Advokat Luka Đorđević o litijumu: Država ne može da sprovodi adekvatan nadzor nad luna parkovima, a kamoli nad takvim rudarskim projektima, s tri inspektora

 Advokat i borac za zaštitu životne sredine i prirode Luka Đorđević, u emisiji "Litijum: Stručnjaci govore", pokušao je da nam pomogne da i sa pravnog aspekta razumemo potencijalno rudarenje u Jadru. "Naša država, ako posmatramo inspekcije na primeru, nije u stanju da kontroliše i sprovodi adekvatan nadzor nad luna parkovima. A kamoli nad takvim rudarskim projektima koji ne postoje nigde u svetu. Naša rudarska inspekcija nije inspekcija. To su tri osobe", naglašava advokat. On dodaje da kada se saberu sva istražna, eksploataciona polja i lokacije (Jadar, na primer, ima 500 lokacija) i taj broj podeli sa troje ljudi, dođemo do toga da je potrebno oko 200 godina da troje ljudi obiđe svaku lokaciju, ako svaki dan rade.

Da li znate da se negde u svetu sprovodi iskopavanje litijuma na plodnoj zemlji?

Prema dostupnim podacima, informacijama, dokumentaciji i onome što se može čuti u javni sferi, nigde se litijum ne eksplotiše, niti prerađuje bilo gde u blizini naseljenih mesta, poljoprivredne delatnosti, plodne zemlje naročito.

Imamo primere najvećih polja za eksploataciju litijuma, na primer u Australiji, gde se u dubini kontinenta eksploatiše litijum koji se potom prevozi u Kinu, takođe daleko od naselja i poljoprivrede gde se prerađuje, to je dokaz da se ni materijalno, ni vrednosno ne isplati, uslovno rečeno, litijum eksplotisati na plodnoj zemlji, plodna zemlja služi drugim stvarima, a ekološko, zeleno i neštetno rudarenje ne postoji.

Dakle, smatrate da rudarenje u dolini Jadra nije moguće sprovesti na ekološki prihvatljiv način?

Znate šta, dokumentacija u koju sam ja imao u uvid u poslednjih nekoliko godina, koja je zvanična dokumentacija i nezvanična dokumentacija kompanije ili dokumentacija i informacija u posedu državnih organa, ne idu tako daleko, zato što ne postoje ni elementarni uslovi, projektna dokumentacija i slično, da bi se bilo kakvo rudarenje u Jadru trenutno odvijalo.

Da li je, prema Vašem mišljenju, racionalno i dugoročno odgovorno ostaviti prirodne resurse budućim generacijama sa akcentom upravo na resurse poput zdrave prirode i zdrave vode?

Ja, možda na prelazu između sadašnji generacija i budućih generacija, mogu da vam ovako odgovorim.

Zdrava voda, zemljište, vazduh, hrana i tako dalje nisu pitanje opcija, već imperativ.

Gospodine Đorđeviću, da li ste protivnik rudarenja kao privredne grane?

Ne, nisam protivnik rudarenja kao privredne grane, ali ja sam izraziti, izričiti, protivnik nezakonitog rudarenja, što je praksa u našoj zemlji, nažalost.

Smatrate li da bilo koja kompanija može da garantuje da, prilikom rudarenja u dolini Jadra, neće doći do curenja otrovnih materija i zagađenja životne sredine?

Potrebno razumeti kako kompanije funkcionišu. Evo da ste vi kompanija. Vi biste gledali svoj interes. I koristili biste mogućnosti koje su vam date da ostvarite svoj interes. Mislim da ovo pitanje nije pitanje za kompanije. To je pitanje za državu. Naša država, ako posmatramo inspekcije na primeru, nije u stanju da kontroliše i sprovodi adekvatan nadzor nad luna parkovima. A kamoli nad takvim rudarskim projektima koji ne postoje nigde u svetu. Naša rudarska inspekcija nije inspekcija. To su tri osobe, koje, ako uzmete da u Srbiji ima oko 450 istražnih i eksploatacionih polja, od kojih svako polje ima, kao na primeru Jadra, po 500 lokacija, kad se to sve sabere i podeli sa troje ljudi, uzmimo da svi rade rudarstvo, a ne rade, to je 200-tinak godina potrebno da to troje ljudi obiđu svaku lokaciju ako bi svaki dan to radi. Nadam se da je to odgovor.

Hvala vam najlepše na ovom uvodnom delu. Krećemo sada na deo emisije koji je usko vezan za vašu oblast prava. Za početek nam recite šta je zapravo dozvoljeno i odobreno od 2004. godine do kraja 2021. godine.

Počekom 2000-tih, ajde tako da kažemo, kompanija Rio Tinto je u Srbiji počela da otvara svoje ćerke firme, od kojih je jedna Rio Sava, koja je trenutno najaktuelnija i nosilac ovih prava o kojima ćemo sada pričati, i predlagač izvođenja jednog takvog projekta. Od 2004. do, pre nekoliko godina, kada je poslednji put produžena dozvola za primenjena geološka istraživanja, Rio Tinto u Srbiji je imao upravo to – pravo da izvodi primenjena geološka istraživanja borata, odnosno ruda bora i litijuma, na različitim lokacijama, ne samo u Jadru, već u Valjevu, pre nego što su neke druge kompanije preuzela i tako dalje.

Mislim da u javnosti postoji izvesna konfuzija po ovom pitanju i zato je bitno to raspraviti i posmatrati iz ugla pravnog sistema koji je važio u proteklih 20 godina. A taj sistem se menjao. Do 2011. važio je jedan zakon, do 2015, 2018, 2021, 2023.

