Медији: Албанија отворила Кластер три чиме претиче Србију у процесу приступања ЕУ. Од октобра прошле године напредује „брзином светлости“ у процесу приближавања чланству у ЕУ

Албанија је отворила још један кластер, односно групу повезаних поглавља која се тичу економске и монетарне политике, опорезивања, царинске уније… То је четврти кластер који Тирана отвара од октобра, укупно 27 преговарачких поглавља. За чланство у Европској унији Албанија се пријавила исте године када и Србија, 2009-те, с тим што је Београд статус кандидата добио 2012-те, а Тирана две године касније. Међутим, све до пре осам месеци, Албанија није била отворила ниједно поглавље, пише Инсајдер. 

За Албанију је речено да напредује од октобра прошле године “брзином светлости” у процесу приближавања чланству у Европској унији. Иако је још 2009. године поднела захтев за кандидатуру (кад и Србија), Албанија је у првој деценији заостајала за осталим земљама потенцијалним чланицама ЕУ.

“Албанија је касније од Србије добила статус кандидата, а тек негде 2020. је одлучено да започну преговори. Међутим, оно што је кочило Албанију све донедавно је то што су земље чланице Европске уније ставиле у исти пакет са Северном Македонијом и због проблема које је Македонија имала билатерално, најпре са Грчком, а у овом случају заправо пре свега са Бугарском, није могло да дође до тог отварања преговора. Прошле године тек земље чланице су одлучиле да ‘није фер’, према Тирани, да чека на решење спора између Софије и Скопља и тај пар је раздвојен. Што је омогућило да се започну преговори отварањем поглавља и кластера тамо у октобру прошле године. Први кластер који се тиче ових фундаменталних темељних питања везаних за владавину права пре свега је отворен тада и од тада видимо већ четири кластера”, каже Душан Гајић.

Сада је формално Албанија претекла Србију на путу ка Европској унији, јучерашњим отварањем кластера 3, на шта званични Београд чека три и по године. У пројекцијама за наредне године и пријем нових чланица Европске уније, нема Србије. Углавном се као земље које ће прве ући у Унију помињу Црна Гора и Албанија, које очигледно боље раде на испуњавању услова од Србије.

“Можда боље користе, боље разумеју политички и геополитички тренутак у којем се налази Европска унија и да су биле спремније да искористе врата, која су се свакако отворила много више у периоду од кад траје рат у Украјини за пријем нових чланица, него што је то био случај пре тога. Видимо да је Црна Гора, која је и пре овог периода била испред других, сада у фази у којој се поглавља затварају. Очекујемо да видимо хоће ли у јуну бити затворено неко поглавље. Амбиција је да Црна Гора до краја године, поред већ затворених шест, затвори још неколико поглавља и да цео тај процес заврши до краја следеће године. А друге ствари које разликују ове две земље од Србије су питање јачег унутрашњег консензуса о томе да је чланство пожељан и приоритетни циљ, па и бољи учинак у неким кључним реформама, кад је реч пре свега о владавини права, убедљивији него што је то случај у Србији и најзад јасна геополитичка оријентација. То је такође проблем, бар је таква перцепција и у Бриселу и у земљама чланицама, да у том смислу Србија није довољно кредибилна и да се у садашњем геополитичком тренутку не поставља јасно као неко ко жели да буде члан Европске уније”, наводи Гајић.

Србија три године није отворила ниједно преговарачко поглавље, предфинансирање у оквиру Плана раста још није уплаћено (7 одсто, око 111 милиона евра)… Гајић каже да порука ка Београду има много, а из њих је јасно да Брисел у својим пројекцијама будућих чланица ЕУ не види убрзо и Србију. Међутим и упркос једном од проблема, а то је одлазак председника Србије на параду у Москву, двоје високих званичника Уније од тада су били у Србији.

“Одлазак на параду у Москву свакако може да буде заборављен, међутим, бојим се да то неће ићи тако лако и брзо. Сетимо се прошле године, јер постоји исти тај проблем у настојањима да се отвори Кластер 3 за време мађарског председавања и мађарско председавање је током свих шест месеци радило на томе да се то деси у децембру прошле године. Стваран је дипломатски притисак и радило се на томе, да упркос чињеници да Србија за разлику од свих других није увела санкције Руској Федерацији, да је ипак показала солидарност са европским циљевима и европском позицијом у односу на рат у Украјини. Међутим, све то ипак није било довољно. Након овог периода, мислим да ће бити потребно још много више напора и уверавања нордијских, балтичких земаља, али и неких других, јер је за њих у овом тренутку непремостива препрека, однос Србије према Русији и да то неће бити тако лако превазићи, а то није једини проблем. Ради се за многе друге земље и о владавини права, па и о тренутној политичкој кризи у Србији која је лакмус папира за различите ствари које су битне и у процесу европских интеграција”, закључује Душан Гајић.

Пут ка ЕУ

Србији је, подсетимо, требало седам година да отвори 22 преговарачка поглавља са Европском унијом, а последњи пут нова поглавља су отворена у децембру 2021. године. Од тада је Влада Србије безуспешно у неколико наврата покушала да отвори Кластер 3, последњи пут у децембру прошле године, пише Еуропеан Њестерн Балканс.

У региону најдаље је у процесу приступања за сада стигла Црна Гора која је отворила сва преговарачка поглавља са Европском унијом и прошле године и привремено затворила три.

Да би држава испунила услове за приступање ЕУ, мора да отвори а потом затвори 33 преговарачка поглавља. Европска комесарка за проширење Марта Кос у неколико наврата је изјавила да види Црну Гору и Албанију као земље које би могле да испуне овај услов у наредних неколико година. Тако се сада ове две земље истичу као предводнице у процесу, док је то раније уз Црну Гору неформално била Србија.

Одлуке о отварању и затварању поглавља доносе све државе чланице једногласно. Према оценама бројних стручњака, Србију је у последње три године спречило да напредује неиспуњавање унутрашњих реформи, као и неусклађивање са спољном политиком Европске уније након избијања рата у Украјини.

У последња два месеца, поруке европских званичника током састанака са представницима Србије биле су да је потребно испунити обећане реформе од којих зависи отварање Кластера 3, међу којима су избор новог Савета Регулаторног тела за електронске медије, усвајање медијских и изборних закона.

(КоССев)