Ministarstvo finansija i NBS: Kreditni rejting Srbije povećan, a odnos javnog duga i BDP-a stabilan; za pozitivni trend zaslužni Vladin program fiskalne konsolidacije i strane investicije

Agencije za ocenu kreditnog rejtinga "Fitč rejtings" i "Standard end Pur" povećale su kreditni rejting Srbije na nivo "BB" sa nivoa "BB-", uz stabilne izglede za unapređenje kreditnog rejtinga, saopšteno je iz Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije.

Kako se navodi, povećanje ocene kreditnog rejtinga Srbije odraz je unapređenja javnih finansija, koje podržava i fiskalni rezultat i dodaje da se očekuje da će Vlada Srbije nastaviti sa sprovođenjem programa fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi i u periodu od 2018. do 2019. godine.

Osnovni pokretači pozitivnog trenda su fiskalna konsolidacija koja će dovesti do daljeg smanjenja odnosa javnog duga i BDP-a, kontinuirano smanjenje neto spoljne zaduženosti i stabilan priliv stranih direktnih investicija.

Otvaranje novih poglavlja u pregovorima za pristupanje EU i uspešan završetak aranžmana iz predostrožnosti, kao i dalja saradnja sa Međunarodnim monetarnim fondom biće, kako se ocenjuje, važni činioci za dalje unapređenje kreditnog rejtinga Srbije.

Deficit tekućeg računa (procenjen na prosečnih 4,3 odsto BDP u periodu od 2017. do 2019. godine) u potpunosti će biti pokriven neto stranim investicijama, dodaje se u saopštenju.

Kekić: Privredni rast izostao, ali ima optimizma za 2018.

Povećanje ocene kreditnog rejtinga Srbije agencije Fič Rejtings je pozitivan signal za investitore, ali ipak nisu svi indikatori pozitivni i performanske srpske privrede su ove godine bile loše, ocenio je za televiziju N1 Laza Kekić, analitičar britanskog časopisa "Ekonomist". Dodao je da su prognoze za 2018. ipak optimistične.

"Povećanje rejtinga je razumljivo jer oni pridaju veliki značaj makroekonomskoj ravnoteži koja je postignuta, fiskalna konsolidacija, smanjenje javnog duga, inflacija je niska i to je odraz toga. Ali treba skrenuti pažnju da nisu svi indikatori pozitivni. Još uvek da izostaje privredni rast, iako postoji nada da će doći do ubrzanja sledeće godine, ali performanse su ove godine bile izuzetno loše", kazao je Kekić.

On je rekao da Srbija ima jednu od najnižih stopa rasta na svetu i da je spoljnotrgovinski deficit dosta visok, pa to treba obazrivo gledati.

"Ali da ne kritikujemo mnogo, to je ipak pozitivna vest, mnogi investitiori gledaju taj rejting i pristup tržištu će biti olakšan i po nižim kamatnim stopama u odnosu na taj povoljniji rejting", rekao je.

"Stopa rasta ove godine sigurno je ispod dva, što je izuzetno skromno, iako su postojale i neke objektivne okolnosti. Za sledeću godinu su se i Vlada i MMF složili da će biti 3,5 osto, ima ozbiljnih procena da je i više moguće, osnovna je fiskalna konsolidacija koja je omogućila povećanje penzija i plata, to će da pospeši tražnju", kaže Kekić.

Sledeće godine izazovi su najveći u pogledu ekonomije, postoji razloga za optimizam. On očekuje povoljne eksterne okolnosti i veruje da će stanje u poljoprivredi verovatno biti bolje jer "nakon dve teške godine, obično ne bude tri zaredom".

"Ima osnova za optimizam, iako je dinar osnažio što će otežati izvoz, a ima i političkih rizika u svetu koji bi mogli da se negativno odraze na privrede zapadne Evrope koji su glavni potražioci privrede Srbije, i to bi moglo da ima uticaja na Srbiji", zaključio je gost Novog dana.

"Performanse Srpske privrede u poslednjih 10 godina nisu dobre, ni u poređenu sa okruženjem, gde je rast oko četiri odsto, a u Rumuniji čak sedam, dok Srbija tavori na dva odsto, ali ipak postoje osnove za optimizam", smatra Kekić.

On je ocenio i da je sasvim u redu da Srbija pretenduje na dobre ekonomske odnose sa mnogim akterima u svetu, i dodao da u odnosu na Rusiju postoji preosetljivost u celom svetu, za koju bi on "rekao da je neosnovana".

Govoreći o promenama u budžetu, Kekić je rekao da Vlada uvek može da se kritkuje, ali da ipak ima određene zasluge za neke reforme. "Poreska politika je jedan aspekt toga", kaže.

Srbija stremi učlanjenju u EU, tu je i harmonizacija propisa, značajno je otvaranje dva nova poglavlja, jedno govori o usklađivanju propisa o inostranim privrednim odnosima, to može da ima odraza i na odnose sa Rusijom, i moglo bi biti veoma znacajno, ocenjuje analitičar Ekonomista.

(Beta)