Sistem se menjao uvek u korist rudarskih kompanija. Prilagođavao se, možemo reći, njihovim potrebama i omogućavao navikavanje ovih kompanija na jednu vrstu neobaveznosti primene zakona. Dakle, može da se kaže i ovako, nije pitanje obaveza koje zakoni propisuju, a propisuju ih, kakvi god da su, pitanje je mogućnosti koje su date kompanijama.

Nije se pod istim uslovima dobijalo odobrenje 2004, 2011, 2015, 2020. Nisu se pod istim uslovima produžavale ove dozvole. Nije postojao isti način kontrole rudarskih kompanija. 2000-tih godina lokalna samuprava imala je inspekcijska ovlašćenja. Sada lokalna samuprava ne mora ni da zna da se na njenoj teritoriji odvijaju primenjena geološka istraživanja. Dostavljanje izveštaja o različitim aktivnostima tokom primene geoloških istraživanja redukovano je tokom vremena i tako dalje. Takođe, ono što je uznemirujuće, je to što tokom ovih prethodnih 20 godina je kompanija, i po takvim zakonima koje rudarski lobisti i neki bivši ministri u nekim ranijim vladama Srbije proglašavaju za najbolje ili jedne od najboljih rudarskih zakona u svetu, kompanija ipak imala nekakve obaveze i država je imala nekakve obaveze i ovlašćenja, koja nisu poštovana i primenjivana. Nadam se ćemo možda o tome imati prilike da dalje razgovaramo. A ono što bih podvukao, to je da ocena rudarskog zakona kao najboljeg za rudare je istovremeno i ocena zakona kao najgoreg za prirodu i životnu svetu.

Sve to o čemu govorite zapravo je negde i direktan povod za ovaj razgovor. I kakav je Vaš stav o tome? Da li su građani uopšte informisani o svim dozvolama i projektima koji su odobreni tokom perioda o kojem govorimo?

Građani nisu informisani, odgovor na Vaše pitanje je vrlo jednostavan. Nije informisana ni država, što je veoma sporno, jer država je na osnovu informacija koje bi dobijala od kompanije, dalje izdavala dozvole, produžavala dozvole, ocenjivala rad, i slične stvari. Ako pogledate, naša kancelarija je u poslednjih nekoliko godina, zastupajući ovu inicijativu „Marš sa Drine“, došla u posed velikog broja dokumenata i odgovora Ministarstva rudarstva. Ajde da se izolujemo. Mi smo analizirali primenu zakona od početka poslovanja Rio Tinta u Srbiji do danas. Obaveze kompanije, obaveze države, da li je kompanija izveštavala, da li je država kontrolisala i tako dalje. Zabrinjavajući je broj odgovora Ministarstva rudarstva, u kojima oni kažu da ne poseduju dokumentaciju koju bi morali da poseduju.

Ako nije problem, ja sam pripremio, mogu pročitati, takstativno, nekoliko stvari.

Naravno.

Na primer, pričamo za 1995. zakon, koji važio do 2011, za 2011. do 2015. i tako dalje. Neću sada odvajati posebno zakon. Ministarstvo ne poseduje ugovore propisane određenim članovima, koji su osnova za izdavanje dozvola koje kompanija mora da zaključuje sa nekim licem.

Ne poseduje podatke o konkursima kojima su ustupljena izvođenja primenjenih geoloških istraživanja. Ne poseduje elaborate u razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina. Ne poseduje podatke o stanju rezervi mineralnih sirovina.

Ne poseduje tromesečne, dakle periodične, i godišnje izveštaje o sprovedenim geološkim istraživanjima. To je obaveza da biste produžili dozvolu. Evo da pojasnim. Svaka kompanija, kada joj izdata dozvola, da bi produžila dozvolu, mora da izvrši 75% projektovanih radova.

Kako Ministarstvo zna da je kompanija izvršila 75% radova, tako što kompanija ima obavezu izveštavanja. Ako Ministarstvo ne poseduje izveštaje, na osnovu čega je produžilo dozvole? Ne poseduje projekte primenjenih geoloških istraživanja.

Ne poseduje završne izveštaje. Ne poseduje zahteve za izdavanje odobrenja za izvođenje primenjenih geoloških istraživanja. Ovo je, ovo su zvanični, ja ću to Vama dati, ovo su zvanični dokumenti, odgovori Ministarstva rudarstva i energetike, koji godinama kompaniji izdaje odobrenja, a ne poseduje zahteve za izdavanje odobrenja.

U tom smislu je moje pitanje da li su građani upoznati zapravo izlišno – država nije upoznata?

Apsolutno. Građani se na ovaj način upoznaju.

U kakvoj smo mi, zapravo, situaciji, od kraja 2021. i početka 2022? To je ono što je najaktuelnije, to je ono o čemu građani najviše slušaju u poslednjih godinu ili dve, odnosno manje od godinu dana. Šta se, zapravo, dogodilo? Vlast je tvrdila da su sve dozvole ukinute, ali očigledno da nije tako. Kako mi to da razumemo sad iz pravnog ugla?

Rezultat protesta 2021. godine, u jesen, u zimu, bio je to da je država na početku 2022. stavila van snage uredbu kojom je utvrđen prostorni plan za područje posebne namene za realizaciju projekta Jadar.

