Милан Ћулибрк у „Утиску недеље“: Опозиција је урадила најгору ствар коју је могла да уради – поделила се. Мислим да још није касно да седну, договоре се и покушају да нађу неки заједнички став

Ко су министри у Влади Србије је већ извесно време неважна ствар јер већину одлука доноси један човек, сагласили су се гости вечерашњег "Утиска недеље", али су оценили да су одређена именовања ипак показатељ одређених односа моћи у владајућој коалицији. Коментаришући предстојеће изборе, гости су се сложили да је проблем што се опозиција поделила, али су имали различите процене какве има шансе. Док Душан Миленковић сматра да још постоје могућност да се у појединим срединама нешто промени, Жељко Бодрожић верује да је пропуштена шанса за јединство у Београду, а Милан Ћулибрк позива опозицију да још једном седне за сто.

„Реално није важно ко је премијер, он је тај програм добио унапред. Чули смо га у јануару када је представљан чувени економски програм назван ’Скок у будућност’. Министри више изгледају као државни секретари који треба да испуне налог који им је дао један човек“ оценио је Милан Ћулибрк, уредник економије у недељнику „Радар“.

Он је подсетио да је председник државе Александар Вучић отишао у Париз и тамо договорио набавку војних авиона, а да се при томе уопште није питао војни врх, као и да свакодневно током својих обраћања обећава привредни раст, високе плате и пензије, а да то уопште није његов посао.

„Да ли ико зна ко је Адријана Месаровић, Слободан Цветковић, Раде Баста или пак Анђелка Атанасковић? То су четири последња министра привреде за које већина грађана не зна шта су радили“ упитао је Ћулибрк.

Признао је да је за нову министарку привреде први чуо приликом представљања владе.

„Вероватано имамо много развијену привреду, чим за министре нису чули они који се баве 30 година економијом“ закључио је Ћулибрк.

„Да ли ће Дарко Глишић добити у надлежност ЕКСПО“

Политички консултант Душан Миленковић сагласио се делом са Ћулибрком да у смислу доношења одлуке у већини случајева у Србији није важно ко су министри.

Међутим, указао је да састав владе показује односе моћи у самој владајућој коалицији и како се ко од појединаца у том контексту котира. Навео је пример Синише Малог као дугогодишњег министра финансија, за кога верује да се пита доста када је у питању трошењу државног буџета.

„Интересатна су и одређена усмерења која смо добили кроз експозе премијера. Стављен је велики акценат на наменску индустрију и тиме је показано опредељење државе да се много улаже у наменску производњу и да се то продаје због два велика сукуба у свету. За министра одбране је дошао Братислав Гашић, значи он ће да управља тим успоном наменске индустрије“ објаснио је Миленковић.

За њега је важан показатељ и то што је Горан Весић остао на месту министра грађевине, јер се у том ресору троши много државног новца.

„Интересатно је зашто је Дарко Глишић, као главни страначки оперативац напредњака, ушао у владу. Преузео је Министарство за јавна улагања, које није било толико политички значајно у последње време. Мислим да ћемо ускоро добити одговор уколико се промени надлежност тог министарства, односно ако добије ЕXПО, које је сада под Весићем“, нагласио је.

Први тест за новог министра информисања

За Жељка Бодрожића, председника Независног удружења новинара Србије, чињеница да је за министра информисања постављен Дејан Ристић који није из новинарске струке, показатељ да власт и даље не сматра да у „тој области ишта треба да се поправи“. Подсетио је да претходни министар информисања није имао чак ни државног секретара задуженог за медије.

„Први тест за Ристића биће да крене у процедуру избора новог РЕМ-а. Може да покаже да је другачији, да тај процес избора буде јаван, да се поштује шта каже струка и, на крају, да се примени закон, што његов претходник није урадио“, истакао је Бодржић.

И Ћулибрк се сложио да ће нови министар информисања врло брзо показати да ли шта намерава да уради у овој области.

„Заборавили смо чему медији служе. Телевизије са националном фрекевецније су се буквално претвориле у пропагандну машинерију усмерену да СНС сачува власт, они само преносе изјаве званичника као да су Свето писмо“, упозорио је Ћулибрк.

„Ни речи о кризи изборног легитимитета“

Коментаришући експозе премијера, Миленковић је оценио да је био препун сувишних података о нечему што се већ десило и да је све то могло да се сведе на много мањи обим.

„Ми се налазимо у највећој кризи изборног легитимитета од Вучићевог доласка на власт, било да је реч о доказима изборне крађе или препорукама ОДИХР-а, а мандатар се ниједном реченицом није осврнуо на тај процес“ навео је он.

Говорећи о изборима, Миленковић је скренуо пажњу да малтене опозиција у већини ипак излази на изборе јер како је навео, „сви излазе на изборе, осим што ССП, СРЦЕ и ДСС не излазе у Београду и ССП не излази у Нишу“.

Оценио је да постоји шанса да опозиционе странке, уколико буду добро организоване, ураде нешто у појединим срединама. Према његовим речима, најгоре што може да се деси на изборима у Београду јесте да се понови оно што је било у децембру, што према његовим речима, није разлог да се не изађе на изборе.

Савети политичког консултанта опозицији

Он је чак и једној и другој опозиционој групацији саветовао шта да раде.

„Ко излази на изборе, треба да комуницира са грађанима који су њихови бирачи или са онима који су апатични и ломе се да ли да изађу на изборе. Такође, треба да обезбеде јаку контролу избора да могу да прате све изборне малверзације. Ко не излази, што мислим да је лош политички потез, треба да престане да шаље негативне поруке и да шире апатију, да је све пропало, јер ретко шта може да се деси после избора што би могао да буде позитиван исход по њих“ нагласио је Миленковић.

„Бираћу мање зло“

Милан Ћулибрк је оценио да је опозиција урадила најгору ствар коју је могла да уради тиме што се поделила.

„Не могу да верујем да је то неко урадио из чистог незнања. Имам утисак да је неко одиграо непоштено, али не могу ни у кога да упрем прст. Ја ћу бирати мање зло, још нисам донео одлуку и гледаћу до 2. јуна шта се дешава. Мислим да још није касно да се опозиција у Београду договори, да седне и да покуша да нађе неки заједнички став. Није ми баш јасно како неко може да води кампању да му бирачи изађу у Нишу и Новом Саду, а не у Београду“ истакао је уредник у недељнику „Радар“.

Бодрожић је упозорио да је на локалним изборима ипак најважнија победа у Београду, која је сада по његовим речима недостижна, и истакао да је зато било важно да се обезбеди јединство у главном граду, јер се друге средине поведу за Београдом.

„У уторак почиње да ради та Радна група за бирачки списак и они за 11 дана треба да реше оно што неће да раде годинама и мени заиста није јасно шта они могу да ураде“ истакао је Бодрожић.

(Нова.рс)