Н1: “Разлагање” Филозофског факултета по нишком рецепту и на предлог Чедомира Антића

Смрт студенткиње Филозофског факултета 26. марта била је повод за фронтални напад власти на тај факултет и Универзитет у Београду. У мору изјава и оптужби на рачун управе Филозофског факултета издвојиле су се две – једна из Владе Србије и једна са самог факултета, а обе наговештавају промене.

У дану када су припадници Управе криминалистичке полиције “чешљали” сваки педаљ зграде Ректората, иако су формално дошли по рисивере и сервере на којима се чувају подаци са надзорних камера, професор историје на Филозофском факултету Чедомир Антић предложио је “разлагање” установе у којој ради, а по рецепту примењеном у Нишу.

"Превише је велик, не може да се управља њиме, запостављена је историја и још нека одељења, филозофија је такође запостављена. Имамо реформу у Нишу, то је по мени добро решење. Требало би сви да се посветимо својим струкама, да онај ко хоће да уђе у политику - нека уђе, али изван факултета", казао је професор гостујући на ТВ К1.

А решење из Ниша донето је „преко ноћи“. У октобру прошле године, уочи годишњице пада надстрешнице у Новом Саду и смрти 16 људи, Влада Србије је донела одлуку да Филозофском факултету у Нишу одузме три департмана (за историју, србистику и српски језик) и оснује Факултет српских студија.

Иницијатива је, наводно, потекла од Универзитета у Нишу, а за вршиоца дужности декана је постављен професор Департмана за историју Славиша Недељковић.

И у Београду иницијатива долази од професора историје - Чедомира Антића. А дан пре Антића, министарка заштите животне средине Сара Павков најављивала је „одређене реформске ствари које се неће свидети многим актерима у академској заједници”, коментаришући трагичну смрт студенткиње.

Професорка историје на Филозофском факултету Дубравка Стојановић наводи да је обрачун са универзитетима, а посебно са филозофским факултетима - почео у Нишу.

"Први напад је изведен у Нишу и сви смо тада говорили да је то проба за Београд. Та наказна егзекуција над Филозофским у Нишу је права слика ове насилне, необразоване власти, која руши све пред собом. Ова изјава Чедомира Антића то директно доказује. Незамисливо ми је да се било ко тако обрачунава са својом кућом, факултетом који је завршио, на коме ради", истакла је професорка Стојановић.

"Филозофски је сметао свим ауторитарним властима"

Овај факултет је сметао свим ауторитарним властима, што она види као највећи доказ да је Филозофски факултет центар слободног мишљења.

"Он то мора бити и по наукама које се у њему изучавају, а које уче своје студенте да помажу свом друштву тако што ће га критички оцењивати и исправљати недостатке. Криза која траје већ дуже од годину дана и чињеница да студенти и професори не одустају од основних захтева (да се утврди одговорност за пад надстрешнице, ако је неко заборавио) је прилика за власт да се обрачунава са универзитетима, а посебно са филозофским факултетима", наводи саговорница портала Н1.

Она не дели мишљење свог колеге професора и историчара да је историја запостављена на овом факултету. 

"Не знам о чему се ради. Одељење за историју је једно од највећих на Факултету. Имамо највише наставника и истраживача, после Одељења за психологију, и највише буџетских места на свим нивоима студија. Сваке године добијемо нове младе истраживаче, а Одељење за филозофију их има убедљиво највише на целом факултету, преко 40. Дакле, циљ ове изјаве је само рушење декана, Управе и целог Филозофског. Ова изјава не одговара истини и типична је самовиктимизација, где из тобожње позиције жртве тражите да се сруши систем. То је потпуно деструктивно по једну образовну установу. Савремене научне и образовне тенденције би тражиле да се Филозофски више повеже, да постане дубински интердисциплинаран, а не да се дели. Захтеви за поделом су захтеви за затварањем у торове, за самоизолацију, чиме се оштећује знање и сужава мишљење. То је једини циљ оваквих предлога", сматра наша саговорница.

Већ виђено: Пре три деценије направљене "Хрватске студије"

Професор Филозофског факултета у пензији Жарко Кораћ за портал Н1 је рекао, коментаришући предлог Чедомира Антића, да има људи који немају никакав однос према факултету на којем раде.

Подсећајући да је Филозофски један од три факултета оснивача Универзитета у Београду, Кораћ каже да му је невероватно да неко ко се бави историјом тако потцењивачки прича о факултету на којем ради.

Последње цепање 1960.

Професор Жарко Кораћ подсећа да се Филозофски факултет у Београду последњи пут "поцепао" 1960. године када се од њега одвојио Филолошки факултет.

„Нити је он превелики, нити постоји било каква логика у томе што је професор рекао. Те врсте изјава служе да ниподаштавају и да очима јавности факултет прикажу као нешто што не ваља“, додао је Кораћ.

Професор Кораћ је у разговору за Н1 указао да то што је урађено у Нишу није ништа ново и да је иста ствар пре три деценије изведена у Хрватској, када су основане такозване Хрватске студије, које су касније, 2019. године, добиле статус факултета.

„Бесмислено је, стварају се неке хибридне студије да би се на факултету направило језгро национализма“, рекао је Кораћ.

Оценио је да је Антићева изјава неодговорна, чак недоречена, "али важно је да је нешто ружно рекао о факултету“.

Амфитеатар се испразнио када је Антић почео да говори

Идеја професора Антића није наишла на реакције, чак ни оних који би тај предлог евентуално подржали. Жарко Кораћ сумња да таквих има међу професорима на факултету.

Професорка Стојановић каже да су последња Наставно-научна већа показала да Чедомир Антић нема подршку на факултету за овакве идеје, већ управо супротно - да је врло снажна подршка декану и целој управи.

"На последњем Наставно-научном већу је скоро цео амфитеатар напустио седницу кад је Антић изашао да говори. Сваки говор о подели Факултета доживљава се као искључиво напад актуелне власти, дакле као нешто што нема никакве везе са образовним или научним аргументима", каже професорка.

Професор у пензији Жарко Кораћ наводи да није сигуран да би иза Антићеве идеје стао чак и професор социологије Владимир Вулетић.

"Нема ниједног професора Филозофског који би то подржао. Нисам сигуран ни да ће професор Владимир Вулетић то подржати", казао је Кораћ.

А професор Вулетић ће остати упамћен и по томе што је јутро после смрти студенткиње Данијелу Синанију, декану факултета на којем ради, поручио: "Да сам на његовом месту, не знам шта бих, осим да одем на тај пети спрат и скочим".

Наталија Јовановић: Батина је кратког века

Бивша деканка Филозофског факултета у Нишу, професорка Наталија Јовановић, објашњава да је у питању осветничка намера режима да разједини, поништи и унизи факултет.

„Али батина је кратког века. Нешто што је бесмислено сигурно неће имати будућност“, казала је професорка Јовановић, наводећи да у Нишу новоосновани факултет, који је сада добио и акредитацију, нити желе да упишу студенти, нити професори желе на њему да предају.

Колегама из Београда поручује да се свим снагама боре против оваквих предлога, као што то раде они. Она истиче да професор Антић овакве изјаве даје "из неког интереса", а да све заједно служи да се факултет изнури и натера да се бави одбраном онога што има, уместо новим програмима, које је и Филозофски у Нишу спремао пре него што су му одузели три одељења.

"Борићемо се!"

Упитана шта ће академска заједница, професори и студенти урадити како би сачували Филозофски факултет какав јесте, професорка Стојановић је кратко поручила: "Борићемо се"!

(Н1)