Komplikovano zvuči. Ako dozvolite da u jednoj rečenici objasnim. Prostorni plan područja posebne namene donosi, u ovom slučaju uredbom, Vlada, utvrđuje ga, i to je osnov za sprovođenje daljih postupaka, koji bi trebalo da vode realizaciji projekta.

Hajde da kažemo da je, u tom smislu, ta uredba svojevrsni zakon. Na osnovu toga se dalje sve sprovodi. Vlada je, u januru 2022, stavila van snage svoju uredbu o prostornom planu, na kojoj su bili zasnovani dalji postupci – procene uticaja, objedinjene procedure za izdavanje dozvola, postupci pred Ministarstvom rudarstva za izdavanje odobrenja za eksploataciono polje i tako dalje.

Kada je nestao osnov, uredba, svi ovi postupci morali su biti obustavljeni, a do tada doneta rešenja poništena. Potpuni je logično. Većina postupaka jeste obustavljena, većina rešenja jeste poništena, čak i neka rešenja o proceni uticaja i tako dalje.

Jedini postupak koji se direktno zasnivao na ovoj uredbi o prostornom planu bio je postupak koji je Ministarstvo rudarstva i energetike vodilo za izdavanje odobrenja za eksploataciono polje. Postupci kod rudarstva, kod građevinarstva i kod životne sredine su međusobno vrlo tesno povezani i međuzavisni.

Ne može da se vodi postupak u rudarstvu za eksploataciono polje ako se prethodno ne vodi postupak procene uticaja na životnu sredinu tog dela u Ministrarstvu životne sredine. Dakle, taj postupak u rudarstvu je vođen nezakonito, prvo, morao je biti obustavljen zato što je ukinuta uredba, drugo, morao biti obustavljen zato što je poništeno rešenje o obimu i sadržaju, koje je osnov za ovaj postupak.

Ni tada, ni danas, Ministarstvo rudarstva nije obustavilo ovaj postupak. Danas za njegovu obustavu postoje dodatni razlozi, pošto se pred Ministarstvom životne sredine vodi novi postupak procene uticaja, koji nije onaj prehodni, pa bi po logici stvari Ministarstvo rudarstva na osnovu novog postupka o proceni uticaja, moralo da vodi novi postupak za eksplataciono polje i tako dalje. A to nije jedina stvar. To je možda u fokusu. To nije jedina stvar.

Nikada nisu obustavljeni infrastrukturni projekti i postupci koji ih prate. Brze saobraćajnice kojima se povezuju Valjevo i Loznica, gasovod koji povezuje Valjevo i Loznicu, visoko naponska mreža, železnička pruga.

U dokumentaciji Vlade Srbije i ministarstava o kojima sam sada pričao, eksplicitno stoji da su to projekti koji služe realizaciji projekta Jadar. Vrlo je važno. Ne služe povezivanju Valjeva i Loznice da bi Valjevac brže mogao da stigne u Loznicu na ručak kod svog prijatelja. Služe tome da bi kamion sa sumpornom kiselinom iz Valjeva mogao da stigne do Jadra.

Da li onda, zapravo iz svega što ste sada upravo rekli, Ministarstvo nikada nije nije odustalo od projekta Jadar?

Ne samo Ministarstvo, ja sam dao primer Ministarstva rudarstva, ali i druga ministarstva. Može se reći da država nikada nije odustala od projekta Jadar, iako je to neodustajanje nezakonito.

Dakle, nije u skladu sa zakonom?

Nije u skladu sa zakonom.

Kakva je onda situacija u pravnom smislu, nakon jula ove godine, i odluke Ustavnog suda da ukine uredbu o projektu Jadar?

Dakle, od januara 2022. situacija je ta da je Vlada donela novu uredbu kojom je uredbu o prostornom planu za projekat Jadar stavila van snage. Do jula ove godine ta uredba, druga, je važila. Stavljena je van snage prva uredba, druga je važila. Tu drugu uredbu je Rio Tinto osporio pred Ustavnim sudom, i Ustavni sud je doneo odluku kojom je tu drugu uredbu proglasio neustavnom i nezakonitom. Krupne reči, ali nije baš tako. Ustavni sud je drugu uredbu oglasio neustavnom i nezakonitom ne zbog njene sadržine, niti je osporio pravo Vlade da odlučuje o tim svarima, već zbog postupka u kom je ona doneta.

I u svom obrazloženju, na više mesta, Ustavni sud podvlači da se oglašavanjem neustavnosti te druge uredbe ne oživljava projekat i ne vraća u pravni život prva uredba, koja je zauvek prestala da postoji. Bez obzira na to, ja bih rekao zloupotrebom atmosfere koja je u javnosti kreirana, možda u medijima koji podržavaju projekat, a koji imaju ogroman upliv u naše domove, Vlada je, pod izgovorom sprovođenja odluke Ustavnog suda, što nije tačno, donela novu uredbu, treću da kažemo, ona ima dve rečenice « ponovo počinje da se primenjuje uredba o prostornom planu, ona prva, koja je stavlja na van snage. »

To je nezakonito i neustavno do mere da se u takvoj uredbi ne mogu prepoznati ni obrisi zakonitosti i ustavnosti.

Sve to što pričate, sigurno je zahtevalo i pristup velikom broju dokumenata. Da li ste Vi, zapravo, imali pristup svemu tome i na koji način su resorna ministarstva, sada već ne govorimo samo o Ministarstvu rudarstva, da li su resorna ministarstva zapravo otvarala vrata za zainteresovane pravnike?

