Н1: Расту акције кинеске компаније произвођача борбених авиона Ј-10Ц, који су наводно пре пар дана у ваздушној бици оборили француске Рафале

Евентуална поновна ескалација сукоба између Индије и Пакистана могла би свету да пружи први прави увид у то како напредна кинеска војна технологија функционише у односу на проверену западну опрему. Због тога акције кинеских компанија за одбрану већ расту.

Акције кинеске компаније АВИЦ Цхенгду Аирцрафт порасле су за 40 одсто ове недеље, јер је Пакистан тврдио како је користио борбене авионе Ј-10Ц произведене у АВИЦ-у за обарање индијских борбених авиона – укључујући напредне француске Рафале – током ваздушне битке у среду, пише ЦНН.

Индија није одговорила на тврдње Пакистана, нити је потврдила било какве губитке авиона. Упитан о учешћу кинеских авиона, портпарол кинеског Министарства спољних послова рекао је у четвртак да није упознат са ситуацијом.

Ипак, као главни добављач оружја Пакистану, Кина вероватно пажљиво прати како су се њени системи наоружања показали или ће се потенцијално показати у стварној борби.

Као војна суперсила у успону, Кина није водила велики рат више од четири деценије. Али под вођом Си Ђинпингом, она се утркивала у модернизацији својих оружаних снага, улажући ресурсе у развој софистицираног оружја и најсавременијих технологија.

Исти је напор направила и у Пакистану, који Пекинг дуго слави као свог „непоколебљивог брата“.

Током протеклих пет година, из Кине је стигло 81 одсто пакистанског увозеног оружја, према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ).

То укључује напредне борбене авионе, ракете, радаре и системе противваздушне одбране за које стручњаци кажу да би играли кључну улогу у сваком војном сукобу између Пакистана и Индије. Друга пакистанска оружја су такође развијена заједно са кинеским фирмама или изграђена уз помоћ кинеске технологије и стручности.

„Ово чини сваки ангажман између Индије и Пакистана де факто тест окружењем за кинески војни извоз“, рекао је Саџан Гохел, директор међународне безбедности у Азијско-пацифичкој фондацији, тинк-тенку са седиштем у Лондону.

Кинеска и пакистанска војска такође имају софистициране заједничке вежбе у ваздуху, на мору и на копну, борбене симулације, па чак и вежбе замене посада.

„Дугогодишња подршка Пекинга Исламабаду – кроз хардвер, обуку, а сада све више и уз помоћ вештачке интелигенције – тихо је померила тактичку равнотежу“, рекао је Крејг Синглтон, виши сарадник у америчкој Фондацији за одбрану демократија.

Додао је: „Ово више није само билатерални сукоб; то је увид у то како кинески извоз одбрамбене опреме мења регионално одвраћање.“

Та промена – која се нашла у фокусу због растућих тензија између Индије и Пакистана након масакра туриста у Кашмиру – наглашава шире геополитичко преуређење у региону, где се Кина појавила као главни изазов америчком утицају.

Индија и Пакистан су три пута ратовали око Кашмира од стицања независности од Британије 1947. године.

Током врхунца Хладног рата, Совјетски Савез је подржао Индију, док су Сједињене Државе и Кина подржавале Пакистан. Сада се нова ера ривалства великих сила надвија над дуготрајним сукобом између јужноазијских суседа - која поседују нуклеарно оружје.

Упркос својој традиционалној политици несврстаности, Индија се све више приближавала САД, јер су узастопне америчке администрације удварале растућем јужноазијском гиганту као стратешкој противтежи Кини.

Индија је повећала куповину оружја од Америке и њених савезника, укључујући Француску и Израел, док се истовремено све мање ослањала на руско оружје.

У међувремену, Пакистан је продубио везе са Кином, постајући њен „стратешки партнер“ и кључни учесник у Сијевом препознатљивом глобалном инфраструктурном пројекту, иницијативи „Појас и пут“.

Према подацима СИПРИ-ја, САД и Кина су крајем 2000-их испоручиле око по једну трећину пакистанског увезеног оружја. Али Пакистан је последњих година престао да купује америчко оружје и све више пуни свој арсенал кинеским оружјем.

Симон Веземан, виши истраживач у Програму за трансфер оружја СИПРИ-ја, приметио је да, иако је Кина важан добављач оружја Пакистану од средине 1960-их, њена тренутна доминација у великој мери произилази из попуњавања вакуума који су оставиле САД.

Пре више од деценије, САД су оптужиле Пакистан да не чини довољно у борби против „терориста“ – укључујући талибанске борце – за које су рекле да делују из Пакистана или се снабдевају у Пакистану.

Веземан је рекао да је то додатно повећало постојеће фрустрације Вашингтона због нуклеарног програма Исламабада и недостатка демократије.

„(САД) су коначно пронашле Индију као алтернативног партнера у региону. Као резултат тога, (оне) су мање-више одсекле Пакистан од америчког оружја. С друге стране, снабдевање Пакистана кинеским оружјем се значајно повећало – може се рећи да је Кина искористила прилику да се покаже као једини прави пријатељ и савезник Пакистана", додао је он.

Кина је изразила жаљење због индијских војних удара на Пакистан и позвала на смиреност и уздржаност. Пре последње ескалације, кинески министар спољних послова Ванг Ји изразио је подршку Пакистану у телефонском разговору са својим колегом, назвавши Кину „чврстим пријатељем“ Пакистана.

Војни обрачун

С обзиром на то да Пакистан углавном наоружава Кина, а Индија набавља више од половине свог оружја од САД и њихових савезника, сваки сукоб између два суседа могао би бити обрачун кинеске и западне војне технологије.

Индија је рано у среду ујутру покренула ракетне нападе, циљајући оно што је назвала „терористичком инфраструктуром“ и у Пакистану и у Кашмиру којим управља Пакистан.

Многи аналитичари верују да су ракете и другу муницију испалили индијски ловачки авиони "Рафал", француске производње, и руски ловац Су-30.

У међувремену, Пакистан је хвалио велику победу свог ваздухопловства, тврдећи да су пет индијских ловаца – три Рафала, један МиГ-29 и један ловац Су-30 – оборили његови ловци Ј-10Ц током једносатне битке за коју тврди да се водила са 125 авиона на удаљености већој од 160 километара.

„(Ово) се сада карактерише као најинтензивнији борбени ангажман у ваздуху између две нуклеарно наоружане нације“, рекао је Салман Али Бетани, стручњак за међународне односе на Универзитету Куаид-и-Азам у Исламабаду.

Додао је: "Ангажман је представљао прекретницу у оперативној употреби напредних система кинеског порекла.“

Индија није признала никакве губитке авиона, а Пакистан још увек није пружио доказе који би поткрепили његове тврдње.

Али извор из француског Министарства одбране рекао је да је у бици изгубљен барем један од најновијих и најнапреднијих индијских ратних авиона – француски ловац "Рафал".

„Ако... се то потврди, то указује да су системи наоружања којима располаже Пакистан, у најмању руку, савремени или актуелни у поређењу са оним што Западна Европа (посебно Француска) нуди“, рекао је Билал Кан, оснивач организације за анализу одбране Qуwа Гроуп Инц. са седиштем у Торонту.

Упркос одсуству званичне потврде и чврстих доказа, кинески националисти и војни ентузијасти су на друштвеним мрежама "прославили тријумф система наоружања кинеске производње".

Акције кинеске државне компаније АВИЦ Цхенгду Аирцрафт, произвођача пакистанских борбених авиона Ј-10Ц, затвориле су се у среду са 17 одсо више на берзи у Шенжену, чак и пре него што је пакистански министар спољних послова тврдио да су авиони коришћени за обарање индијских авиона. Акције компаније порасле су за додатних 20 одсто у четвртак.

Ј-10Ц, кинески ловац једнак "Рафалу"

Ј-10Ц је најновија верзија кинеског једномоторног, вишенаменског борбеног авиона Ј-10, који је ушао у употребу кинеског ваздухопловства почетком 2000-их. Са бољим системима наоружања и авиоником (авионска електроника), Ј-10Ц је класификован као ловац 4.5 генерације – у истом нивоу као Рафале, али степеницу испод 5. генерације стелт авиона, попут кинеског Ј-20 или америчког Ф-35, наводи ЦНН.

Кина је испоручила прву серију Ј-10ЦЕ – извозне верзије – Пакистану 2022. године, објавио је тада државни емитер ЦЦТВ. Сада је то најнапреднији ловац у пакистанском арсеналу, поред ЈФ-17 Блоцк ИИИ, лаког ловца генерације 4,5 који су заједнички развили Пакистан и Кина.

Пакистанско ратно ваздухопловство (ПАФ) такође користи већу флоту америчких Ф-16, од којих је један коришћен за обарање индијског ловачког авиона совјетског дизајна током сукоба 2019. године.

Али ПАФ-ови Ф-16 су и даље заглављени у конфигурацији из раних 2000-их – далеко иза надограђених верзија које тренутно нуде САД – док кинески Ј-10ЦЕ и ЈФ-17 Блоцк ИИИ имају савремене технологије као што су радари са активним електронским скенирањем низа (АЕСА), рекао је Кан.

„Дакле, Ф-16 су и даље главни део сваке одмазде коју предводи ПАФ, али не и централна или неопходна“, рекао је он.

Виши пуковник (у пензији) Џоу Бо, виши сарадник Центра за међународну безбедност и стратегију Универзитета Цингхуа у Пекингу, рекао је да би, ако би кинески Ј-10Ц заиста били коришћени за обарање француских Рафала, то био „огроман пораст поверења у кинеске системе наоружања“.

Џоу је рекао да би то „заиста подигло обрве људи“, посебно имајући у виду да Кина није ратовала више од четири деценије.

„То би потенцијално био огроман подстицај за продају кинеског оружја на међународном тржишту“, рекао је он.

(Н1)