Марта Кос: Оно што захтевају демонстранти и студенти је исто оно што тражи Европска комисија од Србије

"Чини ми се да је важно да кажем и да је оно што од Србије захтевају демонстранти и студенти, исто оно што од Србије захтева Европска комисија", изјавила је у интервјуу за Н1 Словенија Марта Кос, европска комесарка за проширење, која је и додала да је задивљена енергијом демонстраната да промене околности којима нису задовољни. Како је оценила, Србија стагнира и мора да направи много корака да би уопште могла да настави с преговорима. ЕК од Србије захтева хитне реформе, пре свега промене у изборном законодавству, промене медијских закона и постављање регулатора електронских медија, за шта је, како каже, председник Србије Александар Вучић на састанку дао гаранције. Рок за хитне кораке је три до четири недеље, истакла је. "Председнику Вучићу сам изразила протест због спровођења насиља и застрашивања невладиних организација", додала је.

Како се догодило то да је европска комесарка за проширење Словенка Марта Кос, четири дана после преломног протеста у Београду, састанак са српским председником Вучићем описала као конструктиван? То је изазвало огорчене реакције, како у Србији, тако и у Словенији. Који су то истински интереси Европске Уније и Комисије у Србији? Због чега нико у Бриселу јавно и јасно не осуди српски режим, који већ годинама крши демократска начела, принципе владавине права и гуши медијске слободе? Сада постоји и врло велика вероватноћа да је на свом народу власт употребила и звучно оружје. Шта је ту европски? Или су велике речи о европској будућности Србије само представа за јавност? Вучић подршку Брисела ужива и даље, јер Европи, упркос протестима, може да достави своје залихе литијума и оружја.

На питање да ли због објаве на X-у осећа одговорност, и да ли иза ње стоји с обзиром на то да каже да је није она написала већ неко из њеног тима, Марта Кос одговара да осећа одговорност према држави Србији која је кандидат за чланство.

„Моја одговорност је да је поново доведемо на европски пут на ком у последњих неколико месеци стагнира. И увек ћу се залагати за то да разговарамо са политичарима, са оним људима који нешто могу да ураде. Реците ми са ким у овом тренутку у Србији можемо да разговарамо, да бисмо досегли реформе, а све то што такође захтевају демонстранти, студенти и опозиција. То је била тема мог разговора са председником Вучићем. Србија у овом тренутку нема Владу, рекла сам да стагнира, мора да направи много корака да бисмо уопште могли да наставимо са преговорима. Под те кораке спадају веома важни медијски закони, важни закони из области изборног законодавства и још много тога. Наравно тема су и, по мом мишљењу, лоше мере српске Владе према представницима невладиних организација, односно према невладиним организацијама у начелу“, навела је.

Упитана о твиту који је изазвао лавину реакција, каже да у њеном кабинету има 16 људи, да је у питању тимски рад и да разуме да се људи не слажу са том објавом. „Али такође молим за разумевање, да не судите о мом раду на основу 280 словних знакова (карактера). Задатак на ком радим, и на ком сам радила током разговора са председником Вучићем, је да омогућим да Србија спроведе реформе, а које су неопходне за наставак преговора који већ неко време стагнирају“, наглашава саговорница Н1.

Н1 Словенија: Те ствари је у својој објави, после свог састанка са председником Вучићем, такође помињала председница Европске комисије Фон дер Лајен, то је било у уторак. После састанка је написала да је састанак био важан, за разлику од вас, ви сте написали да је састанак био конструктиван. Урсула фон дер Лајен је додала и да Србија мора да оствари реформе на подручју медија, изборног законодавства и на подручју борбе против корупције. Управо то су неуралгичне теме за Вучића и управо због тога је објава Урсуле фон дер Лајен била боље прихваћена у Србији од Ваше. Истина је да сте Ви у говору у Европском парламенту истакли све те ствари, такође сте изразили и забринутост због догађаја у Србији, али то је било 11. фебруара, дакле више од месец дана пре преломног протеста у Београду, после ког се много ствари променило. У овом тренутку круже две интерпретације. Према једној, Ви бисте о дешавањима у Србији говорили одлучније, али Вам то не дозвољава Урсула фон дер Лајен. Друга интерпретација је да сте такође и Ви постали бриселска бирократкиња од када сте дошли у Брисел, јер сте пре тога јавно изражавали подршку медијским слободама, владавини права, активном цивилном друштву. Која од те две интерпретације је тачна?