Možda smo načeli tu temu, hvala na ovom pitanju. Mi smo podnosili veliki broj zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, zastupajući klijente, ali i javni interes, jer javnost u ovakvim slučajevima mora imati dostupnost, mora imati pristup, tim dokumentima.

To je, na kraju krajeva, i obaveza države. Ajde da sve svedemo na dva scenarija, jedan je da vi podnesete zahtev i ministarstva i drugi državni organi po zahtevu i postupe tako što vam daju informacije ili vas odbiju, pa se onda mi žalimo, pa poverenik donosi drugostepena rešenja i tako dalje, a drugi scenario je da ministarstvo kaže ne posedujemo informacije.

Svaki zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, formulisan je prema nekoj zakonskoj odredbi, koja propisuje obavezu organa da poseduje tu informaciju koja se traži. Dakle, vrlo su precizno postavljani takvi zaktevi. Više od 50 posto slučajeva je ovaj drugi scenario, da nadležni organi uopšte ne poseduju te informacije.

Na primer, Loznica i Krupanj, kao opštine, uopšte nemaju informaciju o tome da li su određena finansijska sredstva, koja su morala biti njima data, uopšte njima data.

Čime to tumačite? Kako je to moguće?

Pa rekao sam Vam, to je jedna atmosfera u koje su kompanije naviknute, a i država, da ne moraju da poštuju baš sve zakone. To je razlog. Može se može nazvati osijonošću, bahatošću, prezaštićenošću, može se nazvati neznanjem, može se nazvat i lakomislenošću.

Svako će to tumačiti drugačije, vrednosno, ali ja Vam kažem, 20 godina u Srbiji, pravno gledano, kreira se sistem koji služi da se ne bi poštovao.

To kreiranje sistema u velikoj meri dovodi i do uznemiravanja građana, jer u poslednjih nekoliko meseci, produženo i nekoliko godina, zapravo slušamo priče o tome da će Srbija postati nekakva rudarska destinacija. Slušamo priče o tome da će u naše zemlji do 2035. biti otvoreno čak 40 rudnika. Da li I kako opšte komentarišete, čuli ste te informacije, da ne pitam da li ste čuli? A malo je onih koji nisu. Kako ih tumačite? Da li je sve ovo što se dešavalo, o čemu Vi pričate, zapravo bila priprema terena za otvaranje tolikog broja rudnika?

Ovako, to nisu priče. To su podaci koji su sadržani u nacrtu prostonog plana Republike Srbije, koji je zvaničan dokument. I to su činjenice. Plan za otvaranje 40-ak rudnika do 2035. je nešto o čemu naša država toliko ozbiljno razmišlja da takav plan unosi u jedan krovni planski dokument, koji je sada u fazi nacrta. Nadamo se da neće tako biti usvojen, jel tako, ali ako bude usvojen, to će obavezivati sve nas. Rio Tinto i dolina Jadra su u fokusu. Rio Tinto i dolina Jadra su simbol. Samo se fokusirati na Rio Tinto i na Jadar – to nije ispravno, zato što se samo bor i litijum istražuju na ogromnoj teritoriji naše države. Od Drine do granice sa Makedonijom.

Ali čekajte, mi smo od predsednika Srbije imali prilike da čujemo da litijuma ima samo u Jadru, nigde više u Srbiji. Šta se zapravo dešava sa Valjevom, sa Euroletium-om ili sa tim drugim destinacijama koje pominjete ?

To je upravo ovo što vam ja govorim. Dakle, ako posmatramo samo bor i litijum, postoje desetine istražnih područja. Veliki je broj kompanija koji tokom poslednjih 20 godina se bave time. U Valjevu je izbušeno oko 50 bušotina, više nego ostatku čitave države, ako ne računamo Jadar.

Valjevo je druga najugroženija lokacija u Republici Srbiji. Valjevo je u dokumentima i projektima Evropske unije prepoznato kao jedna od top tri lokacije za eksplotaciju bora u Evropi. Jedno od najperspektivnijih lokacija za eksploataciju bora na svetu. To nije istina da bora i litijuma ima samo u Jadru. U Valjevu postoji svest građana o tome. Ja sam Valjevac. Istražna područja zalaze u gradsko jezgro mog grada. U Valjevu se planira fabrika sumporne kiseline koja bi trebalo da proizvodi količine koje se trenutno troše u čitavoj zemlji. Da tim količinama sumporne kiseline, i većim, snabdeva valjevski rudarski basen i loznički, jadarski rudarski basen. Nemojte verovati tome što vam se govori, zato što to nije tačno.

Dakle litijuma ima.

I bora.

I bora. Šta je onda ono što, u ovom trenutku država, preduzima na tom području? Da li su date dozvole za eksploataciju tih ruda o kojima govorite?

Nisu, nisu date dozvole za eksploataciju nigde. Postoje dozvole za primenjena geološka istraživanja i to je ono na čemu ove kompanije rade.

U Valjevu, u okolini Valjeva, hajde da kažemo, prema Beogradu, postoji nekoliko istražnih područja. U Valjevu i u okolini, prema Loznici, postoji nekoliko istražnih područja, a maksimalna površina istražnih područja je 100 kvadratnih km. Mislim, treba to zamisliti. Pa sad zamislite tri takva područa koja se naslanjaju jedna do drugog. Zašto se to tako radi? To se radi zato što, evo uzmite za primer Kolubaru ili Ziđin u Boru, rudarske basene, kad završite iskopavanje na jednom području, idete dalje. Zato se to nastavlja. Ako pogledate kartu koja je dostupna javno na sajtu Ministarstvu rudarstva, vi možete da vidite da od Valjeva do Loznice, i od Loznice do Šapca su sve ovako, kao stepenici, istražna područja.

