Милан Ст. Протић: Неопходно је поновити 15. март 2025 - један велики скуп у Београду где се људи не би разилазили док председник Србије не поднесе оставку

Ретко ко је очекивао да ће се студенти на тако драматичан и масован начин побунити и да ће то трајати читаву годину дана и без обзира на недостатке, то је заиста, не мало, него велико чудо, каже историчар Милан Ст. Протић. Он истиче да су скупови јуче у Ваљеву и данас у Крагујевцу добродошли и охрабрујући, али да се боји да то није довољно, те да је неопходно поновити 15. март прошле године.

Милан Ст. Протић је у гостовању у програму Н1 телевизије, говорећи о данашњем студентском протесту поводом обележавања Дана државности, рекао да се за ограничење власти и властодршца боримо већ скоро два века.

„Од устава Димитрија Давидовића 1835, па редом. Изгледало је у једном историјском тренутку крајем 19. века да смо достигли оптимум демократије, али нас је судбина одвела на стрампутицу и два века касније налазимо се на полазној тачки. И данашњи устав Србије, ако би се упоредио с оним Давидовићем од пре 200 година, видело би се колико је, ако ништа друго, неписменији него што је ондашњи био“, наводи Протић.

Додаје и да се, кад један народ толико дуго тапка у месту или чини кораке уназад, тешко може очекивати светлија будућност.

„Ово јуче у Ваљеву и данас у Крагујевцу је добродошло и охрабрујуће, али бојим се да није довољно“, каже историчар.

Осврћући се на текст који је 2023. написао за НИН поводом Дана државности, а у којем је писао да се плаши да је касно и да нема поправка и да једино што може да нас спаси као државу јесте чудо које би могло да се деси, он је рекао да све што су покренули студенти од пада надстрешнице 1. новембра 2024. личи на чудо.

„Ретко ко је очекивао да ће се студенти на тако драматичан и масован начин побунити и да ће то трајати читаву годину дана. И без обзира на недостатке, на искуство, неорганизованост у политичком смислу, то је заиста, не мало, него велико чудо. Што показује да је у овом народу та тежња, та чежња за слободом и демократијом неуништива. И да без обзира што су то генерације којима су мозгови испирани од кад су се родили, тај њихов осјећај да желе да живе у слободној земљи је заиста чудесан“, каже Протић.

Са друге стране, истиче да му потези власти убијају оптимизам.

„Ова полиција под маскама, то утеривање страха, та диктатура која се заводи у свим државним и јавним институцијама, укључујући и државну телевизију пре неки дан. Та разулареност и бездушност власти, то је и разочаравајуће и фрустрирајуће за све нас, па и за студенте“, каже саговорник Н1.

Мишљења је да је незадовољство огромно, али да треба да буде преточено у јасан политички програм како ће Србија изгледати сутра.

„Лустрација, закон о пореклу имовине, то су лепе идеје, али тешко оствариве у реалности. Из много разлога. То показује, с једне стране, добру вољу и искреност студентског покрета, са друге стране ту неодољиву наивност у политичком смислу који тај покрет носи“, каже историчар.

Стога је, како каже, неопходно поновити, ако се икако може, 15. март прошле године.

„Да ли је 15. март 2026. сувише рано да се покуша још једном са тако огромним бројем људи на улицама Београда, који би онда извршили притисак са захтевом да председник Србије поднесе оставку због одговорности и за надстрешницу, и за погибију људи, и за ову катастрофалну ситуацију, погибељну ситуацију у којој се Србија налази, где људи у болницама умиру. То је на онима који су позвани да о томе одлучују. Можда би 28. јун био прави датум, али сигуран сам да је то неопходан услов за евентуално расписивање избора и евентуалну победу на тим изборима. Један велики скуп у Београду где се људи не би разилазили док председник Србије не поднесе оставку, где би све било блокирано“, каже Милан Ст. Протић.

(Н1)