Кос: Мислим да сам као комесарка за проширење веома добро припремила терен да разговор наше председнице, председника Вучића и председника Савета буде успешан. То су наша заједничка настојања, то је тимски рад Европске комисије, улоге су подељене. Увек сам и увек ћу се залагати за све то што сте набројали. Како сам и раније рекла, од Србије захтевамо реформе, о којима је јуче говорила председница, сада имамо гаранције од српског председника да ће те реформе спровести. И наравно, сада је мој задатак да надзирем, да контролишем, да ли ће се то заиста и догодити. Јер без тих реформи Србија неће моћи да напредује на европском путу. Чини ми се да је важно да кажем и да је оно што од Србије захтевају демонстранти и студенти, исто оно што од Србије захтева Европска комисија. Процес преговора није једноставан, Србија је земља кандидат још од 2014. године, у међувремену се много тога зауставило, управо због тога што реформе нису једноставне, или у одређеном периоду државе не раде на њиховом спровођењу. Моје мишљење је да је задатак Европске комисије, чији сам и сама део, да подстиче или с времена на време изврши притисак на Владе да те реформе спроведу. Говорим о реформи изборног система која је неопходна, и то је оно што говоре и демонстранти, да је Србији потребан нови изборни закон. Говоримо и о томе да је потребно поставити регулаторе електронских медија, то је такође захтев. Говоримо и о два медијска закона, и пре свега о томе да је српска Влада та која мора поштовати владавину права, људска права, медијске слободе и тако даље. И то су тачно те реформе које Србија мора спровести. Без тога нећи моћи да напредује на европском путу, ни једна држава, не само Србија него било која друга земља, која не поштује слободе медија, која не поштује слободу избора, која не уважава невладине организације. Могла бих још да набрајам, али без тога се не може постати чланица Европске уније. Све време током овог застоја у преговорима сам била у контакту са невладиним организацијама у Србији, са некима сам се састајала и то објављивала јавно, са некима сам у контакту а то нисмо ни објављивали, јер су ме молили да то не радимо, како их не бисмо угрозили. Председнику Вучићу сам изразила протест због спровођења насиља и застрашивања невладиних организација. Како то другачије да изведем него да се сретнем са њим и то му отворено и кажем. Сви они који ме сад критикују због тога што сам се сад састала са Вучићем, са друге стране траже од Европске комисије да преговара са Путином.

Н1 Словенија: Током тог разговора у четири ока?

Кос: Није био разговор у четири ока, ту су били и моји сарадници и његови сарадници. Такође сам изразила протест због тога што оптужује Европску унију да финансира невладине организације које желе да се реше њега и српске Владе. Наравно да Европска Унија финансира невладине организације и на то сам поносна, финансирамо невладине организације у Србији које су биле укључене у процес преговора. Наиме један од услова за напредак државе у преговорима је и то да се консултује и са невладиним организацијама, па и са онима које не финансира Европска унија. Европска унија је повећала издвајања за невладине организације у претходне две године, јер српске НВО морају да наставе да постоје и морају да буду укључене у процес преговора. Али све то се не може испричати у само 280 карактера.

Н1 Словенија: Какве су тачно гаранције председника Вучића да ће спровести кључне реформе и до када ће их спровести, какви су рокови у питању?

Кос: То се мора догодити у што краћем року, зато што Србија жели да већ до краја прве половине ове године отворимо трећи кластер, што значи да се то мора догодити у року од три до четири недеље. И ја ћу бити прва која ће да бди над тим, да се то заиста и догоди. С једне стране то је технички поступак преговарања, јер неке ствари морају бити спроведене, са друге стране је то политички процес. Као што сам рекла, ми морамо да преговарамо са онима који могу да покрену ствари. Са ким у овом тренутку да преговарам? Већ неко време стање у Србији стагнира. Са ким да разговарам о томе да морају да спроведу реформе? У овом тренутку немамо никога другога са ким бисмо могли разговарати. Разговарали смо о томе у Србији, да ли иду на нове изборе, да ли ће бити нове Владе. Увек ћу се залагати за то да је добро разговарати са људима, и да је добро да отворено кажемо шта је оно што није у реду и шта је оно шта би државе потом требало и да ураде.

Н1 Словенија: Да ли сте изразили очекивања и која – нови избори, прелазна влада, каква прелазна влада? А ако буде нових избора да ли би пре тога требало променити изборно законодавство? Шта је од тога оптимално решење за Европску комисију?

