трилогија", "Еквиноциј", "Смрт мајке Југовића", "Госпођа са сунцокретом", "Лазарово васкрсење", "Имератриx", "Машкерате испод купља". 1859 - Рођен је француски официр јеврејског порекла Алфред Драјфус, који је 1894. лажно оптужен да је Немачкој издавао војне тајне. Осуђен је на доживотну робију, само на основу тумачења графолошких стручњака. Послат је у један од најгорих затвора на свету на Ђаволским острвима у Француској Гијани. У његову одбрану устао је тада писац Емил Зола, који је под насловом "Оптужујем" у листу "Л'орор" објавио отворено писмо председнику Републике. Тек 1906. капетан Драјфус је рехабилитован, враћен у војску и унапређен у чин мајора. 1874 - У Берну, у Швајцарској, одржан је Оснивачки конгрес Светског поштанског савеза. У раду Оснивачког конгреса учествовале су поштанске управе из 22 земље. Међу оснивачима Светског поштанског савеза налазила се и Кнежевина Србија. Одлука да се 09. октобар прихвати и обележава као Светски дан поште донета је 1939. на конгресу Светског поштанског савеза у Буенос Аиресу. 1888 - Рођен је руски револуционар Николај Иванович Бухарин, професор политичке економије Универзитета у Москви. Бољшевицима се прикључио 1906. а после Октобарске револуције 1917. један је од водећих идеолога владајуће Бољшевичке партије. Као председник Коминтерне 1928. и 1929. противио се потпуној колективизацији сматрајући да је за економију штетно укидање приватног поседа на селу. На монтираном судском процесу 1938. осуђен је на смрт под оптужбом за шпијунажу као "припадник троцкистичко-зиновјевског и бухариновског контрареволуционарног центра" и стрељан је марта 1938. Дела: "Политичка економија рентијера", "Империјализам и светска привреда", "Економика прелазног периода", "Теорија историјског материјализма". 1892 - Рођен је српски писац Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност, члан Српске краљевске академије. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу и докторирао историју у Грацу 1924. делом "Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине". У Првом светском рату хапшен је и интерниран због просрпске орјентације, а између два светска рата био је амбасадор Краљевине Југославије у Берлину. У младости је писао песме ("Ex ponto", "Немири", "Лирика"). Приповедач снажне имагинације, изузетан познавалац Босне, одликовао се ванредном чистотом језика и стилом, префињеним психолошким анализама. Дела: романи "На Дрини ћуприја", "Травничка хроника", "Госпођица", "Проклета авлија", "Омер-паша Латас" (недовршен), збирке приповедака "Немирна година", "Жеђ", "Јелена, жена које нема", "Знакови", "Деца", "Кућа на осами", путописи и скице "Стазе, лица, предели", медитативна проза "Знакови поред пута", "Есеји, критике, чланци I и II", "Свеске". 1906 - Рођен је сенегалски државник, филозоф и писац Леополд Седар Сенгор, члан Француске академије, председник Сенегала од 1960. до 1980. Дела: "Нова антологија црначке и малгашке поезије", "Слобода И: Црнаштво и хуманизам", "Слобода ИИ: Нација и афрички пут у социјализам", "Темељи африканства или црнаштво и арабизам", "Црнаштво и германизам", збирке песама "Песме сенке", "Црне хостије", "Песме за Нает", "Етиопике", "Ноктурна", "Елегије", "Поезија акције", "Песме". 1908 - Рођен је француски филмски режисер и глумац руског порекла Жак Татишчев, познат као Жак Тати, поетични сатиричар. Филмови (режија и глума): "Празнични дан", "Одмор господина Илоа", "Мој ујак" (Оскар), "Саобраћајна гужва". 1915 - Немачке и аустроугарске трупе су, после огорченог отпора бројчано слабије српске војске, неупоредиво слабије опремљене, окупирале Београд у Првом светском рату. 1918 - Рођен је Хауард Хант, агент ЦИА, кључни актер афере "Вотергејт", која је проузроковала оставку америчког председника Ричарда Никсона и постала синоним за скандал и злоупотребу власти. Хант је регрутовао особе које су провалиле у зграду "Вотергејт свисотел" у Вашингтону, где се налазило средиште тада опозиционе Демократске странке током председничке кампање 1972. Аферу су обелоданила два новинара "Вашингтон поста" Боб Вудворд и Карл Бернстин. Када је афера разоткривена до краја они су награђени Пулицеровом наградом. 1940 - Рођен је енглески музичар Џон Ленон, аутор већине песама поп групе "Битлси". 1958 - Умро је Пије XII, поглавар римокатоличке цркве од 1939. Световно име било му је Еуђенио Пачели. Пред крај Другог светског рата и непосредно после њега благонаклоно је посматрао и помагао бег припадника поражених формација путем такозваних "пацовских канала" - мреже помоћу које су се нацисти пребацивали најчешће у Латинску Америку. 