Kompanija Eurolitium Balkan u Valjevu imala je nekoliko prava na primenjena geološka istraživanja, mi smo zastupali stotine meštana valjevskih sela i Valjeva, koje je ugroženo, evo, primer, tri km od centra grada treba da bude rudnik.

Kako mislite treba da bude? Ko ga planira?

Tri km od centra grada bi trebalo da bude rudnik prema projektnoj dokumentaciji Eurolitima. Rudnik, postrojenje za preradu rude, fabrika za proizvodnju sumporne kiseline i tako dalje.

Ono što je u Valjevu postignuto to je da su građani prepoznali da imaju moć u pravnim postupcima. I prilikom produžavanja jedne od ovih dozvola Eurolithium-a zahtevali da budu stranka u postupku i protivili se produženju dozvole, za šta su priloženi dokazi o kvalitetu vode, o kvalitetu zemljišta, koji su drastično ugroženi, o kvalitetu biljaka u kojima su pronađene, u listovima su pronađene štetne, bor npr. štetne supstance. U pojedinim bunarima meštana okoline Valjeva granične vrednosti nedozvoljenih supstanci prekoračene su i 9.000 puta. Ministarstvo rudarstva ove dokaze nije uzelo kao relevantne i odbacio je zahtev meštana da im se prizna pravo na učešće u tom postupku, koje oni de fakto imaju.

Nakon podnete žalbe administrativna komisija Vlada Republike Srbije je potvrdila odluku Ministarstva rudarstva i odbila žalbe. Protiv tog drugostepenog rešenja građani su tužili Upravnom sudu, ali u isto vreme, iz istih razloga, i zbog njihove nemogućnosti da učestvuju u tim postupcima, podneli predlog za određivanje privremene mere Osnovnom sudu u Valjevu i to privremene mere zabrane primenjenih geoloških istraživanja, dok Upravni sud ne odluči da li meštani imaju pravo na učešće u ovim postupcima.

Osnovni sud u Valjevu usvojio je ovakav predlog u novembru 2021. U decembru 2021. Viši sud u Valjevu je potvrdio odluku Osnovnog suda i na taj način je Valjevo delimično i privremeno odbranjeno. Iz ovih razloga koje sam Vam spomenuo na početku, Valjevo je i dalje itekako ugroženo i ne treba to zaboraviti.

On je jedna od najperspektivnih svetskih destinacija za iskopavanje bora. Povezuje se užurbano i neprekidno sa lozničkim basenom i služi eksploataciji i preradiru da ne samo u Valjevu, nego i u Loznici. Zbog toga, građani Valjeva moraju da ostanu na oprezu i moraju da se informišu na svaki način i da budu spremni za borbu.

Gospodine Đorđeviću, pojasnite nam onda, da li su i sve te kompanije koje sada istražuju litijum u našoj zemlji međusobno povezane?

Sve kompanije koje istražuju litijum sada i koje su ga istraživale jesu međusobno povezane, vrlo blisko povezane i vrlo blisko sarađuju, kada je, hajde ovako da postavimo, kada su otpočela primenjena geološka istraživanja borata – bora, litijuma i povezanih elemenata, grupa ljudi koja je organizovala ta istraživanja, koja je stajala iz ovih istraživanja, bila je vrlo uska. Do te mere povezana, da su čak i porodično pojedini bili povezani, braća Grubin, npr. Pre nego što je Eurolithium istraživao u Valjevu, u Valjevu je istraživao Rio Tinto. Slikovito Rio Tinto izbušio nekoliko bušotina, ovako u krug i otišao, a onda Eurolithium u centar kruga izbušio i tu našao bor.

Na mesečnoj bazi ili godišnjoj bazi ove kompanije menjaju svoje kadrove – od eksperata oblasti geologije do marketing menadžera ili top menadžmenta, direktora i tako dalje. Pojedini ljudi su osnivači ili u nekom momentu bili direktori, vlasnici različitih rudarskih kompanija. Zašto je ovo važno? Ovo je važno zato što građani treba da razumeju, da tih ljudi nema mnogo, da je to mali broj pojedinačnih ličnih interesa. To nije veliki broj ljudi. Meštani Valjeva, valjevskih sela, su se izborili zato što su to shvatili – 900 ljudi, 2000 ljudi, 50 ljudi je više nego što je ljudi sa druge strane. Nemojmo se zavaravati da je IN raditi za Eurolithium, da IN, reći, radim u Rio Savi. Nije. I oni koji rade u Rio Savi, ne verujem da su baš srećni što rade u Rio Savi. Oni koji u ministarstvima treba da potpisuju rešenja, ne verujem da su baš srećni i ne verujem da će baš da potpisuju tako lako. To je ono što građani Srbije treba da razumeju, Valjevo je primer da je pravna borba učinkovita, da je pobeda moguća ako su građani zajedno, ako su informisani i ako su spremni na reakciju.

Rekli ste nam malopre i da nijedna od tih kompanija za sada nema dozvolu za rudarenje. Međutim, da li su možda u postupku ishodovanja takvih dozvola?

