N1: Žargon Brnabić za domaću i za stranu upotrebu - šta je govorila o Nemačkoj, a šta u Nemačkoj

Nije litijum jedini nemački interes u Srbiji. Mnogobrojne firme iz ove zemlje posluju u Srbiji i zapošljavaju više od 100.000 radnika. Dok se privredni odnosi razvijaju, oni politički, od odlaska kancelarke Merkel, kreću se linijom toplo-hladno.

Predsednica Skupštine je u poseti Nemačkoj. Na sastancima sa nemačkim političarima govorilo se o evropskim integracijama, Kosovu, ali i odnosu Srbije prema Rusiji i Ukrajini.

„Ono što je zaista dobro da sam ja praktično na samom početku mog mandata kao predsednica Narodne skupštine imala dobre sastanke, imala otvorene sastanke u Bundestagu zato što je nama kao zemlji važno da imamo bolju komunikacijiu, bolje razumevanje, dijalog – stalni dijalog sa Saveznom republikom Nemačkom“, rekla je Ana Brnabić.

Deleko od dijaloga i dobre komunikacije bile su poruke koje su iz Beograda stizale. Pre samo nekoliko nedelja, prilikom usvajanja Rezolucije o Srebrenici, jer je Nemačka bila jedan od njenih predlagača.

„Sada sa ovom konačnom informacijom da će Nemačka u stvari predstaviti tu sramnu rezoluciju zaista malo deluje kao da se svet okrenuo naglavačke“, navela je tada Branabić.

Nije se svet okrenuo naglavačke usvajanjem Rezolucije u Ujedinjenim nacijama, ali je Ana Brnabić najavljivila da će okrenuti novi list, prema zemljama koje su Rezoluciju podržale, među kojima je i Nemačka.

„Meni lično će biti izuzetno teško da dalje radim sa zemljama koje su bile sponzori i konsponzori rezolucije„, navela je predsednica Skupštine.

Toliko teško da iz Nemačke ovih dana stižu poruke o daljem razvijanju saradnje dve zemlje. Oštra retorika iz Beograda utihnula završetkom predizborne kampanje.

„To je dokaz da je kod nas stalno u funkciji dvostruki jezik ili da tako kažem dva žargona komunikacije jedno je za domaću upotrebu jedno je za saradnju i komunkaciju sa strancima“, smatra bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Milovan Božinović.

Odnosi dve zemlje značajno su se promenili odlaskom Angele Merkel sa mesta kancelarke. Pa su iz Berlina sve češće, umesto pohvala počele da stižu kritike Beogradu i Vučiću. Naročito posle decembarskih izbora koje su obeležile brojne nepravilnosti.

Mihael Rot iz spoljnopolitičkog odbora kaže da je situacija veoma zabrinjavajuća i ne ide u pravom smeru.

N1: Nekoliko puta ste rekli da ovaj režim ne može da odvede Srbiju u EU. Da li i dalje ostajete pri tome?

Mihael Rot: Nažalost, da.

Jer na evropskom putu Srbije Nemačka ne odustaje od dva uslova koja traži od Beograda – sankcija Rusiji i sporazuma sa Kosovom.

„Njih nije suštinski briga za to šta će i kako će Srbija dalje sama sa sobom. Ono koliko je to Nemačkoj potrebno, oni vide da će to iz njihovog ugla biti u redu. To što to što mi ne napredujemo na putu ka EU to takođe nije neka velika nevolja za Nemačku“, objašnjava Božinović.

A čini se ni za Srbiju, u kojoj se rokovi za moguće pristupanje Evropskoj Uniji samo pomeraju. Evropski put odavno je za nas na slepom koloseku.

(N1)