Н1: Жаргон Брнабић за домаћу и за страну употребу - шта је говорила о Немачкој, а шта у Немачкој

Није литијум једини немачки интерес у Србији. Многобројне фирме из ове земље послују у Србији и запошљавају више од 100.000 радника. Док се привредни односи развијају, они политички, од одласка канцеларке Меркел, крећу се линијом топло-хладно.

Председница Скупштине је у посети Немачкој. На састанцима са немачким политичарима говорило се о европским интеграцијама, Косову, али и односу Србије према Русији и Украјини.

„Оно што је заиста добро да сам ја практично на самом почетку мог мандата као председница Народне скупштине имала добре састанке, имала отворене састанке у Бундестагу зато што је нама као земљи важно да имамо бољу комуникацијиу, боље разумевање, дијалог – стални дијалог са Савезном републиком Немачком“, рекла је Ана Брнабић.

Делеко од дијалога и добре комуникације биле су поруке које су из Београда стизале. Пре само неколико недеља, приликом усвајања Резолуције о Сребреници, јер је Немачка била један од њених предлагача.

„Сада са овом коначном информацијом да ће Немачка у ствари представити ту срамну резолуцију заиста мало делује као да се свет окренуо наглавачке“, навела је тада Бранабић.

Није се свет окренуо наглавачке усвајањем Резолуције у Уједињеним нацијама, али је Ана Брнабић најављивила да ће окренути нови лист, према земљама које су Резолуцију подржале, међу којима је и Немачка.

„Мени лично ће бити изузетно тешко да даље радим са земљама које су биле спонзори и конспонзори резолуције„, навела је председница Скупштине.

Толико тешко да из Немачке ових дана стижу поруке о даљем развијању сарадње две земље. Оштра реторика из Београда утихнула завршетком предизборне кампање.

„То је доказ да је код нас стално у функцији двоструки језик или да тако кажем два жаргона комуникације једно је за домаћу употребу једно је за сарадњу и комункацију са странцима“, сматра бивши амбасадор Србије у Немачкој Милован Божиновић.

Односи две земље значајно су се променили одласком Ангеле Меркел са места канцеларке. Па су из Берлина све чешће, уместо похвала почеле да стижу критике Београду и Вучићу. Нарочито после децембарских избора које су обележиле бројне неправилности.

Михаел Рот из спољнополитичког одбора каже да је ситуација веома забрињавајућа и не иде у правом смеру.

Н1: Неколико пута сте рекли да овај режим не може да одведе Србију у ЕУ. Да ли и даље остајете при томе?

Михаел Рот: Нажалост, да.

Јер на европском путу Србије Немачка не одустаје од два услова која тражи од Београда – санкција Русији и споразума са Косовом.

„Њих није суштински брига за то шта ће и како ће Србија даље сама са собом. Оно колико је то Немачкој потребно, они виде да ће то из њиховог угла бити у реду. То што то што ми не напредујемо на путу ка ЕУ то такође није нека велика невоља за Немачку“, објашњава Божиновић.

А чини се ни за Србију, у којој се рокови за могуће приступање Европској Унији само померају. Европски пут одавно је за нас на слепом колосеку.

(Н1)