Rio Sava jeste u postupku ishodovanja dozvola i to je taj postupak pred Ministarstvom rudarstva za izdavanje odobrenja za eksplataciono polje. Taj postupak je nezakonit, rekao sam, do mere neprepoznavanja zakonitosti u tom postupku, taj postupak se veštački i nezakonito održava u životu. Evo zašto. Na primer, pre podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja za eksploataciono polje investitor, operater, mora da ispuni nekoliko uslova i da uz taj zahtev podnese nekoliko pratećih dokumenata. Jedan od tih je studija izvodljivosti, eksploatacija. Da bi studija izvodljivosti bila izrađena, to član 70. Zakona o rudarstvu vrlo decidno propisuje, mora postojati rešenje Ministarstva životne sredine o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja. Okej. Ako vam je rešenje o obimu i sadržaju poništeno, što u ovom slučaju, jeste, kako je moguće da vi i dalje imate validnu studiju izvodljivosti na osnovu koje vodite postupak za izdavanje odobrenja.

Pa kako je moguće?

Pa nemoguće je, pravnički je nemoguće, ali faktički je moguće. Ja sam jednom dobio pitanje koju pravnu težinu imaju one studije, nacrti studija, koje je Rio Sava objavljivao poslednjih nekoliko meseci. Ja sam odgovorio da to pravno ne postoji, ali faktički postoji.

Ministarstvo rudarstva, faktički, trenutno vodi nelegalan postupak, sa kojim verovatno ne zna šta će. I najradije bi ga se odreklo, ja pretpostavljam.

Kakav može da bude ishod tog postupka?

Može da bude, može da bude bilo kakav. Razumete, vi, ako ste u stanju da vodite i jedan nelegalan postupak i ako ste u stanju da donesete i nelegalnu odluku, dozvolu – šta god, pitanje je, da li će u građani reagovati ili neće reagovati? Ako građani ne reaguju, to će se nastaviti. Ako građani reaguju, što je stvar, na primer, u trenutno tekućem postupku procene uticaja, to je onda veliki problem i neprijatnost za drugu stranu.

Pomenuli ste kolege malopre. Za sam kraj ove emisije, šta poručujete svojim kolegama, advokatima i pravnicima uopšte, kada su u pitanju pravni aspekti rudarenja u Srbiji?

Možda na prvom mestu da se podsetimo da kolege pravnici rade i u državnim organima. Kolege pravnici koji rade u državnim organima – ne važi za njih ona opšta slika i ideja građana o državnim organima koji su nestručni. U našoj državi još uvek ima vrsnih pravnika sa integritetom, koji se sećaju svojih zakletvi, svojih državnih ispita, svojih fakulteta, razloga zbog kojih su počeli da se bave pravom. Oni bi trebalo da, u skladu sa svojom profesijom i svojim pozivom, otmu ove postupke iz ruku politike, mi se ne bavimo politikom, mi se bavimo zakonitošću, otmu iz ruku politike i uspostave zakonitoštvo ove postupci, stavljajući na kocku svoje poslove, svoj integritet, svoj obraz. Svaki put kada treba da potpišete nezakonito rešenje, gde vam je obraz, to se vrlo retko dešava, ali ne treba da podlegnu tom pritisku i treba da znaju da ih kolege koje nisu u državnom sistemu podržavaju.

Kolegama advokatima pohvale, zato što se u poslednje vreme i advokatske komore, kao organizacija advokature, uključuju u javnu raspravu, u javni diskurs, o ovim stvarima. Kolege advokati koji nisu specijalisti u ovim oblastima i niti blizu, uključuju se u javni diskurs, daju svoje mišljenje, daju svoje ocene. Mi smo sada dovedeni u situaciju da se više ne priča o nekim detaljima poznavanja prava životna sredina, ovoga i onoga. Mi smo se sada sveli na raspravu o osnovama ovog pravnog sistema i to advokatura prepoznaje. Advokatura treba da osnaži građane i da ih podrži. Bez straha, ih podrži i da im pomogne.

Hvala vam najlepše što ste podelili sa nama i svoje iskude, ali i određene savete za građane.

Hvala Vam na prilici.

NAPOMENA:

Ova emisija snimljena je u novembru 2024. godine. S obzirom na to da je nedugo nakon snimanja emisije Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo Rešenje o obimu i sadržaju za izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za rudarski deo projekta „Jadar“ kompanije Rio Tinto, zamolili smo našeg sagovornika, advokata Luku Đorđevića, da nam dodatno pojasni novonastalu situaciju.

Izdato Rešenje o obimu i sadržaju za rudarski deo projekta Jadar – BetaRS

Gospodine Đorđeviću, u našem prethodnom razgovoru govorili smo o rešenju u obimu i sadržaju studije o uticaju na životnu sredinu rudarskog dela projekta Jadar i tom prilikom rekli ste nam da građani ulažu veliki broj primedbi na ovo rešenje. Međutim odmah nakon tog našeg razgovora zapravo je došlo do toga da je Ministarstvo zapravo izdalo to rešenje. Kako to tumačite i možete li da nam pojasnite posledice tog dokumenta?

Da, veliki broj. Više od stotinu građana je u postupku po zahtevu kompanije Rio Sava davalo svoje primedbe i mišljenja. Ja sam imao uvid u te primedbe kod Ministarstva životne sredine i to su zaista većinom kvalitetne primedbe koje upravo ukazuju na razloge zbog kojih ovo rešenje nije smelo biti doneto. Međutim, Ministarstvo je donelo rešenje, odredilo obim i sadržaj studije o proceni uticaja za rudarski deo projekta Jadar i trenutno građani podnose žalbe na to rešenje. Administrativna komisija o tome treba da odluči, ali pretpostavićemo da će sve žalbe biti odbijene i Rio-Sava će ući u treću fazu procene uticaja na životnu sredinu, koja je ključna, zato što se u toj fazi razmatra kvalitet studije o proceni uticaja na životnu sredinu i na nju se daje saglasnost ili se ne daje saglasnost. To je faza nakon koje, u slučaju izdavanja saglasnosti na studiju, kompanija može da nastavi sa pribavljanjem odobrenja za eksploataciju. Ono što je gotovo neverovatno, to je da je odmah nakon donošenje rešenja o obimu i sadržaju država usvojila dva zakona u oblasti procene uticaja na životnu sredinu – Zakon o strateškoj proceni i Zakon o proceni uticaja.

