Milan St. Protić: Neophodno je ponoviti 15. mart 2025 - jedan veliki skup u Beogradu gde se ljudi ne bi razilazili dok predsednik Srbije ne podnese ostavku

Retko ko je očekivao da će se studenti na tako dramatičan i masovan način pobuniti i da će to trajati čitavu godinu dana i bez obzira na nedostatke, to je zaista, ne malo, nego veliko čudo, kaže istoričar Milan St. Protić. On ističe da su skupovi juče u Valjevu i danas u Kragujevcu dobrodošli i ohrabrujući, ali da se boji da to nije dovoljno, te da je neophodno ponoviti 15. mart prošle godine.

Milan St. Protić je u gostovanju u programu N1 televizije, govoreći o današnjem studentskom protestu povodom obeležavanja Dana državnosti, rekao da se za ograničenje vlasti i vlastodršca borimo već skoro dva veka.

„Od ustava Dimitrija Davidovića 1835, pa redom. Izgledalo je u jednom istorijskom trenutku krajem 19. veka da smo dostigli optimum demokratije, ali nas je sudbina odvela na stramputicu i dva veka kasnije nalazimo se na polaznoj tački. I današnji ustav Srbije, ako bi se uporedio s onim Davidovićem od pre 200 godina, videlo bi se koliko je, ako ništa drugo, nepismeniji nego što je ondašnji bio“, navodi Protić.

Dodaje i da se, kad jedan narod toliko dugo tapka u mestu ili čini korake unazad, teško može očekivati svetlija budućnost.

„Ovo juče u Valjevu i danas u Kragujevcu je dobrodošlo i ohrabrujuće, ali bojim se da nije dovoljno“, kaže istoričar.

Osvrćući se na tekst koji je 2023. napisao za NIN povodom Dana državnosti, a u kojem je pisao da se plaši da je kasno i da nema popravka i da jedino što može da nas spasi kao državu jeste čudo koje bi moglo da se desi, on je rekao da sve što su pokrenuli studenti od pada nadstrešnice 1. novembra 2024. liči na čudo.

„Retko ko je očekivao da će se studenti na tako dramatičan i masovan način pobuniti i da će to trajati čitavu godinu dana. I bez obzira na nedostatke, na iskustvo, neorganizovanost u političkom smislu, to je zaista, ne malo, nego veliko čudo. Što pokazuje da je u ovom narodu ta težnja, ta čežnja za slobodom i demokratijom neuništiva. I da bez obzira što su to generacije kojima su mozgovi ispirani od kad su se rodili, taj njihov osjećaj da žele da žive u slobodnoj zemlji je zaista čudesan“, kaže Protić.

Sa druge strane, ističe da mu potezi vlasti ubijaju optimizam.

„Ova policija pod maskama, to uterivanje straha, ta diktatura koja se zavodi u svim državnim i javnim institucijama, uključujući i državnu televiziju pre neki dan. Ta razularenost i bezdušnost vlasti, to je i razočaravajuće i frustrirajuće za sve nas, pa i za studente“, kaže sagovornik N1.

Mišljenja je da je nezadovoljstvo ogromno, ali da treba da bude pretočeno u jasan politički program kako će Srbija izgledati sutra.

„Lustracija, zakon o poreklu imovine, to su lepe ideje, ali teško ostvarive u realnosti. Iz mnogo razloga. To pokazuje, s jedne strane, dobru volju i iskrenost studentskog pokreta, sa druge strane tu neodoljivu naivnost u političkom smislu koji taj pokret nosi“, kaže istoričar.

Stoga je, kako kaže, neophodno ponoviti, ako se ikako može, 15. mart prošle godine.

„Da li je 15. mart 2026. suviše rano da se pokuša još jednom sa tako ogromnim brojem ljudi na ulicama Beograda, koji bi onda izvršili pritisak sa zahtevom da predsednik Srbije podnese ostavku zbog odgovornosti i za nadstrešnicu, i za pogibiju ljudi, i za ovu katastrofalnu situaciju, pogibeljnu situaciju u kojoj se Srbija nalazi, gde ljudi u bolnicama umiru. To je na onima koji su pozvani da o tome odlučuju. Možda bi 28. jun bio pravi datum, ali siguran sam da je to neophodan uslov za eventualno raspisivanje izbora i eventualnu pobedu na tim izborima. Jedan veliki skup u Beogradu gde se ljudi ne bi razilazili dok predsednik Srbije ne podnese ostavku, gde bi sve bilo blokirano“, kaže Milan St. Protić.

(N1)