Н1: Да ли је министар информисања Дејан Ристић писац или плагијатор

 У жељи да едукује и информише јавност о дезинформацијама, новопостављени министар информисања Дејан Ристић - још пре него што је постављен на функцију - писао је књиге на ту тему. Ипак, кроз један од својих, како су представљени, ауторских дела - историчар се служио туђим интелектуалним радом - до те мере да се служио и по којом туђом реченицом.

Пре него што је постао министар, историчар Ристић се кроз књигу „Заблуде српске историје“ бавио, између осталог – једном епизодом Српско-бугарског рата и таблом посвећеној хуманости Срба – која у ствари не постоји.

Која случајност, истом темом бавио се и портал Факе Њуз трагач, и то два месеца пре него што је министар објавио књигу. Испоставиће се, неке реченице из ње идентичне су као оне које је претходно објавио Факе неwс. Ево и примера.

„Један од организатора ове мисије британски хуманитарац сер Кенет Барингтон“, цитат из министрове књиге.

Један од организатора ове мисије британски хуманитарац сер Кенет Барингтон“, цитат Данке Михајловић, ауторке текста.

„У писму својој жени записао је и да је у Београду за 300 фунти купио потрепштине за бугарске рањенике“, цитат из министрове књиге.

„У писму својој жени помиње да је у Београду за 300 фунти купио потрепштине за бугарске рањенике“, цитат Данке Михајловић, ауторке текста.

Промакла би сличност просечном читаоцу, али не и ауторки оригиналног текста.

„Прилично је језиво када прочитате неке своје реченице које сте склапали дуго, па се то сада скраћивало, дорађивало, да то што боље изгледа и онда то видите у нечијем туђем тексту“, каже Данка Михајловић, ауторке текста..

У истраживање ове теме Михајловић је, каже, уложила много времена и труда. Какве су шансе да је министар пролазио кроз исти истраживачки напор, баш у исто време и да је добио готово идентничан резултат?

„Изузетно је мала шанса. Ја сам текст писала од нуле и знала сам, у принципу, све објављивано на ту тему – али ниста пре мог текста није објављивано на ту тему, па је шанса прилично мала“, објашњава Данка.

А у књизи коју потписује министар о извору ни помена.

„Мала напомена би променила пуно тога, засто то није урађено, то није питање за мене“, наводи Данка.

Зашто је туђи рад представио као свој питали смо новог министра информисања. Одговор – чекамо.

(Н1)