уторак, 21. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Н1: Милица Ђурђевић Стаменковски и Татјана Мацура некада критиковале Вучића и СНС „с десна и с лева“, а сада ће бити министарке у новој влади
Хроника

Н1: Милица Ђурђевић Стаменковски и Татјана Мацура некада критиковале Вучића и СНС „с десна и с лева“, а сада ће бити министарке у новој влади

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 30. април 2024.

У новој Влади Србије седеће и две министарке које су некада биле у опозицији и гласно критиковале режим Српске напредне странке и Александра Вучића. Реч је о председници Српске странке Заветници Милици Ђурђевић Стаменковски и некадашњој посланици странке „Доста је било“ Татјани Мацури.

Заветници Милице Ђурђевић Стаменковски трчали су изборну трку као опозиција, у коалицији са Дверима, и нису прешли цензус. Лидерка Заветника је упркос томе награђена функцијом министарке за бригу о породици и демографију.

Убрзо након избора, председник Србије Александар Вучић рекао је како би у Српској напредној странци волео да види особу коју су управо напредњаци некада називали „лажљивицом“.

„Видео сам много талентованих људи попут Милице Ђуређевић Стаменковски које бих волео да видим у СНС-у. Наравно у тој жестокој борби понекад погреше, али имају тај таленат“, рекао је тада Вучић.

Никад нисам разговарала с Вучићем о приступању СНС-у, убрзо је реаговала Ђурђевић Стаменковски.

„Не видим себе у редовима СНС. Себе и Заветнике видим као значајан политички фактор у одбрани државе и народа. Имамо довољан кредибилитет да очувамо своју самосталност, а будемо корисни грађанима Србије“, поручила је.

Али политички ветрови су једра Заветника водили све ближе и ближе напредњачкој луци, па су тако прво одлучили да уђу у коалицију са СНС-ом на локалу, затим су изразили спремност да се прикључе Вучићевом Покрету за народ и државу, а недавно су озваничили и заједнички излазак на изборе у Београду.

И једни и други су тако прешли преко изјава Милице Ђурђевић Стаменковски да је СНС интересна група у чијој врхушки нема поштених људи, или да напредњаци по сваку цену воде Србију у ЕУ, док су медијску сцену претворили у ријалити.

Ђурђевић Стаменковски политиком је почела да се бави врло рано. Како је недавно открио лидер радикала Војислав Шешељ, она је својевремено била чланица његове странке.

Шешељ је оценио да би она и данас била радикалка да он није био у Хагу, у време када је искључена из СРС због „инцидента“ са још једном чланицом.

Пут је, међутим, одвео на другу страну. Учествовала је у стварању Српске странке Заветници, била је њихова портпаролка, а затим и председница.

Рођена је 21. јула 1990. године у Београду. Завршила је Прву београдску гимназију, а потом дипломирала на Факултету политичких наука.

Татјана Мацура – усамљена либералка у новој влади

За разлику од Милице Ђурђевић Стаменковски коју су напредњаци „врбовали“ из редова опозиције, некадашње посланица и суоснивач покрета „Доста је било“ Татјана Мацура била је на изборној листи Српске напредне странке на парламентарним изборима који су одржани у децембру прошле године.

Како је за време кампање објаснила на свом налогу на Фејсбуку, одлука да са СНС наступи на изборима као, како је истакла, нестраначка личност, уследила је јер „бивша власт саботира све нове људе и нема капацитет да окупи око себе довољно велику подршку да би изазвала политичку промену“.

У глобалним превирањима којима сведочимо и напетој унутрашњој атмосфери, како је тада навела Мацура, за њу је „важно да Србија чини све што је у њеној моћи да остане мирна и стабилна, али и одлучна у томе да настави званичан пут ка Европској унији, јер то јесте најбољи пут који доприноси развоју наше државе“.

Данас је обелодањено да ће се за тај циљ, као министарка без портфеља, борити заједно са потпредседником Владе Александром Вулином који је под санкцијама САД, проруским министром (такође без портфеља) Ненадом Поповићем, и већ поменутом Милицом Ђурђевић Стаменковски која је отворено заступа евроскептичну политику и приближавање Руској Федерацији.

Како стоји на сајту Истиномера, Мацура за себе каже да је либералка, по образовању је струковни економиста, али не наводи у којој је образовној институцији стекла то звање. Напомиње да је у предузетничким водама, у области телекомуникација, од 2007. године.

„Поред своје, учествујем и у раду друге породичне фирме. Залажем се за развој и унапређење породичног бизниса у Србији, за подстицај женског предузетништва, за уређење пословног окружења и олакшану комуникацију између приватног сектора и државе“.

Била је чланица Главног одбора покрета „Доста је било“ и, како истиче, суоснивач покрета. На изборима 2016. изабрана је за народну посланицу.

У априлу 2018, иако је објавила да ће се кандидовати за председницу покрета, напустила је „Доста је било“.

„Као разлоге, Мацура је навела то што није повучена одлука да се у организацију врате недавно ‘срамно избачене’ колеге путем онлајн седнице, као и због чињенице да није организован Главни одбор који се ‘изгледа никада неће ни одржати’, навео је тада РТС.

Исте године покренула је Иницијативу #МамеСуЗакон, која се залаже за измене Закона о финансијској подршци породици са децом.

Иницијатива је већ 2019. године прерасла у удружење грађана и данас је ово удружење једно од активнијих на пољу заштите жена, деце, породице и свих рањивих категорија.

На место копредседнице Странке модерне Србије изабрана је у децембру 2018. године. На парламентарне изборе 2020. године, које је бојкотовао већи број опозиционих странака, Странка модерне Србије изашла је на изборној листи „Уједињења демократска Србија“, коју су чиниле покрет Србија 21, коалиција око Лиге социјалдемократа Војводине у којој је био и Војвођански фронт, као и Грађански демократски форум. Листа је освојила 30.591 гласова (0,95 одсто) и остала испод цензуса.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер