"Монд": Лондон и Париз разматрају слање војника у Украјину

 Како сукоб у Украјини улази у нову фазу ескалације, разговори о слању западних трупа и приватних одбрамбених компанија на украјинско тло су поново активирани, пише "Монд".

Идеја о слању трупа у Украјину, коју је у фебруару са великом помпом покренуо француски председник Емануел Макрон, изазвала је снажно противљење појединих европских земаља, на челу са Немачком.

Међутим, овај план изгледа не само да није сахрањен, већ је добио на снази после овомесечне посете британског премијера Кира Стармера Францукој.

"У току су разговори Велике Британије и Француске у вези са одбрамбеном сарадњом, посебно са циљем стварања језгра савезника у Европи, фокусираних на Украјину и ширу европску безбедност", рекао је британски војни извор за "Монд".

Сличан коментар имао је и француски министар спољних послова Жан Ноел Баро који је у недавном интервјуу за Би-Би-Си позвао западне савезнике да "не постављају никакве црвене линије" у вези са подршком Украјини. Такође упитан о могућности слања француских трупа на терен, он је изјавио: "Не искључујемо ниједну опцију".

Званично, нема зеленог светла за слање британских и француских војника у Украјину, али се незванично разматра слање како "традиционалних" војника, тако и одбрамбених компанија попут ДЦИ, главног оператера француског министарства одбране.

ДЦИ-јева британска партнерска компанија "Бабкок", која је већ присутна у Украјини, је контактирала француске партнере.

Све то је, пише "Монд", у складу са одлуком Бајденове администрације да почетком новембра званично укине забрану ангажмана приватних војних компанија у Украјини. Амерички извођачи сада могу отворено да раде у Украјини и одржавају војну опрему послату у Кијев, било из америчких или савезничких залиха.

У међувремену, разговори Француза и Британаца о "чизмама на терену" у складу су са наводним планом Доналда Трампа о окончању сукоба у Украјини који подразумева демилитаризовану зону коју би надгледале западне снаге (без Американаца).

Питање ангажмана Европљана у украјинском сукобу "пипаво" је, како финансијски тако и безбедносно и политички.

Према речима Илаја Тенебаума, истраживача на Француском институту међународних односа, трупе у демилитаризованој зони не би имале подршку плана 5 НАТО повеље.

Такође, ту је питање вођства. Немачка је тренутно веома ослабљена својим унутрашњим политичким потешкоћама.

"Француска и Уједињено Краљевство, једине две нуклеарне силе у Европи, требало би да играју кључну улогу. Балтичке државе, Пољска и скандинавске земље такође изгледају као кључни кандидати", рекао је Тененбаум.

(РТ)