Мирослав Паровић: Иста компанија која је надгледала реконструкцију зграде Железничке станице у Новом Саду сада треба да даје савете о томе која је технологија нуклеарних електрана најбезбеднија

 Имајући у виду да сам по занимању електроинжењер, док ми је политика позив, трудићу се да будем крајње концизан јер ситуација тако налаже.

Након трагедије у Новом Саду до које је сасвим извесно дошло услед низа озбиљних пропуста, отвара се питање и других најављених пројеката од којих су неки крајње комплексни. За мене је већ неколико година крајње проблематичан начин на који власт гура нуклеарну енергију, а о чему сам више пута јавно говорио. Сада је пак новосадска трагедија дала обавезу за још већим степеном опреза.

Из тог разлога указујем на следеће:

1. У току опште жалости и узнемирености грађана због губитака живота у Новом Саду, Влада Републике Србије је усвојила измене Закона о енергетици по којима се укида забрана изградње нуклеарних електрана и постројења за прераду и складиштење нуклеарног отпада.

2. Још у току важења мораторијума на нуклеарну енергију власт је потписала меморандум о сарадњи у тој области са француским ЕДФ. Такође, потписан је уговор са конзорцијумом ЕДФ-Егис о изради плана за мирнодопско коришћење нуклеарне енергије у Србији.

У међувремену јавност је сазнала следеће:

1. Компанија Егис је преко свог представника у Србији радила надзор Железничке станице Нови Сад, што сасвим сигурно значи да се запослени и сама компанија морају наћи под озбиљном истрагом након пада надстрешнице. Дакле, иста компанија која је надгледала реконструкцију зграде Железничке станице, а која се након радова на реконструкцији делом урушила, сада треба да даје савете о томе која је технологија нуклеарних електрана најбезбеднија. Овоме треба додати да се на глобалном плану Егис суочава са оптужбама да се користи коруптивним радњама у циљу побољшања своје тржишне позиције, а што свакако још додатно проблематизује њихову позицију.

2. Република Словенија је са француском компанијом ЕДФ потписала сличан меморандум о сарадњи у области нуклеарне енергетике као и Србија. Словенци су 24.11. 2024. требало да иду на референдум о томе да ли желе да се гради још један реактор (Кршко 2). Међутим, у јавност су доспели подаци о политичким договорима за намештање резултата који су бацили озбиљне сумње да се ради о високој политичкој корупцији која је имала за циљ да прогура француску нуклеарну технологију. Услед тога је референдум отказан, а било каква одлука о новом реактору је одложена за најмање две године. Речју, Словенци сумњају да са ЕДФ нису чиста посла. Верујем да и ми у Србији имамо основа да имамо исте сумње.

Све ово што пишем је адресирано на Александра Вучића, јер он је у јавности највећи заступник нуклеарне енергије и на бази његових договора са Емануелом Макроном смо и добили ЕДФ и Енгис на тржишту Србије. У светлу нових оклоности насталих након новосадске трагедије, а док се не заврше и истраге и суђења, мора се зауставити сваки посао са лицима и компанијама које су на описани начин спорне и потенцијално одговорне за део кривице. А јавност треба да процени да ли има разлога за бригу и општу побуну у циљу заштите голих живота.

Аутор је председник Народног слободарског покрета

(Данас)