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu donet je odmah nakon donošenja ovog rešenja, zato što će se novi Zakon primenjivati na treću fazu. Objasniću zašto je to sporno, da samo prethodno dam komentar na Zakon o strateškoj proceni. Ovaj zakon reguliše procenu uticaja planova i programa, prostornih planova, plana razvoja i tako dalje. I on, možete da prestanete da ga čitate nakon što pročitate član drugi, koji propisuje izuzetke od primene i kao jedan od izuzetaka najviši planski, hijerarhijski, najviši planski akt u našoj državi – plan razvoja i investicioni plan, koji razrađuje plan razvoja. Zašto kažem, ne morate čitati zakon?

Zato što su bespredmetne sve strateške procene uticaja na životnu sredinu koje se sprovede za planove nižeg ranga, ukoliko oni moraju već biti u saglasnosti sa hijerarhijski najvišim.

To će biti jedna simulacija postupka, gde će građani misliti da imaju neki uticaj, a neće imati nikakav uticaj, biće unapred određeni rezultati tih strateških procena. Procena uticaja na životnu sredinu, novi zakon, veoma relevantan, i ja mislim, donet u ovom trenutku upravo zbog projekta Jadar, je neprimenjiv.

Zato što propisuje čak i neke vanpravne kategorije, koje omogućavaju investitorima da zaobiđu čitav postupak i još pre nego što postupak krene, zakon je u kolizi sa drugim zakonima, npr. Zakonom o planiranju i izgradnji, Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Već na prvom koraku svi organi koji sprovode procene uticaja doći će u ogroman problem nemogućnosti sprovođenja ovog postupka na štetu životne sredine i građana Republike Srbije. A ono što je konkretno važno za postupak Jadar, to je da se novim zakonom javnosti može uskratiti pristup svim ključnim informacijama koji organi poseduju o projektima, projektnoj dokumentaciji, samo ukoliko investitor odluči da je to njegova intelektualna svojina i da se zaštiti to poslovnom tajnom, ministarstvo je obavezno da javnosti uskrati pristup tim informacijama. Zainteresovana javnost kao stranka u postupku u procesnom delu zakona, dakle, u delu zakona koji reguliše postupak, pojavljuje se samo na dva mesta. Da bi Vam ovaj podatak nešto značio, u direktivi Evropske unije zainteresovane javnosti kao stranke ima na 18 mesta. I treće, nijedno rešenje donete u postupku procene uticaja na životnu sredinu neće se objavljivati.

Biće objavljeno obaveštenje – hej ljudi doneto je rešenje, sadržaj rešenja neće biti poznat javnosti i onda one odredbe koje kažu – zainteresovana javnost može podneti žalbu ili tužbu Upravnom sudu u roku od 15 dana, na primer, postaju bespredmetne, zato što javnost neće znati protiv čega se žali, odnosno protiv čega tuži. Da zaključim, ovako napisan zakon nije produkt pravničkog rada ili je produkt rada pravnika neznalica, ovako napisan zakon dovešće do toga da nijedan državni organ koji sprovodi procenu uticaja ili povezane postupke, u ovim postupcima neće moći da donese nijedno jedino zakonito rešenje.

Sve što ste sada rekli, zapravo, zvuči jako uznemiravajuće, ali moram da Vas zamolim samo da neke delove pojasnite. Dakle, da li je ovaj prvi deo ovog našeg razgovora, dakle, donošenje to rešenja. Pre toga su građani imali neki rok da podnose neke primedbe. Da li je i to bila simulacija postupka?

Jeste, jeste.

Koji su sada dalji načini na koji građani mogu zapravo da se bore protiv svega o čemu govorite ? Da li imamo pravna sredstva borbe?

Ja mislim da građani treba da koriste sva pravna sredstva, bez obzira na to koliko su ona uska ili koliko ih je malo. Zato što ukoliko građani koriste svoja prava i pravna sredstva koja su ime na raspolaganju, to predstavlja često vrlo nezgodnu situaciju za organ koji vodi postupak, a ponekad i nepodnošljivu situaciju za njih, zato što oni onda imaju, ako krenete od administrativnih stvari, moraju da zavedu svaki zahtev, svaku primedbu, u svaku životnu, u drugu roću primetbu.

Da, ali to ih prošlog puta nije sprečilo da odmah donesu rešenje bez obzira na primedbe.

Nije baš odmah, Ministarstvo životne sredine je debelo prekoračilo rok za donošenje tog rešenja i u samom rešenju nije odlučilo ni po jednoj primedbi zainteresovane javnosti. Samo to je dovoljno da bilo ko od građana koji su podnosili primedbe svojom žalbom pobije to rešenje. Dakle, možemo da se svedemo na minimum prava, ukoliko ih građani koriste imamo šansu, imamo dobru šansu.

Ukoliko ih građani ne koriste, možete da imate koliko god hoćete prava. Ako ih građani ne koriste, onda nemamo nikakvu šansu.

