Љубодраг Савић, професор Економског факултета: Проблем са руским гасом је озбиљнији од санкција НИС-у, председник Србије не може по том питању да уради ништа. Крајњи циљ целе приче је да нема Руса на Балкану

Професор Економског факултета Љубодраг Савић оценио је данас да је проблем са увозом руског гаса компликованији од проблема са којим ће се суочити рафинерија у Панчеву због америчких санкција Нафтној индустрији Србије.

Савић је за Тањуг навео да је у Рафинерији запослено између 12.000 и 13.000 људи и истакао да ће држава сигурно покушати да их заштити, а ако то не буде могуће, онда ће им помоћи.

"Не морају они бити без плата, без примања. И то је, рекао бих, мањи проблем за државу Србију. Овај други проблем, са руским гасом, компликованији је и подразумева многе ствари које треба да се ураде и мислим да председник Србије не може по том питању да уради ништа", казао је Савић.

Коментаришући изјаву председника Србије Александра Вучића да ће Србија, ако дође до озбиљних поремећаја, узети ствар у своје руке, казао је да то значи национализацију.

Савић је истакао да је једно судбина НИС-а, а друго судбина Србије.

"Уз сво дужно поштовање свих запослених људи у НИС-у, шта је важније за Србију - да преживи Рафинерија или да преживи Србија? Ја мислим да је ово друго много важније", нагласио је Савић.

Наводећи да су се сви оријентисали на судбину НИС-а, Савић је казао да постоји друго решење које нема много везе са судбином НИС-а.

"Једно је да ми можемо обезбедити довољно горива за привреду и за грађане Србије. Чак и ако рафинерија не ради. Дакле, суштински можемо да имамо проблема, али земља неће стати. НИС може да стане, али земља неће стати. Поготово ти проблеми у снабдевању могу да трају неко време када се то деси, али како време буде одмицало, имамо две ствари - да се ова криза некако оконча, као и да све што буде више време одмицало, држава Србија ће се боље сналазити", казао је Савић.

Према његовим речима, код санкција НИС-у питање власништва, односно то што је руско власништво је Американцима најважније.

"Једино решење за Американце је за почетак већинско власништво некога ко није из Русије, а друго полувреме које је још важније је да нема Руса у НИС-у, нема Руса на Балкану. То је заправо крајњи циљ целе приче", нагласио је.

Говорећи о нафти, Савић каже да нафтовод према Мађарској Србији, нажалост, неће помоћи много.

Како је навео, постоји техничка могућност јер од Славонског брода до Мола у Мађарској постоји двосмерна везу и могуће је да се "пумпа" нафта из Мађарске, од Славонског Брода према Новом Саду и према Панчеву.

"То се наравно не ради. Овде је потпуно јасна прича о чему се ради. Значи, једноставно оно што смо већ рекли да не понављамо. Нема Руса, све је у реду", рекао је.

Савић наводи да што се тиче гаса постоје две могућности.

"Са гасом ситуација је политичка, пре свега ствар политичке одлуке, али ми имамо техничке могућности сасвим колико нам треба. Имамо овај Балкански ток, кроз који иде руски гас преко Турске, имамо овај Ниш-Димитровград, то је азербејџански гас", казао је Савић.

На коментар да су то мале количине у односу на наше потребе, Савић је казао да нису у питању мале количине и додао да је и Србија мала.

"Ова трећа интерконекција постоји за течан амерички гас, које се качи на тај Ниш-Димитровград. Али изгледа да са Грцима то не иде баш", додао је Савић наводећи да је терминал у Александрополусу у неком ремонту.

Истиче да гаса у Србији може да буде довољно, али да је ствар да ли ће опет бити притиска са запада или не.

На коментар да ли Руси имају разумевања за ситуацију у којој се налази Србија, Савић подсећа на њихово разумевање 90-их година, када смо имали санкције горе него што данас имају Руси.

Али, примећује Савић, они морају да штите своје интересе.

"Ово што су они нама продужили до краја ове године, до 31. децембра, то је знак питања за Србију да размисли ко су јој пријатељи, ко су јој партнери, ко су јој краткорочно, ко су јој дугорочно. Они су само дали, не чак ни жути, него онај мало жути картон, да Срби размисле на коју страну ће да иду", навео је Савић.

(Инсајдер)