Хроника | |||
Михаило Меденица: Куд се деде реч?! |
![]() |
![]() |
![]() |
четвртак, 05. јун 2025. | |
Куд се деде?! Све је била реч и реч је била све! Србин је био реч, најтврђа! Глава се давала за реч. По речи смо се познавали. Вредели смо колико је вредела реч. Ниси имао у њивама и ливадама, но у речи! Богат си био колико ти је била ваљана реч. Реч је била Србину претходница. Планине си могао да повијеш ко откосе том речју. Да уставиш реке. Да разданиш пре сванућа. Могао си о реч Србинову да упрегнеш волове и ореш камењаре. Векови су се гнездили у њој. Векови су ко птићи стасавали у речи Србиновој, бре! Кад Србин да реч- дао је све, и не жали! Међу хиљадама незнаних гробова могао си по речи познати Србинов- ко поносита удовица је ћутке стајала над њим. Без јаука и лелека- за човеком од речи се не тугује но га славиш, јер за ким остала је реч- остало је све! Дао је главу да не погази реч! По речи ће га, а не по глави, Господ и познати и призвати. Еее, шта је била реч у Србина, могао си сено сађенуту о њу; надгласати гром; натпевати ветрове; надиграти звездано коло… Србин је на реч подигао Дечане, а данас једва гузицу, ако баш мора. Реч се даје у најам, под кирију, у надницу, у робље… Даш реч- ко да си пар подраних гаћа дао… А, били смо реч, и реч била је Србин. Куд се данас деде?! Колико вредимо ако су нам гузице највеће задужбине? (Два у један) |