Милан Ћулибрк о санкцијама НИС-у: Плашим се шта ће бити кад се резерве потроше, немамо капацитете за толики увоз

 Говорећи о санкцијама НИС-у, уредник Радара Милан Ћулибрк наводи да за почетак, на кратак рок, неће бити ништа драматично. „Ја се плашим шта ће се десити за неколико месеци када се резерве потроше, и сирове нафте и деривата. Јер ми немамо капацитете за толики увоз бензина, нафте и дизела. Ми смо до сада кроз Јадрански нафтовод добијали нафту, прерађивала се у Панчеву одакле се превозила камионима до бензинских пумпи, а сада ће све то морати да се увози из Мађарске, Бугарске, Румуније, Аустрије, ко зна одакле. Ми немамо капацитета сада да то увеземо“, рекао је Ћулибрк.

„Још што је додатни проблем за мене у овом тренутку – слушали смо од министра финансија Синише Малог да се ових дана убрзано спрема буџет за наредну годину. Мене занима шта је, кад се министар јутрос пробудио и кад је видео да санкције НИС-а су ступиле на снагу, да ли је он схватио да је све што је до сада не радио пуј пике не важи. Сада се битно мењају претпоставке“, казао је.

Ћулибрк је истакао и да „око 224 милијарде динара или око две милијарде евра годишње је НИС уплаћивао у буџет, преко ПДВ-а, акциза“.

„Јутрос смо чули да ће вероватно бити забрањено плаћање свим картицама, сем картицама Банке Поштанске штедионице. Поставља се питање шта ће се десити са том банком ако она дође на удар као неко ко сарађује са компанијом која је под санкцијама – ако она дође на удар, онда имамо још већи проблем. Али чини се као да власт баш брига за то и да – то нека шљака колико шљака, ако треба још пар недеља, а онда ћемо да се чешемо по глави и да имамо већи проблем“, рекао је.

Ћулибрк је истакао да је за велики број топлана неопходан мазут, који је један од производа који излази из Панчева. „Хоћемо ли и то морати да увозимо? Превише ствари се компликује. Са судбином НИС-а је повезана и судбина будућег гасног аранжмана, зато су руке везане“, додао је.

Додао је да је јасно да Руси не намеравају да продају свој удео у НИС-у.

„Они остварају на тај начин овде неки геополитички утицај и стратешки интерес. А приходи НИС-а за њих су статистичка грешка, а за Србију не. НИС учествује са око 4 одсто бруто домаћег производа, толико је требало да буде пројектовани раст ове године, а биће два и по у најбољем случају. Следеће године ћемо имати још спорији привредни раст баш због тога“, рекао је.

Навео је да га је јутрос највише зачудила информација да се гориво на пумпама НИС-а највише купује готовином.

„Ја не могу у то стварно да поверујем, можда јесте тако. Ако је нешто добро у целој ситуацији, људи ће моћи да готовином и даље да купују и картицама Поштанске штедионице. Компаније које послују у Србији које су дистибутери, верујем да су се организовали и да ће повећати своје набавке из иностранства“, рекао је.

Истакао је и да у првих шест месеци, пре него што су санкције ступиле на снагу, смањена је продаја горива НИС-а.

„Ми нећемо платити одмах, али хоћемо накнадно. НИС је пре две-три године остваривао добит годишњу од 400 милиона евра, имао је једне године и више, толико је платио Гаспром за НИС, а у првом полугодишту ове године је укњижио нето губитак од 30 милиона. То значи да држава ове године од ниса добија дивиденду, што би рекао председник, кромпир“, рекао је Ћулибрк.

Додао је да "кад нема прилива у буџет, а држава планира да повећано троши због ЕXПО – мораће држава додатно да се задужује и да дуг расте".

(Н1)