Mediji: Albanija otvorila Klaster tri čime pretiče Srbiju u procesu pristupanja EU. Od oktobra prošle godine napreduje „brzinom svetlosti“ u procesu približavanja članstvu u EU

Albanija je otvorila još jedan klaster, odnosno grupu povezanih poglavlja koja se tiču ekonomske i monetarne politike, oporezivanja, carinske unije… To je četvrti klaster koji Tirana otvara od oktobra, ukupno 27 pregovaračkih poglavlja. Za članstvo u Evropskoj uniji Albanija se prijavila iste godine kada i Srbija, 2009-te, s tim što je Beograd status kandidata dobio 2012-te, a Tirana dve godine kasnije. Međutim, sve do pre osam meseci, Albanija nije bila otvorila nijedno poglavlje, piše Insajder. 

Za Albaniju je rečeno da napreduje od oktobra prošle godine “brzinom svetlosti” u procesu približavanja članstvu u Evropskoj uniji. Iako je još 2009. godine podnela zahtev za kandidaturu (kad i Srbija), Albanija je u prvoj deceniji zaostajala za ostalim zemljama potencijalnim članicama EU.

“Albanija je kasnije od Srbije dobila status kandidata, a tek negde 2020. je odlučeno da započnu pregovori. Međutim, ono što je kočilo Albaniju sve donedavno je to što su zemlje članice Evropske unije stavile u isti paket sa Severnom Makedonijom i zbog problema koje je Makedonija imala bilateralno, najpre sa Grčkom, a u ovom slučaju zapravo pre svega sa Bugarskom, nije moglo da dođe do tog otvaranja pregovora. Prošle godine tek zemlje članice su odlučile da ‘nije fer’, prema Tirani, da čeka na rešenje spora između Sofije i Skoplja i taj par je razdvojen. Što je omogućilo da se započnu pregovori otvaranjem poglavlja i klastera tamo u oktobru prošle godine. Prvi klaster koji se tiče ovih fundamentalnih temeljnih pitanja vezanih za vladavinu prava pre svega je otvoren tada i od tada vidimo već četiri klastera”, kaže Dušan Gajić.

Sada je formalno Albanija pretekla Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, jučerašnjim otvaranjem klastera 3, na šta zvanični Beograd čeka tri i po godine. U projekcijama za naredne godine i prijem novih članica Evropske unije, nema Srbije. Uglavnom se kao zemlje koje će prve ući u Uniju pominju Crna Gora i Albanija, koje očigledno bolje rade na ispunjavanju uslova od Srbije.

“Možda bolje koriste, bolje razumeju politički i geopolitički trenutak u kojem se nalazi Evropska unija i da su bile spremnije da iskoriste vrata, koja su se svakako otvorila mnogo više u periodu od kad traje rat u Ukrajini za prijem novih članica, nego što je to bio slučaj pre toga. Vidimo da je Crna Gora, koja je i pre ovog perioda bila ispred drugih, sada u fazi u kojoj se poglavlja zatvaraju. Očekujemo da vidimo hoće li u junu biti zatvoreno neko poglavlje. Ambicija je da Crna Gora do kraja godine, pored već zatvorenih šest, zatvori još nekoliko poglavlja i da ceo taj proces završi do kraja sledeće godine. A druge stvari koje razlikuju ove dve zemlje od Srbije su pitanje jačeg unutrašnjeg konsenzusa o tome da je članstvo poželjan i prioritetni cilj, pa i bolji učinak u nekim ključnim reformama, kad je reč pre svega o vladavini prava, ubedljiviji nego što je to slučaj u Srbiji i najzad jasna geopolitička orijentacija. To je takođe problem, bar je takva percepcija i u Briselu i u zemljama članicama, da u tom smislu Srbija nije dovoljno kredibilna i da se u sadašnjem geopolitičkom trenutku ne postavlja jasno kao neko ko želi da bude član Evropske unije”, navodi Gajić.

Srbija tri godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, predfinansiranje u okviru Plana rasta još nije uplaćeno (7 odsto, oko 111 miliona evra)… Gajić kaže da poruka ka Beogradu ima mnogo, a iz njih je jasno da Brisel u svojim projekcijama budućih članica EU ne vidi ubrzo i Srbiju. Međutim i uprkos jednom od problema, a to je odlazak predsednika Srbije na paradu u Moskvu, dvoje visokih zvaničnika Unije od tada su bili u Srbiji.

“Odlazak na paradu u Moskvu svakako može da bude zaboravljen, međutim, bojim se da to neće ići tako lako i brzo. Setimo se prošle godine, jer postoji isti taj problem u nastojanjima da se otvori Klaster 3 za vreme mađarskog predsedavanja i mađarsko predsedavanje je tokom svih šest meseci radilo na tome da se to desi u decembru prošle godine. Stvaran je diplomatski pritisak i radilo se na tome, da uprkos činjenici da Srbija za razliku od svih drugih nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, da je ipak pokazala solidarnost sa evropskim ciljevima i evropskom pozicijom u odnosu na rat u Ukrajini. Međutim, sve to ipak nije bilo dovoljno. Nakon ovog perioda, mislim da će biti potrebno još mnogo više napora i uveravanja nordijskih, baltičkih zemalja, ali i nekih drugih, jer je za njih u ovom trenutku nepremostiva prepreka, odnos Srbije prema Rusiji i da to neće biti tako lako prevazići, a to nije jedini problem. Radi se za mnoge druge zemlje i o vladavini prava, pa i o trenutnoj političkoj krizi u Srbiji koja je lakmus papira za različite stvari koje su bitne i u procesu evropskih integracija”, zaključuje Dušan Gajić.

Put ka EU

Srbiji je, podsetimo, trebalo sedam godina da otvori 22 pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom, a poslednji put nova poglavlja su otvorena u decembru 2021. godine. Od tada je Vlada Srbije bezuspešno u nekoliko navrata pokušala da otvori Klaster 3, poslednji put u decembru prošle godine, piše European Njestern Balkans.

U regionu najdalje je u procesu pristupanja za sada stigla Crna Gora koja je otvorila sva pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom i prošle godine i privremeno zatvorila tri.

Da bi država ispunila uslove za pristupanje EU, mora da otvori a potom zatvori 33 pregovaračka poglavlja. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos u nekoliko navrata je izjavila da vidi Crnu Goru i Albaniju kao zemlje koje bi mogle da ispune ovaj uslov u narednih nekoliko godina. Tako se sada ove dve zemlje ističu kao predvodnice u procesu, dok je to ranije uz Crnu Goru neformalno bila Srbija.

Odluke o otvaranju i zatvaranju poglavlja donose sve države članice jednoglasno. Prema ocenama brojnih stručnjaka, Srbiju je u poslednje tri godine sprečilo da napreduje neispunjavanje unutrašnjih reformi, kao i neusklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije nakon izbijanja rata u Ukrajini.

U poslednja dva meseca, poruke evropskih zvaničnika tokom sastanaka sa predstavnicima Srbije bile su da je potrebno ispuniti obećane reforme od kojih zavisi otvaranje Klastera 3, među kojima su izbor novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, usvajanje medijskih i izbornih zakona.

(KoSSev)