Ali koje su sada pravne posledice donošenja ovog rešenja, ali i ova dva zakona, o kojima ste govorili?

Ovo rešenje je potpuno nezakonito, elementarno nezakonito i ono prvo nije smelo biti ni doneto. Nakon što je doneto, ono mora biti poništeno. Ukoliko Vlada Republiki Srbije ne poništi ovo rešenje i postupak ne vrati na ponovno odlučivanje, ili ne odbije zahtev Rio Save, građani će imati pravo da tuže Upravnom sudu protiv rešenja administrativne komisije.

Novim zakonima stvari su dramatično promenjene u korist investitora, zato što su građani praktično isključeni, faktički isključeni iz ovih postupaka. Neće imati informacije, investitor se za sve pita, neće moći da učestuvaju u postupku koliko bi trebalo, neće znati koja su rešenja doneta. Pa zamislite situaciju – da se saglasnost na studiju na procenu uticaja za Rio Sava za Jadar, a javnost ne zna što u toj saglasnosti piše.

Ali možete da nam sad to nekako približite u smislu da li imamo još bilo koji zakon u Srbiji, koji liči na taj?

Nemamo.

Znači, ovo je potpuno novi zakon.

Ovo je potpuno novi zakon, ovo je zakon sadrži, ja sam već rekao neke vanpravne kategorije, na primer, mišljenje.

Investitor, pre postupka procene uticaja, pita organ – da li ja treba da radim procenu uticaja? U zahtev za to mišljenje, koje nije upravni akt, protiv njega niko nema pravo žalbe, o njemu se niko ne obaveštava i tako dalje. U zahtev za to mišljenje podnosi se jedan mali broj dokumentata na osnovu kojih se ne može zaključiti da li postoji potreba sprovođenja postupka proceni uticaja? Ipak, nadležni organ će investitoru reći, ne mora.

Mi mislimo da ne mora. Na osnovu tog mišljenja, koje nije upravni akt, koji ne odgovara ni garantnom aktu, ni mišljenjima i zakonodržavnoj upravi, ničemu što trenutno postoji u našem pravnom sistemu, na osnovu tog mišljenja, investitor kreći u objedinjenu proceduru, dobija građevinsku dozvolu.

Zakon kaže – izdavanje mišljenja ne obavezuje, ne oslobađa investitora od obaveze da pokrene postupak procene uticaja tako što će pitati ponovo – da li mi je potrebna procene uticaja. Da li stvarno mislite da će isti organ na isto pitanje drugi put reći nešto drugačije.

To predstavlja ogroman teret pravnoj sigurnosti, ogroman rizik, ako hoćete i rizik i za investitora. Razumete? On će doći, reći treba li i ne treba, pa zašto mi dva puta odgovarate na isto pitanje. I ono što je, što nisam rekao, a što može biti ključno, to je da ovaj Zakon propisuje jednom odredom člana 9. to da saglasnost dokumentacije iz procene uticaja i dokumentacije iz objedinjene procedure za izdavanje građevinske dozvole, saglasnost između te dve dokumentacije ne proverava državni organ, nego garantuje investitor svojim potpisom i potpisom glavnog, odnosno odgovornog projektanta.

Svaki mači ima dve strane, dva kraja. Sa jedne strane, da li je moguće da će Rio Tinto garantovati sam za sebe, a sa druge strane, da li ja kao Rio Tinto sam spreman da podnesem toliki rizik da svojim potpisom garantujem za valjanost postupaka koje ne sprovodim ja, već državom.

Ja ne bih bio u koži svojih kolega koji zastupaju ove kompanije, ne samo Rio Tinto, nego i druge kompanije. Kako će oni savetovati svoje klijente u toj situaciji?

Koja su nam onda pravna sredstva? Da li su nam vezane ruke ili nešto možemo da uradimo?

Imamo pravne sredstva, teže ih je koristiti, komplikovanije, zahtevnije je, imamo pravne sredstva, imamo prava na žalbu, imamo prava na podnošenje tužbi Upravnom sudu. Svi građani koji učestvaju u postupku su stranke, bez obzira na to šta Ministarstvo misli ili šta će Ministarstvo napisati. Mi i dalje imamo opšti okvir koji reguliše upravni postupak, gde su propisane nekakve garancije i načela od kojih se ne sme odstupiti u posednim zakonima.

Ono što je možda sada teže je to što građanima ne piše na jednom mestu sve, već je potrebno ipak malo pravničkog znanja i snalažljivosti i istrajnosti više nego do sada da se do nekakve satisfakcije dođe.

Građani treba da koriste sva prava u svakom momentu. Kada bude objavljena studija hiljade građana Srbije treba da podnesu primedbe, desetine hiljada građana Srbije, treba da podnesu primedbe, to ne košta ništa, to ne boli ništa, možete ih napisati svojeručno, predati u Ministarstvu životne sredine ili poslati poštom. Doći na javnu raspravu, uzeti mikrofon, reći šta mislite. Dođete na javnu raspravu i na mikrofon kažete šta mislite u projektu, vi postajete stranka u postupku i imate stranačka prava u tom postupku, možete da se žalite na rešenje, možete da tužite protiv drugostepenog rešenja.

Samo na taj način, koristeći svoja prava, građani, odnosno mi svi imamo neku šansu. Ukoliko se sad predamo i kažemo oni su doneli zakone kako su doneli, nemamo nikakvu šansu. Crno je ili belo.

Hvala vam i na ovom delu razgovora. Nadam se da će vas naši slušaoci dobro čuti.

Hvala vam.

(N1)