1962 - Афричка држава Уганда постала је независна после 70 година британске колонијалне управе. 1963 - Више од 2.000 особа погинуло је после пуцања око 300 метара високе бране "Вајонт" код Белуна у североисточној Италији. 1968 - Умро је француски писац Андре Мороа. Писао је романе, есеје и романсиране биографије. Дела: романи "Поднебља", "Породични круг", биографије "Бајрон", "Дизраели", "Виктор Иго", "Лелија или живот Жорж Санд", "Балзаков живот". 1975 - Нобелова награда за мир додељена је руском физичару и дисиденту Андреју Сахарову, због "неустрашивих напора за мир у свету", како је образложио норвешки комитет за доделу награде. 1978 - Умро је Жак Брел, француско белгијски шансоњер. Његови хитови "Не ме qуитте пас", "Амстердам", "Матхилде", постали су својеврсни споменици франкофонске баштине, а Брелови текстови али и ретко сугестиван наступ, инспирисали су бројне музичке ствараоце широм света. Иако рођени Белгијанац вечи део живота провео је у Паризу да би последње године проживео у Француској Полинезији, где је и сахрањен, недалеко од гроба француског сликара Пола Гогена. 1983 - У експлозији бомбе у главном граду Бурме, Рангуну, за коју је Јужна Кореја оптужила севернокорејске агенте, убијено је 18 јужнокорејских функционера, укључујући четири кључна министра, међу којима и шеф дипломатије Ли Бум Сук. 1991 - Хрватске снаге су на путу Петриња-Глина из заседе пуцале на прописно обележено возило и убиле четири члана екипе ТВ Београд: Зорана Амиџића, Бору Петровића, Дејана Милићевића и Сретена Илића. 1997 - Више од 200 особа је погинуло када је ураган "Паулина" погодио мексичко летовалиште Акапулко. 1999 - Број мртвих људи у поплавама у Мексику премашио је 400. 2003 - Најмање 100 особа се удавило у нигеријском фериботу "Кунто-Боронг" који је потонуо након што је ударио у стуб једног моста. 2004 - Умро је француски филозоф и теоретичар књижевности Жак Дерида, познат по концепцији "деконструкције". Покренуо је широку критичку расправу о филозофији и један је од инспиратора познате париске групе "Тел-qуел", која је семиологији, као општој теорији симбола, супротставила граматологију као посебну теорију првобитних, архаичних начина означавања. Главна дела: "Писање и разлика", "О граматологији", "О расејавању", "О духу", "Хајдегер и питање", "О праву на филозофују". 2004 - У Авганистану су први пут одржани директни председнички избори. 2006 - Северна Кореја је, упркос противљењу САД, извела прву подземну нуклеарну пробу. Током пробе наводно није дошло до било какве компликације нити до ширења радиоактивности. Бомба је била релативно "мала" по снази, знатно мања од оне коју су на крају Другог светског рата САД бациле на Хирошиму, која је имала снагу 15.000 тона ТНТ. Пет дана касније Савет безбедности УН једногласно је усвојио резолуцију о увођењу санкција Северној Кореји, које укључују широк спектар мера против те државе и појединаца укључених у севернокорејски нуклеарни програм. 2007 - Најмање 40 особа убијено је у нападу суданске војске на град Мухаџирија у побуњеној суданској области Дарфур, на западу земље, у пограничној зони према Чаду. 2015 - Преминуо је Здравко Зупан, историчар српског и југословенског стрипа, критичар, уметник, издавач, уредник. Један је од оснивача стрип групе "Београдски круг 2" као и Удружења стрипских уметника Србије 2010. године. Као стрип аутор појавио се 1965. у београдском "Малом јежу", и потом горњомилановачким "Дечјим новинама". Његови стрипови објављивани су у двадесетак земаља, на више од 15 језика, а радио је за светске издаваче попут Дизнија, Хана-Барбере, немацког Каука Публисхинг-а, или француског Ле јоурнал де Мицкеy. Аутор је стрип серијала: "Мики и Баш-Челик", "Зузуко", "Муња". Као критичар и историчар стрипа објавио је: "Из историје југословенског стрипа", "Век стрипа у Србији ", "Вељко Коцкар - живот, смрт". Коаутор је монографија: "Историја југословенског стрипа", "Стрипови које смо волели", као и приређивач тематског издања часописа Градац посвећеног Андрији Мауровићу. 2016 - Преминуо је пољски редитељ Анџеј Вајда, продуцент, сценариста. Радио је највише на филму, али и у театру. Прославио се филмовима "Пепео и дијамант", "Све је на продају", "Пан Тадеуш", "Човек од мрамора" и "Катин". Добитник је бројних признања, међу којима је и почасни Оскар, 2000. године, за посебан допринос филмској уметности. 2018 - Догодио се велики ланчани судар на аутопуту Београд Ниш, у оба смера. Погинуло је седам особа, четрдесетак је повређено међу којима је 17 задржано на лечењу. Десетине аутомобила је уништено. (Танјуг) |