Кос: Супер да сте ме то питали и ако сте ме пажљиво слушали чули сте да сам управо то и рекла, да у овој фази Европска комисија од Србије захтева промену изборног законодавства, да би избори могли да се спроведу на поштен начин. Ти преговори уопште нису једноставни. Рекла сам да са Србијом преговарамо већ 11 година. Могуће је да су лакше реформе које држава кандидат мора да спроведе на подручју економије, економског развоја. Али када говоримо о фундаменталним стварима, о људским правима, о владавини права, о борби против корупције, против организованог криминала, ту смо врло пажљиви и гарантујем вам да ни једна држава, ни Србија нити било која друга, која не буде поштовала слободе медија, која не буде поштовала рад невладиних организација, или људска права, не може постати чланица Европске Уније.

Н1 Словенија: А Србија сада те ствари не поштује, ако Вас добро разумем?

Кос: У овом тренутку смо их подстакли да те реформе изведу. Поменули сте да сам говорила и у Европском парламенту и тада сам изразила и наду да ће протести студената и свих демонстраната довести до тога да се те реформе и коначно десе.

Н1 Словенија: Реакције на Вашу објаву су биле веома оштре и у Словенији, више искусних словеначких дипломата је оценило да тој објави недостаје осећаја за политику. Оштре су биле реакције и неких европарламентараца, некадашњи европосланик Клемен Грошељ је написао да је објава била „срамота за Словенију и да сте пропустили историјску прилику да Европска унија остави печат у политици Западног Балкана“. У понедељак су се огласиле још три невладине организације из Словеније, које су Вашу објаву означиле као „скандалозну, лицимерну и погрдну“, а од Вас су захтевале, цитирам „јасну осуду Вучићевог режима и недвосмислену подршку студентским протестима и захтевима“. Ви наглашавате, па и данас сте нагласили, да је цивилно друштво важно. Да ли дакле можете да испуните њихов захтев и јасно осудите Вучићев режим и дате недвосмислену подршку студентским протестима и захтевима?

Кос: Захтеви студената, демонстраната и свих осталих могу да доведу до тога да српски народ изабере свог председника и своју Владу. Европска унија није та која поставља председнике Влада и председнике држава. Тако да је судбина Србије у рукама српског народа, и надам се да ће та енергија која је сада тамо накупљена довести до тога да се спроведу неопходне реформе. Европска комисија и ја лично смо на страни тога да се те реформе спроведу.

Н1 Словенија: Разумео сам.

Студентима и њиховим мудрим поступцима можемо захвалити на томе што на протесту у Београду 15. марта није избило свеопште насиље, српски медији су објавили фотографије и снимке „батинаша“ који су на дан протеста били окупљени у Пионирском парку, преко пута Скупштине. Неки од њих су били маскирани, у рукама су држали ни мање ни више него чекиће. То нису били демонстранти, врло вероватно су то били људи из криминалног миљеа, који су добили налог да по потреби изазову инциденте и насиље. Да ли сте то приметили и шта кажете на то, наравно и у светлу извештаја, снимака и сведочења о употреби звучног оружја?

Кос: Задивљена сам изузетном енергијом и спремношћу демонстраната у Србији да промене околности којима нису задовољни. И као што сам већ рекла, српски народ је тај који ће одлучивати о даљој судбини Србије, и драго ми је да можемо да будемо њихови савезници када је реч о испуњавању тих реформи. Ситуација што се тиче безбедности на протестима је била много пута напета и можемо захвалити свима, а посебно студентима који су умели да се склоне, умели да се организују. Односно свим демонстрантима, не само студентима, који су изузетно мудро поступали да не дође до нечега опаснијег. Надам се да ће сада истрага пред Европским судом за људска права показати шта се заправо догодило, јер добијамо потпуно различите информације. Имам информације из прве руке, од невладиних организација, које су ме обавестиле о томе шта тачно се догодило.

Н1 Словенија: Сигурно ће бити тешко доказати шта се тачно догодило јер српске власти негирају да су употребиле звучно оружје. На почетку су негирали да уопште имају звучно оружје, али су после морали да признају. И сад управо у тим данима, српски председник почиње да врши притисак и на правосуђе. Полицији и тужиоцима прети да ће бити смењени ако не буду ухапсили поједине демонстранте. Па ту је још и српски медијски пејзаж – сигурно имате податак да је између 80% и 95% српских медија под непосредном контролом тренутне српске власти. То се у последње време и врло јасно види. Као некадашњој новинарки Вам не може бити свеједно због тога. Питам Вас као комесарку – да ли би држава кандидат за чланство у Европској Унији заиста требало да изгледа тако као што изгледа Србија под Вучићевим режимом?

Кос: Као што сам већ рекла, слобода медија односно независни медији су један од услова да држава постане чланица ЕУ. Не само као некадашњој новинарки, него и као комесарки ми је веома стало до тога да то и постигнемо. И још једном – процес преговора са једном државом није процес који се дешава од данас до сутра, то је процес у ком држава мора на различитим подручјима доказати да је способна да поштује, а пре тога и да има усклађено законодавство са европским законодавством, где су слобода медија, поштовање људских права и све оно што произилази из врло важног члана европског уговора, другог члана. То се мора поштовати. Наш задатак је да у том процесу преговарања Европска унија помогне. А ако не, процес може и да се заустави. Пример је Турска, од 2019. преговори са Турском су замрзнути.

Н1 Словенија: А кандидат је још од ‘99. године?

Кос: Тако је. Ту је и други пример, Грузија, која је такође кандидат за чланство, али у оном тренутку када су усвојили законе који су угрозили интересе невладиних организација, угрозили права истополних парова, ми смо зауставили процес преговорања. То значи да у преговорима са било којом државом, ако нема напретка или ако има назадовања, ми можемо у сваком тренутку тај процес да зауставимо. Али, надам се да разумете, то је нешто што у Србији не желимо да урадимо. У интересу Европске уније, наша жеља је да Србија постане чланица Европске уније и ту су рецимо укрштају и захтеви српских студената. То значи да заједничким снагама можемо да постигнемо да Србија једног дана постане чланица Европске Уније. Понекад тај пут није једноставан, желим да се околности у Србији промене на начин да се спроведу реформе и да демонстранти наставе да у томе помажу. Желим да кажем и да је процес проширења процес који захвата све сегменте друштва – не само Владу, не само парламент у ком се усвајају реформе, него и укљученост цивилног друштва и тако даље. Рецимо, у коју год од држава кандидаткиња да одем у посету, увек се састанем и са представницима цивилног друштва, многе од њих финансирамо. Увек са састанем и са утицајним женама и на тај начин добијем још један угао посматрања. Знате, у Словенији смо имали врло успешне преговоре зато што је постојао консензус, па и међу политичким странкама, да заиста желимо да будемо део Европске уније.

Н1 Словенија: Да, али управо то цивилно друштво, које помињете, тврди да је политика Брисела не само бирократска, него и дволична. Француска ће Србији набавити нове војне авионе вредне 3,2 милијарде евра. Такође аеродромом у Београду управља француска компанија. ЕУ је прошле године са Србијом потписала споразум о експлоатацији српских ретких сировина и литијума, тамо је био и бивши немачки канцелар господин Шолц, који је потписивање тог споразума поздравио у име „веће енергетске независности Европе“. После сусрета са председницом Европске комисије у уторак, Вучић је рекао да ће Европска унија рудник у долини Јадра прогласити за свој стратешки пројекат изван граница ЕУ, и да је са председницом Комисије преговарао такође о улагањима у српску индустрију оружја. Кључне теме за Европску унију знамо шта су – већа конкурентност због чега су јој потребне сировине, и наоружавање Европе. Србија производи оружје. Вучић може то да достави, а ЕУ је у замену за то попустљива и блага према Вучићу, само да он поведе рачуна да у Србији или у региону не избије изненадно насиље. Дакле чисти прагматизам. Да ли је госпођо Кос то суштина Вашег састанка са Вучићем, и његовог сусрета са председницом Европске комисије?

Кос: Ако сте ме пажљиво слушали, можете и сами да одговорите на то питање. Не знам зашто ме то питате, или можда заиста нисте чули шта сам рекла о господину Вучићу, шта очекујемо од њега. Циљ је такође да државе кандидате што пре укључујемо у различите активности у којима у Европској унији већ учествујемо. Поменули сте одбрану.

Н1 Словенија: То смо већ чули, али све ово што сам сад набројао, све те интересе које Брисел, то јест Европска унија без сумње има у Србији, да ли то утиче на ту попустљивост Брисела према Србији, коју многи у Србији примећују?

Кос: Не видим у чему је попустљива Европска унија, ако захтева, апсолутно и експлицитно, да Србија спроведе реформе. Разумем да многи због искуства из прошлости имају такве ставове. Мојим радом, тек четири месеца сам комесарка за проширење, ћу доказати, да нема попуштања. Заиста нема попуштања на путу ка Европској унији. То не значи да Европска унија већ данас не узима у обзир које су то области у којима би државе кандидати могле да допринесу – као што су безбедност и одбрана Европске уније. Такође и то колико је држава економски развијена. Такође и начин на који можемо да градимо заједничку европску одбрану. Такође и то да сви у Европи будемо сигурнији. Тачно то већ радимо са свим државама кандидатима уз помоћ такозване поступне интеграције у Европску унију, што значи да не само Србија, него и остале државе кандидати не морају да чекају на пуноправно чланство да се укључе у систем у одређеним областима, него их укључујемо већ сад.

О флертовању с Москвом, Вулину и Јанковићу

Н1 Словенија: Српска власт наочиглед свих седи на више столица и то се види и кроз послове – Русији је српска власт препустила нафтну и индустрију гаса у држави, такође у Србији су уточиште добили многи руски шпијуни, које је Европска унија после почетка агресије у Украјини протерала, Вучић се пред Европском унијом радо хвали да је Украјини помагао са оружјем, реч је о гранатама, али заправо не даје Украјини оружје као што то чине остале чланице ЕУ, него оружје продаје. Син Доналда Трампа ће на локацији коју је бомбардовао НАТО градити луксузни хотел, Кина се у Србији докопала рудника бакра, железнице и путеве у Србији граде се уз помоћ кинеских кредита. Дакле сваком се да неки посао, караван иде даље, баш као што се наставља и српско седење на више столица. Зар Вам то не смета? Да Вучић уопште није посвећен европској идеји, да долази на важне састанке у Брисел, који, по речима посланице из Ваше политичке групе, Ирене Јовеве, „у овом тренутку српском председнику само дају на значају“

Кос: Караван не иде даље, ту се варате. Један од услова да држава постане чланица Европске уније је стопостотна усклађеност са европском безбедносном и спољном политиком. Тренутно је Србија на 65%, то меримо све време. Посебно зато што имамо четири државе које су 100% на нивоу усклађености. Рецимо Северна Македонија, Албанија, Црна Гора. То значи да је то један од изузетно важних елемената. Флертовање са Москвом сасвим сигурно није нешто што би Србији на овом путу могло да помогне. И сасвим сигурно Србији на том путу неће помоћи ако председник Вучић деветог маја оде на војну параду у Москву. Не брините, све то бележимо и све ћемо упамтити и то ће утицати на наше вредновање процеса. Још једном, услови које држава мора да испуни су јасни, неке државе то успевају брже, неке застају, неке чак и назадују. Мој задатак, наш задатак је да пратимо да ли то Србија успева.

Н1 Словенија: Говорите о флертовању са Москвом, али не може бити случајност да се после вашег састанка са Вучићем и пре његовог сусрета са Урсулом фон дер Лајен, у интервју за руску новинску агенцију РИА новости огласио некадашњи шеф Безбедносно-информативне агенције, а садашњи потпредседник српске Владе господин Александар Вулин. Он се руским обавештајним службама захвалио за помоћ у борби српске власти против студентских протеста, истовремено је рекао да Србија по његовом мишљењу никада неће бити чланица Европске уније, него чланица БРИКС-а, савеза у ком су Русија и Кина. Како сте ви то разумели? Надам се да господин Вулин неће бити у новој Влади. Јер неко ко делује противевропски, не може у исто време водити Србију у Европску унију. Реч је о утицајном српском политичару, зар не?

Кос: Чули сте моју претходну реченицу.

Н1 Словенија: Због писма подршке Вучићу за време студентских протеста у проблемима се нашао и ваш пријатељ Зоран Јанковић. Он је позвао Вучића да настави свој председнички пут и да не дозволи да, цитирам „притисци или напади ометају смер моћне, независне и развијене Србије коју је Вучић поставио као циљ“ крај цитата. Како коментаришете то писмо градоначелника Љубљане?

Кос: Не могу да коментаришем однос градоначелника Љубљане и српског председника.

Н1 Словенија: Чак ни то писмо? Мислите да то писмо не представља никакав проблем у процесу приближавања Србије Европској унији?

Кос: То што ми гледамо нису писма која председник Вучић добија са било које адресе. Ми посматрамо да ли ће обећања која је дао председник Вучић бити испуњена или не.

(Н1)